Od odmarača za stopala do pelena na radnom mestu

Koliko puta ste čuli „bezbednost na radu“ kao primarni cilj poslodavca, velikih industrija, stranih investitora i uslovi za zaposlenih po evropskim standardima?! U Srbiji i balkanskim zemljama, pogotovo državama koje nisu članice EU, mnogi propisi i standardi o pravima zaposlenih i uslovi rada se ne poštuju od strane poslodavca. Zakonom zagarantovana prava radnika se krše na razne načine, od toga da su psihički zlostavljani, nemaju pauze, obroke, do najbizarnijeg metoda da zaposleni ne smeju u toalet. Država žmuri jer fabrike zapošljavaju dosta radnika, poslodavci plaćaju porez, radnici ćute jer primaju kakvu takvu platu, pa makar radili i na „crno“.

Osnovni preduslov za funkcionisanje nekog preduzeća su zadovoljni radnici koji treba da rade u humanim uslovima. Čast izuzecima, mnogi poslodaci što strani što domaći izuzetno paze na radnike, obezbeđuju im vhunske uslove kako bi radnik bio što zadovoljniji i produktivniji, što i jeste poenta poslovanja. Zadovoljan radnik doneće profit i dobrobit firmi i svoj posao će obavljati sa zadovoljstvom. Nezadovoljan će posao otaljavati i jedva čekati kraj radnog vremena. Uprkos tome, poslodavci izrabljivači ne haju za radnike.

Dosta je zanimanja koja po svojoj prirodi imaju teške uslove za rad i pored svih preduzetih bezbednosnih mera. Veoma je naporno raditi u industrijama kao što su metalska i hemijska, rad sa olovom, čelikom, otrovnim materijama, a ni rudarima takođe ništa nije lakše. Razne industrije poput automobilske, industrije nameštaja i drugih industrija u kojima je serijska proizvodnja, gde postoje pokretne trake na kojima se sklapaju segmenti nekog proizvoda radnici najčešće stoje puno radno vreme. Stajanje u mestu, napor koji radnici trpe godinama na nogama treba ublažiti i omogućiti mu maksimalne uslove rada. Mnoga postrojenja imaju industrijske otirače koji su anatomski i pomažu radnicima da stoje na udobnoj podlozi i ne osećaju umor tokom rada.

Mnoge proizvodne hale privatnih vlasnika, u kojima se tadi po pomenutom principu nemaju tako nešto. Zastarele mašine i radnici su sve što postoji u krugu firme. U takvim uslovima je veoma teško raditi. Još teže je raditi u uslovima gde vam ne daju da imate pauzu, ručak, pa čak ni odlazak u toalet, već poslodavci preporučuju svojim zaposlenima da nose pelene kao što je to prema nekim zaposlenima slučaj u jednoj leskovačkoj fabrici.

Pandan svemu ovome je Narodna banka Srbije koja je na tenderu izrazila tražnju za odmaračima za stopala zaposlenih koji rade za kancelarijskim stolovima i kompjuterima. Pomalo bizarno, da takva institucija ima potrebu za nečim što nije neophodno radnicima koji sede u udobnim foteljama, dok radnici u proizvodnji nemaju industrijske otirače kako bi smanjili napor i umor, neki čak ni pauzu, a oni u najgorem položaju nemaju pravo ni na fiziološke potrebe…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *