Опште мишљење званичне историографије јесте да су партизани отишли у Босну да би ширили народни устанак, да су на бази тога и оформили 1. пролетерску бригаду, јер су се већ прекаљивали у борбама против окупатора. То се може прочитати и у званичној енциклопедији Другог светског рата, као и енциклопедији Народноослободилачке борбе. Међутим, то није тачно. То потврђује и сам Ј.Б.Тито:

„Наш одлазак у Босну имао је за циљ да спријечи разорну акцију четника, коју су они развили послије офанзиве у Србији. Ми смо кренули преко Међеђе у Рогатицу и дошли на Романију. Наш долазак био је у 12.час.“

Јосип Броз Тито, Стврање и развој Југословенске армије, Главна политичка управа ЈА, Београд (штампано у Војно-штампарском предузећу МНО), 1949, с.98.

Дакле, партизани су отишли у Босну да би се разрачунали са четницима и стигли у дванаести час. Ово се свакако не би допало многим живим војним историчарима из доба Ј.Б.Тита, који су, како се сви добро сећамо, писали да су партизани отишли у источну Босну да би ширили народноослободилачки устанак. А овде их Броз перфектно демантује. Броз такође не спомиње свирепо убиство 12 Дражиних официра у Борикама, што је почетак крвавог грађанског рата, поред напуштања положаја против усташа. Ове положаје су партизани и четници заједно држали до познатог саветовања ВШ у Милићима, када сви партизани "ускачу" у другу фазу револуције а под утиском саветовања Политбироа ЦК КПЈ у Дренови близу Пријепоља, 7. децембра 1941.

Партизани су у источној Босни нашли још једну формацију која се борила против четника-усташе. Па није им било тешко да сарађују. Иначе, у досијеу Јездимира Дангића (гестапо архива) налазе се подаци о тој сарадњи. Делиће је објавио др Вељко Ђурић у свом делу „Мајор
Дангић“.

Samo ovaj clanak bio bi dovoljan, da se shvati kakva je bila uloga komunista/partizana.

miloslave brate, preterujes bre. ej, covece!

Prije nego sto ga je ubila UDBA,Jakov Ljotic,brat nasega Mite,ispricao je nevjerovatne stvari o svome bratu Dimitriju.
Kako su agenti UDBE,imali taktiku sprijateljiti se sa pojedinim zrtvama,tako da izvuku sto je moguce vise informacija o drugim emigrantima,ili o stvarima iz osobnoga zivota zrtve,jedan UDBIN agenat,se sprijateljio i sa Jakovom Ljoticem, s kojim je biuo i vise nego prisan,a nakon duzeg prijateljevanja,Jakov je razvezao jezik o svojemu bratu Dimitriju,tocnije o nekim manje poznatim detaljima njegova zivota, dalo se zakljuciti kako Jakov i nije bas volio svojega puno poznatijeg brata.
O zivotu Mite ljotica krenuti cemo kronoloskim redom.


Samo Dimitrijevo djetinjstvo bilo je i vise nego stresno,njegov otac narodni poslanik u skupstini Srbije,imao je strahovite starosrpska mitoloska uvjerenja,o nepobjedljivosti srpske vjere i nacije,a kako kriz i puska idu ruku,pod ruku.
Takvim svojim nerazumnim stavovim,najvise je utjecao na svojega sina Dimitrija,koji je bio jedan njezan,krhak i krajnje labilan djecacic,sto je oduvjek mastao o svemirskim prostranstvima i zeli da postane astronom.
Njegovoj sanjarskoj osobnosti,po pricama Dimtrijevog brata,najvise je doprinijelo citanje romana Juliusa Verna.
Ocu vladimiru takvo djetinjasto razmisljanje nikada de nije svidjelo,pa je zbog toga svaku vecer prisiljavao Dimitrija,da cita Liturgijske tekstove,koje je poslije Mita,zbog svakodnevnok prisiljavanja,Mita znao na pamet.
Dimitrije se najvise sokirao kada je doznao da ga njegov otac,planira poslati u svecenicki internat,a u tome ga je ohrabljivao Smederevski Iguman.
Kako se svecenicki poziv,susprostavlja,njegovoj astronomskoj zivotnoj zelji,a ocevoi prisiljavanje za svecenicki internat je bilo sve nerazumnije,Mita je dozivjeo slom zivaca,te je bio hospitaliziran na psihijatriji.
Vidjevsi svoju pogresku,Vladimir,je prestao forsirati Mitu na zaredjenje,a po preporuci ljecnika radi Mitinog Zdravstvenog stanja,Ljotici su promjenili okolinu i preselili se u Solun,a Vladimir je uspjeo ispolovati,da postane generalni konzul Srbije u Solunu,gdje je i Dimitrije zavrsio gimnaziju.
Kozmopolitski nacin zivota u Solunu,je Dimitriju dosadio,pa se na iznenadjenje sviju,u njemu probude religiozni stavovi,sto je prije prezirao.
O Dimitrijevoj promjenjivoj prirodi govori mnogo podataka,a sve one navike sto su mu bile uobicajene,pod utjecajem novih ekstremno religiskih stavova,s lakocom odbacuje.
Postao je vegetarijanac,odbija uzeti pusku i poloziti zakletvu,sto je bila jos jedna dodatna sramota za njegovoga oca.
Dimitrije Ljotic,bio je osoba koja se samoizgradjivala,prvenstveno na fiktivnim stvarnostima,tako je zaludjenost iz djetinjstva sa Vernovim romanima,zamjenio jos vecom.pubertetskom zaludjenoscu,za knjigama od Tolstoja,na kojima je gradio svoju novu osobnost.
Kada je zapoceo Prvi balkanski rat,Dimitrija nisu pozvali u vojsku,a on onako anarhisticki raspolozen,ubrzo dozivljava razocarenje.
Prema navodima brata Jakova,Dimitrije je planirao,kada ga pozovu u vojsku,u skladu sa svojim anarhistickim principima,iskazati bunt i odbiti poci u vojsku,medjutim kako ga nisu pozvali,bilo mu je krivo,sto ne moze iskazati svoje buntovnistvo,te se u njemu nesto prelomilo i odlucio se dobrovoljno prijaviti u vojsku,koju do skora je prezirao.
Ali Dimitrijevim razocaranjima tu nije bio kraj,jer su ljecnici ustanovili da Mita nije vojno sposoban,zbog cega je on dozivjeo drugi emotivni sok.
Da bi sprijecio da se takvo nesto ponovi,Vladimir je povukao svoje veze,te su Dimitrija,mimo svake procedure,pozvali u vosku,ali ni tu nije bio kraj Mitinim razocaranjima.
Kada je shvatio u kakvu su ga jedinicu prerasporedili,Dimitrije za malo da opet nije prolupao.
Dobio je ratni raspored,da sluzi u sanatoriju za bolesnike koji boluju od kuge i koler u sanatorijumu Vracar.
Razocaranja su pratila Mitu ,kro zivot,pa mu je tako umro i otac Vladimir,a njegov prijatelj kralj Petar Karadjordjevic odlucio je uzeti u milost njegovog sina,za koga je smatrao da onako nesposoban bez oca,nece moci opstati sam na ovome svijetu.
Kralj Petar,ga je poslao na studij u Pariz,gdje se Mita i nije bazs iskazao,te nije uspjeo da polozi prijemni ispit,nakon cega se on povukao u sebe,i a vecinu vremena je provodio uz knjige,koje su vec ranije bili putokazi i obrasci ponasanja kroz njegov zivot.
Kada je dosao na odmor u Srbiju, izbija prvi svjetski rat,ali ovaj puta zbog,zivotni razocaranja,uzima pusku kao obicni pjsadinac a s vremenom postaje porucnik.
Nakon zvrsetka rata postaje obican zeljeznicki radnik,a poslije postaje zapovjednik zeljeznicke stanice u Bakru,u Hrvatskoj,gdje upoznaje prvu(i zadnju)ljubav svoga zivota Ivku Mavrinac.
Upoznavsi do sada njemu nepoznate osjecaje,odlucuje ozeniti Ivku,s kojo je poslije imao troje djece.
Zahvaljujuci vezama sa dvorom,uspjeva poloziti odvjetnicki ispit sto mu omogucaje upoznavanje novoga kruga ljudi,koji ga uclanjuju u Narodnu radikalnu stranku(-sadasnja Srpska Smradikalna Stranka)
Ta stranka je bila pandan njemackoj Nacionalsocijalistickoj,a zahvaljujuci clanstvu u njoj Dimitrije poprima neke nove ideje,na kojima ce zadovoljiti svoju potebu za mastarijama.
Nakon sestosjecanjske diktature Dimitrije postaje ministar pravde i donosi kralju Petru novi nacrt ustava,koji je Dimitrije osobno izradio.
Sam pogled na taj ustav nasmijao je kralja Petra do suza,sto je Dimitrija naljutilo i nedugo nakon sto je postao ministar,on daje ostavku na duznost,prvenstveno radi nacina na koji mu je kralj Petar odbio prijedlog novoga ustav,to jest smijanjem.
Razocaran na sve oko sebe Dimitrije pokrece list Otadzbina,u kojem iznosi svoje politicke stavove.
Nasjevsi na salu neki drugi novina,Dimitrije odluci osnovati svoju vlastitu stranku ZBOR.te uvjeren u pobjedu izlazi na izbore.
Ne znavsi da je to satiricni list,koji je nagovjesti njegovu pobjedu,Dimitrije vec unaprijed slavi,ali to slavlje nije potrajalo dugo jer su stigli izborni rezultati.
Kada je vidjeo rezultate izbora u kojima njegova proglasena stranka,dobiva samo smijesni 0,84%Dimitrije pada u stanje teske psihoze i depresije,nakon koje on postaje vrlo asocialna osoba,koja je i prije imala teskoca pri komunikaciji sa ljudima.
Ponovno se povlaci u svoj svijet,okruzen knjigama.
Na zalost ljudskoga roda pod njegovu ruku dolazi i knjiga,,Protokol Sionski Mudraca,koju on zdusno cita,i gradi svoju novu licnoist.
Nakon sto je procitao i tu knjigu,Dimitrije ponovno dozivljava ono sto je dozivljavao u djetinjstvu,citajuci Verna il Tolstoja u pubertetu,te nakon citanja zadnje,pretvara se u jednoga od najveci krvnika nad Zidovima u Europi.
Ta knjiga je nametnula Ljoticu,antisemitski stav,koji pojacan njegovim osobnim zivotnim frustracijama poprima prve ucinke kada Njemacka okupira Srbiju i u njoj odluci naci domaceg suradnika za provodjenje konacnog rijesenja zidovskog pitanja.
Dimitrije Ljotic odbija da udje u vladu,zbog objasnjenja kako prvo mora rijesiti zidovsko pitanje,na kome je i radio sve do pada komesarski vlasti Milana Nedica,i povlacenje njemacke vojske iz Srbije.
Za Dimitrija se moze reci kako nije imao srece u zivotu,ali isto tako nije imao niti u smrti,jer kao i cijeli njegov zivot,tako je i njegova smrt vise nego tragi komicna.
Pobjegavsi pred partizanima u Sloveniju,dana 22.04.1945.g.Dimitriju je stigao telegram od Momcila Djujica u kome ga patrijah Pavle i episkop Nikolaj,zovu na sastanak,na koji je on vec iducega dana krenuo.
Unatoc upozorenjima da je put opasan zbog partizana Dimitrije se nije obazirao,te su on i njegov vozac Ratko Zivadinovic krenuli na sastanak,na koji nikada nisu dosli.
Dimitrijev brat Jakov je rekao,da je cuo od prezivjelog vojnoka iz pratnje,da je vozac bio vidno umoran,a pored toga je imao vrlo los vid,i da je nosio naocale velike dioptrije,sto samo po sebi nebi bilo problem da,Ratko u putu nije bio pospan i na momenat ga je prevladao san i on je izgubio kontrolu nad autom i skrsili se u provaliju,gdje su Dimitrije i vozac na mjestu poginuli,dok ,je pratioc ispao iz vozila.
Taj pratioc je rekao doslovno.
,,Padao je sumrak,vec je pocela izbijati sumaglica,kada smo nastavili od Aljdovstine,vro0 losim i uskim putem.Svi smo bili umorni,a Ratko mposebno,a i mi smo to primjetili,jer mu je stalno auto sveralo po putu.
Jedan puta Dimitrije zagalami-Ratko,ma nije valjda Boga ti da spavas dok vozis,,na sta ce njemu Ratko-Nisam Mito,casna rec,samo sam na dve,tri minute,sklopio oko",nakon cega mu Mita,zagalami,i u svoj toj galami,odjedan puta,ne znam ni sam kako,nasli smo se u provaliji.Mita i Rale su poginuli,a ja eto,osta ziv".




Evo,ovo je bio kratki prikaz jednog od najkomicniji ljudi,koji je splet okolnosti vinuo u visoku politiku,a iz svega ovoga vidimo kako nekada osobne frustracije i neprilagodjenost u drustvu,mogu uzrokovati nesrecu za mnoge ljude,a knjige i ne moraju biti najvece blago,ako ih neka osoba poistovjeti sa sobom,kao sto je to napravio Dimitrije.
Zbog svih tih kompleksa,Srbija je dobila,jednoga od najveci progonitelja Zidova u Europi,jer Dimitrijeva zaludjenost knjigama,stajala je zivota mnoge Zidove.

Елем, Брчко је одувек град који је нагињао Европи. Још се препричава истинита анегдота о трговцу Узуновићу. Кад му је купац из Беча дошао и заграбио са гомиле прегршт сувих шљива, спремних за испоруку, Узуновић је „брзим оком” приметио да је у шакама Швабе и један сасушени миш. Док си оком трепнуо, зграбио га је и, уз чуђење: „Откуд сува крушка међу шљивама?” – сажвакао и прогутао. Тако је спасао свој трговачки углед.

Какве везе има Стојадиновић са четницима?

Priznaje da su radili za Nemce u organizaciji TODT cak i dva meseca posle napada Nemaca na Sovjetski savez.

Kao osnivac partizanskog pokreta u Slavoniji tvrdi da su samo dva Srbina bili u komunistima a ostalo su sve Hrvati i da u pocetku i nisu bili nesto opasni tek kasnije su se pretvorili u pravu vojsku.
Ali izgleda ta prava vojska je stitila zajedno sa ustasama Jasenovac a nije ga napala nego se samo grozila zlocina.

Evo jos jednog od glavnih Titovih saradnika(sef KOS-a otkrio sa Stevom Krajacicem da Tita,Rankovic prisluskuje) koji su se normalno po planu zajedno sa ustasama 90` borili protiv Srba koji kontinuitet.

Presao iz Beograda u Hrvatsku kada ga je njegov prijatelj Tudjman pozvao.

Sve neki vajni komunisti nisu nacionalisti (hrvatski,crnogorski i ostali komunisti kada to izjavljuju misle da nisu srpski nacionalisti i to im verujem ali ne negiraju da pripadaju drugim nacionalistima), Otac generala Miskovica kao i citava porodica bili Komunisti a pripadali Hrvatrskoj citaonici i borili se za prava Hrvata u tada italijanskoj Istri ne Jugoslovena,covecanstva ne nego Hrvata kao normalno i njihov najhrvat Tito.

Bravo srpski komunisti samo nastavite tako,vole vas Hrvati bolji pametnjakovici ne mozete da budete.

Komunisti i ustase saveznici!

Gojko Susak,Franjo Tudjman i Miro Baresic.

Pa nastavljamo dalje sa drugovima srpskih komunista Naser Oric telehranitelj Milosevica cak dobio od njega pistolj sa posvetom.

Sve su to slucajnosti to nema nikakve veze ili Jovo Kapicic priznaje da je crnogorski zelenas a inace je protiv normalno srpskog nacionalizma,e jadni li ste vi srpski komunisti u koga vi imate poverenja.
Idemo dalje gde su Titova vajna deca koja nisu nista nasledila Misa Broz kod Franje Tudjmana ambasador u Moskvi ups kako to?

Mala biografija Nasera Orica

Рођен је у Поточарима у општини Сребреница, Босна и Херцеговина, СФРЈ[2] . Током служења обавезног војног рока у периоду 1985/86. био је припадник специјалних јединица ЈНА за атомску и хемијску одбрану [3] . Напустио је ЈНА са чином десетара.

Током 1988. године је завршио шестомесечни курс у Земуну и радио у полицијској станици Савски Венац у Београду као приправник. Као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године. Насер Орић је 1990. пребачен на Косово и Метохију као члан јединица за специјалне акције МУП-а Републике Србије. По повратку у Београд је био телохранитељ Слободана Милошевића, а током демонстрација 9. марта је учествовао у хапшењу Вука Драшковића. Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку „Метро“ у Кнез Михајловој улици. Насер Орић је 5. августа 1991. засновао радни однос у полицијској станици на Илиџи, на периферији Сарајева. Крајем 1991. прекмандован је у полицијску станицу у Сребреници и 8. априла 1992. је унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.

A sta je radio za vreme rata drug Naser Oric:

Предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села 1992-1993, у општинама Братунац и Сребреница.

Орић и остали чланови штаба 8. операционе групе су, у јулу 1995, пре него што је војска Републике Српске заузела Сребреницу, евакуисани хеликоптером на подручје под контролом Армије републике Босне и Херцеговине. Сефер Халиловић, начелник главног штаба Армије Републике Босне и Херцеговине је 15. априла 1993. године доделио Насеру Орићу посебно одликовање (certificate of merit), а у периоду пре 1. марта 1994. највеће војно одликовање Армије Републике Босне и Херцеговине, Златни љиљан [7] .

ja stvarno ne mogu da razumem zasto press objavljuje ovakve tekstove. pa ovo je ispod svakog nivoa.

sa tim *dostpnim podatcima* o primanijima Josipa Broza, nego ig i *samardzises*..?

Nézet: Teljes | Tömör

* BRACA PO ORUZJU!!! jegyzetei

DNEVNIK RATNOG HIRURGA - Miodrag Lazic - Sedmi poslednji deo
Tegnap, 5:53
A morali smo je braniti!

I 1991. sam rekao i sad verujem: "Srbija se brani u Krajini!" i Krajina je uvek branila Srpstvo. Videćemo u narednih godinu-dve da li je to tačno? Nadam se da grešim, a strah me je! Ponosim se mojim Banijcima i Kordunašima, ponosim se banijskim i kordunaškim brigadama, s kojima sam proveo trinaest meseci rata u Krajini. Borili su se junački nekoliko dana. Ustaše su iz Karlovca i Siska, i tog dela Hrvatske, bežali glavom bez obzira, u panici, jer ih slomiše srpske brigade s Korduna i Banije. Ali, pade Knin, ustaše zađoše za leđa Banijcima i Kordunašima. U žestokoj borbi oni, ipak, izvukoše svoj narod iz opkoljenja. Borili su se junački i ginuli, ali nisu dali da im nejač, da im žene ostanu ustaškom nožu, ustaškoj nemani. Ovde bih i završio svoj dnevnik. Počeo sam ga u avgustu 1991, završio bih ga u avgustu 1995. Kakva je to igra sudbine, kakve su to čudne životne slučajnosti.

Vreli avgust 1991. Sunce, sloboda, srpski otpor i srpska pobeda. Vreli avgust 1995. Tone vrelog čelika žare vazduh nad Srpskom Krajinom, sagorevaju srpsku zemlju, srpske šume, ravnaju srpske gradiće. Ovo je kraj Dnevnika, ali bih dodao post skriptum, a to bi bio, na primer, sledeći naslov: Udari NATO-avijacija po srpskoj zemlji! Od 23. avgusta 1995. godine nalazio sam se u Nišu. Mislio sam da se vratim u Sarajevo nakon desetak dana jer sam znao da se nešto sprema. NATO nam je postavljao ultimatume, ucene. Tražili su od nas da povučemo tešku artiljeriju oko Sarajeva. Pa mi živimo oko Sarajeva. Širina našeg prostora je dvadeset kilometara, a oni traže da našu artiljeriju sklonimo na dvadeset kilometara od grada. Ma, gde da je sklonimo? Na hrvatsku teritoriju? Na muslimansku? Pa, kažu, na Pale. Ali kako s Pala braniti srpski prostor? Ne možemo mi preživeti ovde bez artiljerije. Naša artiljerija - naša sigurnost, jer napadaju nas horde muslimana. Više od sedamdeset-osamdeset hiljada sa spoljnog prstena? Koliko iznutra, iz Sarajeva? A mi se branimo. Malo nas je.

Bez artiljerije, ovih sto hiljada ljudi bilo bi pregaženo. Kažu, povucite artiljeriju, pa iz pozadine. Nemamo mi pozadine. Pozadina bi bila deset kilometara. Dvadeset kilometara je već muslimanska i hrvatska teritorija. Ne možemo povući artiljeriju, jer to znači staviti pod ustaški nož sto hiljada ljudi, žena i dece. Ne možemo to prihvatiti. I NATO to zna. Zato su nam i postavili takav ultimatum. Trideset prvog, rano ujutru, u pet sati, slušao sam vesti u svom stanu u Nišu i bukvalno skočio iz kreveta. Na beogradskom programu emitovali su, otprilike, ovakvu vest: "NATO-snage u naletima u talasima tuku po srpskim položajima, najviše po Srpskom Sarajevu, Ilidži, Vogošći, Hadžićima, Ilijašu. Avioni se smenjuju u talasima i istresaju na tone i tone bombi, raketa. Ljudske žrtve su ogromne." Pokušavam tog trenutka da dobijem Sarajevo, Ilidžu, Vogošću, Pale. Nikoga. Svi telefoni su u prekidu. Uveče reših da rano ujutro krenem tamo. Moja porodica, roditelji, žena, uznemireni: "Nema razloga da sad ideš. Pa ovde si se slučajno zatekao. Poginućeš! Toliko si toga dao. Sačekaj dan-dva!" "Ne, kažem, neću poginuti. A možda i hoću. Ali ovde, ovde ću, slušajući šta se dole dešava, umreti ako ostanem još jedan dan.

Moram da budem dole s tim narodom, jer sam im potreban!" Narednog dana, ujutru, u tri-pola četiri, seo sam u kola i popodne bio na Ilidži. Išao sam, od Drine do Ilidže, u vreme najžešćih naleta NATO-avijacije, svega dva sata nakon što su raketama tukli put kojim prolazim: od Sokoca, preko Kaljine, do Srednjeg. Dolazim na Ilidžu sa strahom da su mi poginuli prijatelji. Šta je sa Ilidžom? Šta je sa narodom? Šta je s bolnicom? Srećan sam, svi su živi, bolnica je čitava. Gledajući sad, iz ove perspektive, možda to i ne zvuči tako veliko, strašno. Ali, verujte, u trenutku kada su u Srbiji svakih pola sata objavljivali kako NATO-avijacija u talasima ravna srpsku zemlju, srpske gradove... Odmah sam odlučio da pođem ovamo. Nije postojao strah. Ništa nije postojalo. Želeo sam samo da budem ovde. Neko će sad pitati: "Pa šta je tu veliko?" A ja ću odgovoriti: "Ovaj narod zaslužio je takvu moju odluku. Ovi ljudi su veliki u svojoj borbi i zahvaljujući njenom sjaju, njenoj čistoti, ja sam mogao da donesem takvu odluku. Hteo sam da podelim svoju sudbinu sa sudbinom srpskog naroda." Nikada sebi ne bih oprostio da nisam bio ovde, u ovoj bolnici na Ilidži, sa ovim ljudima, kada je NATO-neman krenula da uništi srpski narod. Osmog septembra doživeo sam bombardovanje bolnice. Plašili smo se naleta NATO-aviona, ali smo znali da su za nas veća opasnost snage za brze intervencije stacionirane na Igmanu. Osmi septembar.

Predivan dan. Topao, sunčan. Miholjsko leto. Dvanaest i trideset. čokolade, voće. Mnogo ljudi ispred bolnice. U tom trenutku začuše se strahovite detonacije koje su dolazile iz pravca blažujske crkve i približavale se. Granate sa Igmana! Viknuo sam: "Svi u zaklon, svi pod stepenice!" Uspeo sam da dođem do pola puta kada je granata tresnula pred sami ulaz bolnice. Sve se zaljuljalo. Prašina, dim. Čujem lomljavu stakla, čujem krike, čujem još dve-tri eksplozije. A onda, granate produžavaju dalje, kao rafal koji se približava i odlazi od tebe. Oko mene uplašena lica pacijenata, sestara. Strah! U toj gomili stojim i ja. Čujem krike sa dvorišta. Pomišljam da izađem, a noge teške. Nije to strah, to je osećaj trenutne oduzetosti. A onda kažem - ti moraš izaći, ne smeš ostati! Izađi i vidi šta je sa ljudima. I noge same polaze napred. Pogledam ranjenu sestru koja krvari iz slepoočnice. Vidim da je rana lakša. Onda izlazim napolje, na dvorište. Tamo, oblaci prašine. Neko mi govori: "Ne izlazi!" Skrećem levo da vidim šta se dešava ispred bolnice. A tamo - užas... Nekoliko ranjenika puzi, krvari. Nepomični leševi. Za trenutak se vraćam nazad. Ustuknuo sam. Onda dolaze još dve sestre, jedan doktor, jedan tehničar. Kažem im: "Stanite, ne izlazite napolje! Sačekajmo najmanje minut, pa ćemo onda krenuti, da ne ginemo uzalud!" Sačekali smo deset - petnaest sekundi. Granate se nisu ponovile. Onda smo izašli. Nosimo teške ranjenike, leševe. Lakši ranjenici su sami dopuzali do bolnice. Haos! Ambulanta puna. Pružamo prvu pomoć. Za neke - pomoći više nema.

U tom trenutku, u bolnici je bilo i šest-sedam beba. Imali smo neverovatnu sreću... Isti oni Francuzi i Englezi koji su, prolazeći putem pored bolnice, znali zaustaviti svoje automobile i svratiti na sok, na voće, u kantinu ispred bolnice, kod Ljubice, izručiše nam svoj smrtonosni teret. A ta Ljubica i njen muž poginuše od njihovih granata, u svojoj kantini, na svom radnom mestu. Da li su čuli krike njihovog sedamnaestogodišnjeg sina, koji je ostao i bez oca i bez majke. Zašto oboje? Zašto makar jedno ne ostade živo? Francuzi su doneli ovaj inkubator u kojem leže naše bebe. A sada im ti isti Francuzi oduzimaju život, ubijaju naše ljude, sestre, lekare, ruše nam bolnicu. Pitam se da li su zveri, šta su? A da pogodak u bolnicu nije slučajan potvrđuje to što ni jednog drugog objekta, osim crkve, nema u blizini. A vi pogodiste i bolnicu i crkvu. A hvalite se da ne možete promašiti cilj za više od pet metara. Pa ako ste ovog puta promašili, ako niste gađali bolnicu i crkvu, onda promašiste za čitavih osam kilometara, kolikoje od ova dva objekta udaljena kasarna Igmanske brigade. Inače, danima i noćima, neprekidno, nadleću nas avioni NATO-avijacije, i visoko i nisko, i ne znaš kad će istovariti svoj okrutni teret. Hadžići. Na desetine raketa pogodiše to malo mesto. Ginu i ljudi i žene i deca. Vogošća... Ilidža... Stradaše ljudi od njihovih raketa, bombi i topova. Potmule, strahovite detonacije svakodnevno dolaze iz pravca Lukavice. Gledamo na televiziji: uništen Pravni fakultet. Ravnaju srpska mesta okrutni NATO-bombarderi, a čude se. Čude se kako taj srpski narod dole korača mirno, prkosno, dok nas oni bombarduju. A noć, noć je najjezivija.

Kad dođe dvanaest sati, pa do jutra, neprekidno nadleću i prosipaju svoj smrtonosni tovar.

Gađaju puteve, mostove, fabrike. Kažu da gađaju skladišta municije. Noć često pretvaraju u dan. Cela sarajevska kotlina blešti. Teško je opisati kako izgleda kad te svakodnevno, iz minuta u minut, nadleću teški bombarderi koji urlaju, a zatim se čuju potmule eksplozije. Strah je, ipak, prisutan. Imamo ranjenika, ali i ljudi sa nervnim stresom, najviše dece. Dolaze uplašena, vrište. Roditelji izbezumljeni. Primetio sam jednu interesantnu stvar: za tih desetak dana više od petnaestoro dece primljeno je u bolnicu zbog zatvora - opstipacije. Nemaju stolicu. Obično se dešavalo da u mesec dana dođe jedno dete sa takvim problemom. Ovog puta, petnaestoro za deset dana. Usled straha došlo je do zatvora, do prestanka rada creva i nadutosti trbuha. To, verovatno, do sada još nije opisano. Tema za neki od kongresa psihijatara ili dečjih psihologa - kako "NATO-avijacija plaši decu". Na televiziji gledamo stradanje dobara Republike Srpske - stradanje televizijskih tornjeva, komunikacionih sistema, mostova, puteva, fabrika, farmi stoke. Za te dve nedelje pogodiše više od sedam stotina različitih ciljeva. Preko tri i po hiljade borbenih letova. Kažu da je to najveći broj od Drugog svetskog rata u tako kratkom vremenu. Rano jutro, pet sati. Stiže hitna pomoć. Unose mladića, nekih dvadeset sedam-dvadeset osam godina. Prezime mu je Galinac. Iz Vogošće je.

Raskomadan, ali još živ. Gledam ga, a on me prepoznaje: "Doktore Laziću, hoću li preživeti? Molim te, ne daj da umrem!" A ja gledam i kažem: "Preživećeš, drugar, preživećeš. Sad ćemo te operisati, biće sve u redu." A on me pita: "Doktore, doktore, šta je s mojom sestrom?" Kažem: "Tu je sestra, ne brini, samo ti lezi, videću." Izlazim, pitam ljude koji su ga doveli šta se desilo. Kažu, stradao od rakete jednog NATO-bombardera, najednom od mostova između Srednjeg i Semizovca, ujutru u tri-pola četiri. Sestra mu je ostala mrtva, raskomadana. Pre sedam dana poginuo mu je brat bliznac, sahranjen na Palama. On i sestra išli su na "sedmicu" bratu na Pale, da bi se pod zaštitom noći, u dva-tri ujutru, vratili kući, u Vogošću. NATO-bombarder je tog jutra u tri-pola četiri istovario svoj smrtonosni teret na jedan od nekoliko mostova koje su srušili na putu između Semizovca i Srednjeg. Na nesreću, golf brata i sestre Galinac našao se u neposrednoj blizini. "Hoću li ikad više vidjeti svoju djecu? Dva mala, divna dječaka. Doktore, hoće li moja djeca ostati bez oca?" Kažem: "Galinac, ne brini. Sve će biti u redu." Pomoći nije bilo. Umro je nakon pola sata. Malo zatim stiže stariji čovek, uplašen, izbezumljen. Raspituje se za sina i kćerku. Ostario je u trenutku. Za sedam dana je izgubio dva sina bliznaca i kćer. Ostao je sa dva unuka. Šta radite?! Zašto uništavate ljudske živote?! Ko vas je zvao?! Ko se bori protiv vas?! Zašto se mešate?!

Uništiste jednu porodicu! Kažete da ste precizni, da ne ubijate ljude, da uništavate samo materijalne ciljeve. Pa dovoljno je samo ovo što ste uradili sa porodicom Galinac da budete ratni zločinci. Optužujete Karadžića, Mladića, Martića, ne znam koga još, zbog ovog ili onog bombardovanja. A kako se zove vaš general? Kako se zove generalni sekretar NATO-saveza? Kako se zove pilot koji je ispalio tu raketu i ubio tri mlada života, ostavio dva mala siročeta? Ostavio oca bez troje dece! Pa zar vi niste najveći ratni zločinci koje svet zna?! Ali, izgleda, da ste vi sila, a sila Boga ne moli i sila sebe neće da optuži. Ali ja ću jednoga dana biti svedok. Svedočiću o zločinu pilota NATO-aviona i njegovog komandanta, mislim da se preziva Smit. Svedočiću o zločinu Vilija Klasa i NATO-pakta, o zločinu Butrosa Galija. Svi vi ste ratni zločinci, gospodo! Evo, ovih dana, dok pišem ovaj dnevnik, traje Međunarodna mirovna konferencija u Dejtonu, Ohajo. Nemam snage da pričam o zapadnoj Bosni, o padu Drvara, Petrovca, Mrkonjić-Grada, Sanskog Mosta, Šipova. Nemam snage da pričam o tome, jer ne znam šta da kažem. Kako je to palo, zašto je palo, da li je moralo da padne? Da li je to neko unapred predvideo? Ali jedno znam: srpski borci tamo su ostali sami, kao i Srbi u Krajini. Nisu mogli da se odupru ogromnom broju regularnih vojnika hrvatske armije, hrvatskih gardista, Hrvatskog vijeća obrane, muslimanskih snaga i NATO-avijacije. Nisu mogli da se odupru snagama za brze intervencije sa njihovom teškom artiljerijom. Morali su da se povuku prema Banjaluci.

I, začudo, kad sve pogledaš, kad to sve pade, dođosmo do brojke 51:49 odsto. I, onda, odmah se zakazuje Konferencija. Kako sve to ide nekako sinhronizovano? A Konferencija - pravi spektakl!


Ovaj dnevnik, ove reči, diktiram na Svetog Arhanđela, 21. novembra.

Evo, večeras objaviše da je potpisan mir. Na muslimanskoj televiziji videh "neki" hotel "Sarajevo". To je nekad bio hotel "Beograd". Veselje, šampanjac. Raduju se. Naši javljaju da je u Banjaluci slavlje. Prikazuju Pale. Nigde žive duše. Na Ilidži, niko se ne raduje. U podsvesti se plaše da ti pregovori nisu doneli ništa dobro. I ja se plašim. Plašim se pregovora gde glavnu reč vode Amerikanci i zapadnjaci, koji glume mirotvorce i neutralne, a do juče su nas tukli svojim čeličnim grdosijama i artiljerijom teškog kalibra. Podsećaju me na vuka koji menja dlaku, a ćud nikako.

Nisu uspeli NATO-napadima, a sada pokušavaju na drugi način, kao mirotvorci. I strah me je, jer mi, Srbi, obično u ratu izpržimo, a u miru sve izgubimo. Strah me je da će nas ovi pregovori odvesti tamo gde ne treba. A opet se nadam. Nadam se da će biti dobro. Mi Srbi se nadamo, evo već deset vekova, a nada nikako da nam se ostvari. Ali strah, strah se, uglavnom, pokazivao opravdanim. Daj Bože da je ovo mir, da je ovo kraj rata, jer to je, ipak, najvažnije! Pa u miru da se borimo za vekovnu srpsku zemlju, za srpsku otadžbinu. Pomozi Bože i sveti Arhanđele Mihailo, na čiji se dan potpisa mir, da je to pravi mir, da nije prevara! Šta još reći?

Mir Republici Srpskoj, mir srpskom narodu, mir Srbiji, Balkanu i svetu. Ili reći - mir božiji. Nadam se da je "mir" prava reč, i da je istina. Ovaj dnevnik završavam večeras tom rečenicom. A ako bude drugačije, pisaće se još jedan dnevnik, verovatno još krvaviji, još strašniji, ali kraći. Jer žrtve će biti velike, ogromne. I zato, opet, neka je ovo mir, neka je ovo kraj rata, neka je ovo i kraj moga pisanja! Želim mir svoj deci sveta i svojoj deci! Jer ovaj rat je bio i ostao buktinja koja može ponovo da se rasplamsa. Neka na ovaj dan ta buktinja bude zauvek ugašena.

Neka svet krene nekim novim i lepšim životom, a i mi Srbi u njemu. A ja? Ja ću se vratiti u svoj Niš, svojoj deci, prijateljima, živeti tamo, raditi i pričati o najlepšoj epopeji, o neizmernoj hrabrosti i lepoti življenja srpskoga naroda, o njegovoj veličanstvenoj borbi. I svakoga trenutka, na svakom mestu, u srcu će mi biti ovaj narod, ovaj prostor gde provedoh pune tri godine. Najveća nagrada biće mi ako ova zemlja ostane srpska, ako moj narod bude živeo lepo, ako ne doživi sudbinu srpskih krajina. Samo to da se ne desi! To će mi biti nagrada, to će mi biti zadovoljstvo.

Onda ću dolaziti ovde više puta godišnje, da sedim sa svojim prijateljima, da pričamo, da se prisećamo ratnih dana, i kažemo: "Dabogda se ne ponovilo!"

A za kraj, nešto što sam napisao na jednom listu, 5. decembra 1994. godine... Na televiziji, oko 21 čas, čuh reči neke pesme: "Da li ste ikad sanjali svoj rodni kraj?" Sanjam ga svake večeri. Ja to najbolje znam. Sanjam svoju porodicu, svoju decu, svoju ulicu, svoj grad. I kad me pitate kako živim ovde, pod Igmanom, evo već pune dve godine, a porodica tamo... tamo daleko, u Nišu, ja kažem: ja sam ovde, na javi, sa svojim narodom, a noću, kad legnem, u snu, sa svojom decom. Ujutro ne znam šta je san, a šta java.

Bilješka o piscu

Dr Miodrag Lazić rođen je u Zemunu 31.5.1955. godine, gde je i završio osnovnu školu. Otac, oficir, biva premešten u Niš. U tom gradu Lazić završava gimnaziju, a zatim i studije medicine. Kao student, aktivno se bavi sportom (odbojkom i fudbalom). Specijalizaciju iz hirurgije završava na VMA u Beogradu, u svojoj tridesetoj godini, i postaje jedan od najmlađih hirurga. Potom, godinu dana radi u Vojnoj bolnici u Nišu, a onda prelazi na Hiruršku kliniku Kliničkog centra, gde i danas radi. Na poziv naroda Srpske Krajine, u julu 1991, odlazi, kao hirurg dobrovoljac, i godinu dana radi u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, u Glini i Kostajnici. Sa borcima učestvuje u prodoru koridora. U julu 1992. godine vraća se u Niš, porodici, deci - sinu Peđi koji ima šest godina i kćerki Nini od četiri. U bivšoj BiH bukti rat. Kao dobrovoljac, u septembru 1992. godine odlazi na Pale, u bolnicu Koran. Posle mesec dana, kao šef hirurške ekipe, odlazi na Ilidžu i radi u ratnoj bolnici "Žica" u Blažuju. Došao na mesec dana - ostao četrdeset meseci. Kao jedini hirurg za trbuh i grudni koš radi skoro dve godine na prostoru najšireg ratišta Republike Srpske (pet opština sa više od 100.000 stanovnika). Sa nekoliko hirurga, lekara opšte prakse i srednjeg medicinskog osoblja, primer je herojstva "ljudi u belom" (o čemu najbolje svedoči sam Dnevnik ratnog hirurga). Pored iscrpljujućeg rada i pisanja Dnevnika, stiže da napiše i 16 stručnih radova i učestvuje na tri velika međunarodna kongresa, na kojima njegovi radovi izazivaju veliku pažnju stručnjaka. Godine 1994. dobija zvanje primarijusa. Za njegov rad u Republici Srpskoj, njegova svetost patrijarh Pavle ga odlikuje Ordenom svetog Save. Nosilac je i niza drugih priznanja. Februara 1996. godine odlazi iz Srpskog Sarajeva, kući, u Niš. Kako sam kaže: "Odlazim sa tugom i setom. Ponosan sam što sam se borio i delio dobro i zlo sa herojskim narodom Srpskog Sarajeva. Tužan sam i slomljen zbog njihove tragedije..." Sinu dr Lazića, Peđi, sada je deset godina, a kćerki Nini osam. Dr Miodrag Lazić sada radi na Hirurškoj klinici u Nišu. Načelnik je Torakalne hirurgije sa traumatologijom.

Biseri iz 1991. godine

- Covek po svojoj prirodi nije pogodan za proces rada, jer nema snagu
savremenih masina, ni sposobnost ni moc kompjutera.
(Dragutin Zelenovic, strucnjak)

- Srbi mogu da zive bez hleba, ali ne mogu bez drzave.
(Radovan Karadzic, kartograf)

- U redovima ustasa bilo je i Zidova.
(dr Franja Tudjman, nesudjeni spretnik munjarstva)

- Ja ipak verujem da cemo to resiti na miran i demokratski nacin.
(Milan Martic, predsednik "zelenih")

- Srbina mozes ubiti samo ako mu pucas u dusu.
(Brana Crncevic, portparol Instituta za nebeski narod)

- Cirilica je lepsa i prakticnija za kompjutere od latinice.
(Danilo Z. Markovic, programer)

- Kosovski junaci su mera za one koje Srpkinje jos radjale nisu.
(Milovan Vitezovic, dvorska luda)

- Ako bude trebalo, napravicemo jos lepsi i stariji Dubrovnik.
(Bozidar Vucurevic, pacijent)

- Politika je nestranacki list.
(Zivorad Minovic, kolumnista)

- Videli ste, sve je bilo pripremljeno spontano.
(Bratislava Buba Morina, udovica, tadasnja savetnica u
republickom SUP-u, posle beogradskog mitinga Pokreta
zena za ocuvanje Jugoslavije)

- Ne vidim razloga da se Italiji ne vrati jadranska obala, koju je
srpska vojska, u ime Jugoslavije, uzurpirala.
(Milan Paroski, muckaros)

- Ako Milosevica smaknu s vlasti, ja cu da idem u sumu, u hajduke.
Dok u meni ima madjarske krvi boricu se za njega Srbina, jer je
sto posto u pravu. A ono sto on radi dobro je za njega, a bogami
i za mene.
(Mihalj Kertes, Paja Patak)

- Ne treba iznositi lazi, kao onu da se Savez komunista pretovorio u
Socijalisticku partiju.
(Zoran Andjelkovic, knjigovodja u SPS)

- Licno sam se uverio u postojanje i sadrzaj tajnog plana o razaranju
srpske stampe.
(Slobodan Jovanovic, glavnu urednik "Politike ekspres",
nosilac plakete "Dr Gebels" za zivotno delo)

- Posto smo zavrsili s krastavcima i jabukama, mozemo da predjemo na
odlucivanje.
(Slobodan Unkovic, liberal)

- Da smo znali ko ce biti novi sef policije, ne bismo trazili da Bogdanovic
ode.
(Vuk Draskovic, mesija)

- Slovenija ne razbija jugoslovensku drzavu i ne ignorise vrednosti
i preporuke medjunarodne zajednice.
(Dimitrije Rupel, alkoholicar)

- Za svakog vojnika poginulog u Sloveniji srpske majke moraju roditi jos
stotinu vojnika.
(dr Rada Trajkovic, clanica predsednistva pristinske
"Postojbine", babica)

- Hrvati nisu imali literature osim srpske literature.
(Milan Paroski, galamdzija, kandidat za Nobelovu nagradu
za knjizevnost)

- Videvsi da na cakavskom i kajkavskom ne mogu da konstituisu naciju,
Hrvati su se dosetili i uzeli nas jezik.
(Antonije Isakovic, trenutni)

- Napustanje skupstine od strane opozicije nam je podmetnuto.
(Vojislav Seselj, pacijent)

- Demokratija je ubacena medju nas, sa strane, da prouzrokuje kod Srba novi
raskol, tragicniji od ranijih raskola.
(Rastislav Petrovic, ekspert za genocid)

- A kako narod gleda na mene vidi se po tome sto kad udjem u kafanu,
odmah se isprazni devet stolova da ja sednem; i tako u svakoj kafani.
(Djordje Bozovic Giska, pokojni)

- Svetosavski kult baziran je na malom, beznacajnom i nikada kanonizovanom
tzv. svetitelju kojeg je iz zaborava izvukao licno Cincarin Milos
Obrenovic, jer mu je to trebalo protiv Turaka.
(Sime Djodan, gandijevac)

- Srpsko more nikome ne damo.
(Vojislav Seselj, pacijent, i dalje)

- Vlada Republike Srbije, i pored brojnih, mahom nametnutih teskoca,
uz pomot naroda uspeva da odoli svim nedacama sa kojima se suocio
srpski rod, dok secesionisti pod patronatom drzava nekada mocnog
austrougarskog carstva i ponovo nabujalih nemackih misica pokusavaju
da u miru osvoje i okupiraju srpstvo. Mi ne smemo da odolevamo tim
pritiscima, vec da gradimo i stvaramo misleci na buducnost i novi
milenijum koji dolazi.
(Danilo Z. Markovic, graditelj & stvaralac)

- Iako ratnicki narod, ljudima iz Crne Gore tokom istorije nikada nije
bilo svojstveno da pljackaju, proganjaju, maltretiraju i pale kuce.
(Momir Bulatovic, logicar)

- Ako Bog da, dogodine u ovo doba Dubrovnik ce biti glavni grad Crne
Gore, a letnje igre bice u Niksicu.
(N. N. crnogorski rezervista, u okolini
Dubrovnika)

- Kod mene cesto dolaze finansijeri iz celog sveta, nude ulaganja svojih
sredstava u srpsku privredu, tako da sa kapitalom ne bi smelo da ima
problema.
(dr Dragutin Zelenovic, humorista)

- Jos samo pederi nisu protiv Srba.
(dr Jovan Raskovic, pokojni)

- Srpski narod u svom genu nosi usadjen osecaj za slobodu pravdu, mir i
prijateljstvo.
(Milos Bojovic, geneticar)

- Nema nam spasa od blokade, ali cemo se nekako izvuci.
(dr Dragutin Zelenovic, bubnjar)

- Ekonomske sankcije Evropske zajednice predstavljaju izazov za
preduzetnike i preduzeca Srbije.
(Nikola Stanic, potpredsednik vlade Srbije &
veletrgovac maglom)

- Projektom brzih pruga suprotstavljamo se i merama koje takozvana
kulturna Evropska zajednica preduzima prema malim narodima.
(dr Dragutin Zelenovic, nas cenjeni
sugradjanin, na svecanom otvaranju osam
kilometara pruge Stara Pazova - Golubinci,



u pravcu Zagreba)

- Vojvoda predvojnicke obuke gospodin Seselj je genetski staljinista.
(dr Zoran Djindjic, Narcis (pogadjajte ko je
Zlatousti)

- Nece nam biti prvi put da jedemo koprive.
(dr Radovan Karadzic, kuvarica)
*********

- Iskazati se ne moze recima ova tajna radost kad je sam Bog postao
Covek rodivsi se kao Bogodete, kao "Bogic" ili "Bozic - Bata"
u staji kod Vitlejema judejskog. To bese pre dve hiljade leta, a
kao da je juce bilo.
(Episkop Danilo Krstic, Bozic-Bata)

- Uzeli smo relej na Kozari, uzecemo sve releje koji smetaju da
srpski narod dobije ravnopravnu informaciju. Hocemo informaciju
koja nam odgovara.
(predsjednik regionalnog odbora SDS Bosanske
krajine Radislav Vukic, Sulcberger)

- Gledajuci vasa lica, braco i sestre, ja vidim da cete vi rjesavati
pitanje danasnje Jugoslavije, pitanje Evrope i pitanje svijeta.
Niko drugi do vi sami, zajedno sa Srpskom demokratskom strankom.
(predsjednik regionalnog odbora SDS Bosanske
krajine Radislav Vukic, kosmopolita)

- Pojava novih listova stampanih latinicom u vreme srpskog nacionalnog
i kulturnog preporoda ima samo jedno semioticko obelezje: antisrpstvo.
(prof. dr. Radmilo Marojevic, analfabeta)

- U centru nove Rusije, koja se radja sporo ali neminovno, nasao se
narod koji je nestao iz vidika - kosmicki srpski narod.
(akademik SANU Veselin Djuretic, kosmonaut)

- U Srbiji stampa nije bila pripremljena da razvija mrznju prema drugom.
U Srbiji sada deluje vise sredstava informisanja koja su na platnom
spisku stranih obavestajnih sluzbi.
(prof. dr. Budimir Kosutic, hriscanin)

- Citav svet zeli na podrucju dansnje Srbije katolicku drzavu.
(Milorad Pavic, pojac)

- Mi sasvim realno ocekujemo da ce se uskoro u Crnoj Gori pojaviti
i Dalaj lama, pored biznismena iz Hong Konga.
(Momir Bulatovic, ekolog)

- Cela nasa istorija je iskustvo iz odbrane. Mi smo se branili iz te
odbrane i polazili posle u ofanzivu. Zato se i kaze da smo mi Srbi
nepobedivi. Mislim u tom smislu zato sto mi nismo napadacki narod.
Nismo narod takav.
(akademik Antonije Isakovic, odbrambeni napadac)

- Nece vise u Hercegovini biti gladi, a Sarajevo da se gradi.
(predsjednik SAO Hercegovine Bozidar Vucurevic, sofer)

- Posle clana 20 dodaje se novi clan 20a koji glasi: "Zabranjeno je
ispustanje prasine u vazduh tresenjem tepiha u naseljima. Postojeca
vratila za tresenje tepiha u naseljima uklonice se u roku od 30 dana
od dana stupanja na snagu ovoga zakona.
(Batric Jovanovic, zakonodavac)

- Ja mu onda kazem: Slobodane (Milosevicu) zar ti mislis da ja ne vidim
dobrovoljce, rezerviste i Armiju koju ti finansiras? Ne - kaze on - to
se tebi samo tako cini.
(Stipe Mesic, grobar)

- Svi crnogorski i jugoslovenski guslari treba da podju na front i
organizuju posebnu jedinicu koja ce dejstvovati, ne samo naoruzanjem,
vec i pjesmom uz gusle.
(predsjednik udruzenja guslara "Sveti Petar Cetinjski"
Milan Filipovic, branilac)

*************

- Da, bio sam Srbin dok jos nisam znao tacno ko sam i sta sam. Bio sam
se poveo za starijom bracom, koji su bili opredeljeni kao Srbi, izmedju
dva rata. Ali kad sam malo razmislio, vidio sam da nisam ni Srbin,
ni Hrvat, nego Musliman.
(Alija Izetbegovic, Srbin)

- O pruzi se pocelo misliti jos pre 105 godina. Dva puta smo je
zapocinjali i ostavljali. Treci put Bog pomaze.
(dr. Dragutin Zelenovic, zeleznicar, na svecanom
pocetku izgradnje pruge Valjevo - Loznica (uvek

pocinjane kad izbije rat))

- "Usmrcen, eto, bez metka i noza
sad lezi opruzen k'o jagnjeca koza"
(dr. Radovan Karadzic, pesnik)

- Dobar Srbin danas znaci neko ko misli o celini, neko ko misli o
srpstvu i neko ko zna da smo u opasnosti zbog konfesije, zbog
toga sto smo Srbi i da drugu krivicu nemamo. To je danas definicija.
(Brana Crncevic, cvarak)

- Dobar Srbin, to je kategorija koja danas razmislja ovako: treba
uciniti nesto sto je za srpstvo korisno, za srpstvo kao celinu, a
ne nesto sto bi u svakom trenutku bilo pravedno.
(Brana Crncevic, Justicije)

- Srpski narod, u to sam uveren, spada u najcudesnije narode ovoga
sveta, jer je sacuvao osnovna bozija svojstva.
(kompozitor Enriko Josif, nebeski izaslanik)

- Srbija je danas u osami velikog, surovog sveta, a narod koji je
danas u osami jedno je od najvecih mogucih gorostasnih poslanja,
koje se upravo urucuje Srbima.
(kompozitor Enriko Josif, gorostas)

- Treba istrajati. Kosmicka je samo jos sekunda do onog velikog
trenutka kada ce i srpski i jevrejski narod vaskrsnuti iz ovog
uzasa. Sto ih vise budu unizavali i pritesnjivali, oni ce se sve
vise uspravljati, jer znaju da su na bedemima buduce istorije
covecanstva.
(kompozitor Enriko Josif, bedem)

- Svi hocemo u Evropu: a sta nam ta Evropa nudi, donosi? Nesto
iznenadjujuce i gnusno.
(slikar Milic od Macve, europejac)

- "Oj, Srbijo, mala Ameriko
Oj, Srbijo, ponose i diko
Oj, Srbijo, moja majko mila
Hvala, majko, sto si nas rodila"
(braca Bajic, amerikanci)

- Jordanska vlada zabranila je svaki masovni miting, jer ovakvi
skupovi ne izazivaju interesovanje javnosti.
(Dusan Cukic, demonstrant)

- "Udarim te maljem, pa te Savom saljem
nikad ne posustase nasa braca ustase"
(Bora Corba, mirotvorac)

- Skinimo sa zida (SANU) slike predela sa prizorima Hijeronimusa
Bosa, sa vrbama na kojima vise Srbi, sa pozlacenim ramom bratstva
i jedinstva.
(slikar Mica Popovic, deposovac)

- Slobodanu Milosevicu:
"Dicni sine srpskog roda,
Ponos ti si svog naroda.
Tvoje reci - topovi.
Plase ih se lopovi."
(jerej, staresina hrama Sv.Save u Blazuju Dordje J.Ilic,

Situacija za Dubrovnik nije opasna. To je prostituisani grad hotelijera,
gde dolaze americke babe, britanski pederi, glupi Francuzi i nemacke
daktilografkinje. Jugoistocna Evropa je ionako napola kolonija nemackih
daktilografkinja.
(akademik dr. Radovan Samardzic, turista)

- Nama saveznici ne trebaju, jer su SAD korumpirane, Englezi su glupi,
Francuzi desnicari, a Rusi siromasni.
(akademik dr. Radovan Samardzic, pregovarac)

- Sada je sansa da se Srbija okrene sebi, da shvatimo, da smo najjaci
i najveci i da je to privilegija, a ne kompleks.
(Ljubivoje Rsumovic, dete)

- Predlazem da se na Svetosavskom platou napravi srpska kuca, koja nije
potpuno razrusena, sa polomljenim prozorima i crkvom iza nje, koja ce
simbolizovati stradanje srpskog naroda. Takodje predlazem da pored te
crkve uvek stoje po dva ratnika koji ce drzati strazu i biti svedoci
teskog stradanja neduznih ljudi.
(Radomir Smiljanic, bastovan)

- Naravno da se zbog embarga necemo vracati u XIX vek, ali ziveli su
Srbi i bez nafte i bez gasa. Tad su cak bili najjaci.
(Bata Zivojinovic, zivotinja)

- E, sad kad se nadje neki matori mrsomud koji pokusava da kaze: deco,
sve je to opasno, mozda bi nekog trebalo da poljubimo u dupe da bismo
bolje prosli, ja odgovaram onako kako bih odgovorio kao pisac: necu
poljubiti svinju u dupe, pa makar nikad ne jeo cvaraka.
(Brana Crncevic, farmer)

- Uskoro ce Srbi biti gospodari sveta. Vec sada Srbi raspolazu tajnim
oruzjem iz takozvanog Teslinog paketa, predatog 1943.g. ambasadoru
Foticu. Ako samo jedna bomba padne na Beograd - Vatikan, Bec, Bon i
Zagreb bice potreseni iznutra silom formule V3=0. Kad se to desi
Atlantidjani ce se pojaviti i proglasiti Srbe imperijalnim narodom,
koji ce od tog casa u ime njih zavesti red na zemlji i zagospodariti
svetom.
(Milic od Macve, gospodar)

- Dakle, Srbi su iz samog centra sveta, iz pupka indoevropskih naroda,
a srpski jezik je prastari jezik kao pramajka sviju Indoevropljana.
Zato nas iz ljubomore svi i mrze, osecaju da smo staresine sviju naroda
od Himalaja do Pirineja. Pa samo zavijaju oko nas kao pregladneli psi.
Gladni su primata. Sta im mozemo kad su se pretvorili u guzno crevo.
Materijalisti jedni.
(Milic od Macve, guzni)

- Da smo u Hagu imalo poklekli, sada bismo bili na kolenima, s glavom
u prasini. Tek ce vreme dokazati da je principijelno drzanje u Hagu
prva u nizu velikih pobeda Srbije.
(Aleksandar Bercek, politicar)


- (Hrvate) treba polako, natanane, prvo Vukovar, pa Dubrovnik.
Ja sam za njihovo "ciscenje". Oni nikad nisu osetili genocid i to
im treba omoguciti. Ja sam za genocid nad Hrvatima.
(Mirko Jovic, spori)

- Srbi pritisnuti nepravdom sabiraju svoje snage za pobedonosni
izlazak iz krize. Srpski narod je najjaci kad je pod pritiskom i
kad mu neko cini nepravdu.
(akademik Mihajlo Markovic, pritisnuti)

- Nasa omladina nije bila psiholoski pripremljena za rat. Mladi su
udobno ziveli, sanjajuci buducnost kao u "Dinastiji" i sada je za
njih sok cinjenica da nema drugog izbora, vec da se obuce uniforma,
uzme oruzje i ide da se bori.
(akademik Mihajlo Markovic, omladinac)

- Ustase nisu birale sredstva samo da iz ove kasarne (u Sibeniku)
izvuku sto vise vojnika i staresina (dezertiralo 162, ostalo 340).
Pored ograde i glavne kapije zene su izvodile najodvratniji striptiz,
odvratne scene od kojih bi se smucilo i ludaku.
("Narodna armija" o "ustaskom teroru ustaskih zveri")

- Mahale su ustase sveznjevima fabricki pakovanih novcanica na cijim
je omotima bila odstampana cifra od 10,000 DEM! Cak i da nisu otkrili
da se u paketima ne nalaze prave novcanice, vojnici i staresine
sibenskih kasarni pljuvali su u ustaske ponude i ostali verni zastavi
pod kojom su se zakleli da ce casno braniti Jugoslaviju (dezertiralno
162, ostalo 340).
("Narodna armija" o "ustaskom teroru ustaskih zveri")

- Ekonomski pritisak na Srbiju i Srbe, takodje, ne moze da uspe. Evo
i zasto: samo u Majdanpeku se pored bakra, kao nus-proizvod, godisnje
izvadi 80 tona zlata. Pored toga, u Majdampeku su konzervirana dva
rudnika zlata koji se uopste ne upotrebljavaju. Narod koji ima toliko
zlata ne moze da blokira nikakav Luksemburg ili Holandija, ili EZ.
Sta su oni? Jedna grupa mangupa koja pravi lazne kokoske, neke
frizidere, automobile...
(Mirko Jovic, zlatar)

- Bude li Srbija izlivala cistotu odlucnosti i svetost otpora, u sta
ne sumnjam, izaci ce iz ovog mocvarenja kao Vaskrsli Pravednik i
spasitelj preostalog covecanstva.
(akademik Enriko Josif, Bog licno)

- Propast Zapada je nezaustavljiva i blizi se kosmickom istorijskom
brzinom: za vekovima pocinjene nepravde svim narodima sveta, svim
vodama sveta, svem bilju sveta, svoj zivotinji sveta, svim kamenovima
sveta.
(akademik Enriko Josif, prorok)

- Ali se ispostavilo sasvim, karte se otkrivaju, sad je na stolu sve
jasno: pa mi se cini, znate, postoje tri verske koncesije, ovaj,
najjace: muslimanske, katolicanstvo i nase najlepse, kazu da Bog njega
voli najvise, to je pravoslavlje, pa mi se cini da se sve cini, u stvari
radi s namerom da se nas narod koji zivi na ovim prostorima, pravoslavni
narod, ne samo Srbi, jednostavno stera u misiju rupu, da se on nacini
robljem, da se posalje jednog dana na neka mora da veslaju galijama.
To se nece dogoditi.
(poslanik Milos Bojovic, veslac)

- Bilo bi nam mnogo lakse da je Jeljcin rekao da svi Rusi treba da zive
u jednoj drzavi.
(Momir Bulatovic, predsednik necega)

- Nismo mi ni hrabriji, ni humaniji, ni veci rodoljubi od drugih. Radi se
o tome da su pravoslavni pevaci malo dali i da je vreme da se probude.
Pa nece valjda da pevaju Sloba, Seselj i Arkan. Oni neka rade druge
stvari, a mi cemo da pevamo.
(pevac Zoran Kalezic, rodoljub)

*****************

- Situacija u Jugoslaviji je katastrofalna sa tendencijom pogorsanja.
(premijer BIH Jure Pelivan, prorok)

- Zahvaljujem narodnom heroju... izvinite, Bata Zivojinovic je odigrao
tolike uloge u ratnim filmovima.
(Borivoje Petrovic, bivsi)

http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash1/hs479.ash1/26216_385073460911_112715740911_3765538_4785477_n.jpg

Ako te smara,ko te lupa po usima pa da moras da citas/
Idi bre gledaj fudbal,pecaj,pij pivo ispred prodavnice,hrani golubove,igraj shah...
Ko te bre sta pita?
_____________________

Miloslave,samo napred!
Beskompromisno i hrabro!
Treba jednom za svagda razbucati crvenu bandu!

Неко бих мислио иста Маркетинска агенција је била запосљена!

http://www.youtube.com/watch?v=J_uC0wy_O90

Zahvaljujem se za sve sto ste ucinili za mene.Ziv sam i zdrav i drago mi je da sam vas upoznao.Trenutno vozim traktor i obradjujem nebeske njive i pjevam onu staru:Sarajevo od sevdaha grade.Vidimo se uskoro.

*cuvaj te bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svog*..za normalne ljude, normalna poruka..!

da *pristalice partizana* ospore da su cetnici poklali selo Vranic, napunili Jajince, Sofiji Ristic i njenim kcerima prvo silovali, odsekli dojke,potom poklali, i konacno pronasli zemunice sa ranjenicima pa i njih poklali..? Dali Vi mozda mozete da to osporite i proglasite komuniste i partizane za lazove..??

*to ce vidti i komunisti..?*..sta je pisac hteo da kaze..? da nije mozda *smrt fasizmu sloboda narodu*..? Pretnja..? *kaj*,,??

Medju tim politickim ''nepodonim'' narodnim neprijateljima tada u Beogradu je stradalo cuvenih 105 glumaca iz Narodnog pozorista, koji su okarakterisani kao nacisticki ''saveznci'' zato sto su tokom rata dolazili i Nemci da gledaju njihove predstave. Jedan od tih nesretnih glumaca je pitao komunisticke vlasti; jer to znaci da cete da pobijete svakog obucara, pekara...da ubijete sve njih jer po toj komunistickoj logici su i oni bili saradnici okupatora, oni koji su samo gledali kako da prezive rat.

iz 1990.godine radi se o produzetcima..*saradnje*.*na nivou Jugoslavije*..a, sada *na nivou lokalne samouprave*...ali,* Mi moramo da predupredimo teroristicke napade i otkrijemo teroriste pre nego sto napadnu*..(to su bile reci americkog predsednika, posle 11.septembra), to naravno nisu *blogerski problemi*..nego tamo nekog Ivice Dacica...itd.

po Klauzevicu, jos ga niko ne osporava..*rat je nastavljanje politike drugim sredstvima*, prilog je dat srBski ustasa Stojadinovic, politicar i hrvatski ustasa Pavelic politicar su dogovorili a *braca po materi* realizovali, ne bas uspjesno, ali greske su ispravljene 1990-1995, cini se manjkavo,primera radi predlog Tomislava Karadjordjevica da ce da dodje da bude kralj u RSK..nije uspeo, nestalo je i *pucanstvo i kraljevina RSK*..

fale ti japanci, jeli su kineze kao hranu..?

Kakve veze imaju chetnichi i Mao Cedung, i ostali pobrojani..? Stoadinovic ima !!

http://www.youtube.com/watch?v=E4AEnX9sNJg&feature=related

Jedna važna stvar u pogledu povjerenje Muslimana u ovu našu akciju, a obzirom, da na našu nesreću nema muslimanskog pretstavnika u kr. Vladi, bilo bi i to, da bi ste Vi uzeli sebi jednog istaknutijeg Muslimana, koji ima dobar glas i političkog korjena u narodu, davši mu odgovarajući rang prestavnika Muslimana i savjetnika po svim pitanjima koja se odnose na krajeve u kojima Muslimani žive.8

Ovu stvar smatram za najvažniju, i ukoliko bi se prihvatila trebalo bi joj dati najveći popularitet, zato što se neprijateljska propaganda služi svim mogućim podvalama, kao na primjer onom o namjeri Srba da potpuno iskorijene Muslimane i slično. Kada u kr. Vladi u Londonu mogu da sjede dva Hrvata9 i to u vrlo važnim funkcijama, čija su sabraća i jučerašnje političke pristaše skoro kolektivno dejstvovala u pljačkama i zločinima nad Srbima, a da se ni jedan od njihovih ranijih pristaša nije javno ogradio od tih zločina i pljačka, onda je moj gornji zahtjev odnosno prijedlog potpuno razumljiv i opravdan, ne samo sa gledišta Muslimana, nego još više sa gledišta srpskog, odnosno sa gledišta cjeline.

BR. 129

IZVEŠTAJ KOMANDANTA ČETNIČKOG PUKA »KRALJA PETRA II« OD 28. JULA 1942. KOMANDANTU DINARSKE ČETNIČKE DIVIZIJE O NAPADU NA PARTIZANSKE SNAGE NA PODRUČJU GRAČACA1

ŠTAB ČETNIČKOG PUKA »KRALJA PETRA II «

Pov. Br. 35 28 jula 1942 god.

Izveštaj o operacijama.

KOMANDANTU ČETNIČKE DINARSKE DIVIZIJE

Prema utvrđenom programu, shodno datim naređenjima od strane Italijanske komande, krenuli smo u akciju 17 jula o.g. u 0630 časova iz Otrića sa 210 potpuno naoružanih boraca.2 Prema datom naređenju ostavili smo stalnu stražu u jačini od 35 ljudi, radi obezbeđenja Otrića sa strane »Ljubine Poljane«. Posle zauzimanja kote »Veliki Ljut« južno od »Viojle« (k. 875) krenule su naše patrole u jačini 30 ljudi prema »Vršku« (k. 725). Prvi pokušaj odbijen je žestokom vatrom utvrđenih partizana na pomenutoj koti, a naročito bočnom vatrom sa »Kurozeba« (k. 786).3 Tučene jakom vatrom naše patrole su se povlačile na prvobitni položaj, te tom prilikom poginuo je jedan naš borac (Dane Novaković). Druga trojica su lakše povređeni. Ranjeno je više partizana. Posle ovog prvog pokušaja Italijanski oficir potporučnik Puizina dodeljen ovom puku za vezu insistirao je naročito da napad bude odmah ponovljen. Komandant Mirko Marić odbio je da izvrši napad, pre nego pomenute kote budu tučene jakom artiljerijskom vatrom. Radio veza bila je vrlo slaba, tako da se nije moglo da komanduje artiljerijom, čija su mnoga zrna bila uzalud bačena, tako da do mraka toga dana, nije moglo biti ni govora o ponovljenom napadu. Zanoćilo se na položaju. Sutra dan posle žestoke artiljeriske vatre kao i vatre iz bacača krenule su naše patrole ovaj put ne prema vršku kote 725, već prema dominirajućoj koti »Kurozeb« (768). Sat kasnije pala je kota Kurozeb, a sa padom iste i »Vršak«. Po zauzeću pomenutih kota naše patrole prokrstarile su ceo teren, zapalivši štab partizana u Cerovom dolu i druge

Tako da se samo u toku 25 jula predalo 5 partizana samo jednom četničkom bataljonu.

Predaju partizana ometa mnogo činjenica da su ovdašnje četničke vlasti sve partizane predavali Italijanskim vlastima.

Naši gubitci: Na osnovu izveštaj a komandanata bataljona, naši gubici iznose 6 mrtvih od kojih 1 komandir čete i 11 ranjenih.

Kada sam bio na Vratlu 25-og oko 10 časova primio sam izveštaj da se major Baćović i g. Jevđević nalaze u selu Krbljine i da traže da im podnesem izveštaj o borbama. Pošto su tada vođene oštre borbe to izveštaj momentalno nisam mogao napisati, već sam se po završetku borbe i prekidu akcije uputio u selo Krbljine gde sam stigao u 19 časova. Međutim major Baćović i Jevđević su automobilima otišli za Kalinovik, a odavde za Nevesinje.

Kralja, Tita,Pasose,Iznutrice iz Argentine, Modifikovanu soju, Osiromaseni uranijum,necemo da sklapamo tudje automobile, traktore, kombajne,necemo da pijemo coca colu, viski..necemo *svetsko a nase*, hocemo nase, a svet neka kupi od nas...necemo SAS,JSO,Cumeta, Ducu, Caneta,i ostalu bagru..duvansku mafiju, putnu mafiju..i ostalo..sve smo to imali..a *slozna braca po materi* razorila, izrovarila i unakazila !!!

Vi izgleda ne mozete da razlikujete dve osnovne stvari prvo cetnicki zlocini su procesuirani i kaznjeni.

Drugo komunisticko-partizanski zlocini nisu.

Postavljate pitanje stalno gde su dokazi da su komunisti ubili toliko ljudi,da li je stvarno moguce da pokraj tolikog broja iskrvljenih informacija koje posedujete niste nikad culi za slovenacke jame mozete i da ih posetite ako zelite.

Jedna od tih je Tezno kod Maribora sa oko 15000-20000 ljudi ratnih zarobljenika i civila,takvih jama u Sloveniji je pronadjeno 540 najnovija rudnarsko okno Lasko.

U Hrvatskoj su identifikovali 840 jama a od toga 24 jame su obradili u Bosni 90 Jama.

U Srbiji komisija za zlocine komunista je utvrdila znaci zvanicno oko 100 000 ljudi.

U Sloveniji su posle WWII palili svestenike benzinom neke su osudili na smrt a neke su ubili bez sudjenja.

Imate zvanicne medjunarodne autorite koji se empirijski bave sa zlocinima svuda u svetu jedan od najvecih svetskih autoriteta je profesor istorije R.J.Rummel i on tvrdi da je Tito cak deveti po redu kao zlocinac u 20 veku sa oko 1.075 000 zrtava.

Nije mi jasno vase velicanje zlocinaca svi zlocini su obavljeni po direktnoj komandi Tita da se obracunaju sa narodnim neprijateljem i petokolonasima (u stvari peta kolona to su oni sami bili)

Takva jedna direktiva nikad nije postojala sa strane Kraljevske Jugoslovenske vlade u izbeglistvu iz Londona.

Dokazi su ogromni ratni zarobljenici,zena,deca svestena lica stvarno treba imati obraza jos to i negirati.

i nije nista nenormalno da se kaznjavaju UZROCI a ne posledice,sto naravno neopravdava neke od posledica,niti opravdava nove *nacisticke i antikomunisticke integracije*, sa istim ciljem !

http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:F6bz70cXB4ml1M:http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/c/c7/Jozef_Gebels.jpg

Saradnja ustasa i cetnika
General Djukic se sredinom aprila 1945. nasao sa Mihailovicem na planini Motajici. U
svojim secanjima objavljelnim u Buenos Ajresu 1955, pod naslovom "Iz sume u
emigraciju - Drazine poruke Pavelicu", Djukic pise da mu je "Draza saljuci ga kod
Pavelica" rekao kako mu je namera da sa cetnicima ide u Sloveniju, u siri reon Novog
Mesta, te da je za to potrebno da se kod vlasti NDH izmoli da odobre "prelazak nasih
ljudi preko hrvatske drzave". Zatim, da trazi "od Zagreba pomoc u hrani, municiji i
lekovima", i resi jos neka pitanja. Djukic navodi da mu je "djeneral Draza" poverio da
ispita "mogucnost saradnje vojnih jedinica, Pavelicevih i nasih", dakle saradnje ustasa i
cetnika. Sa Djukicem je u Zagreb putovao i inzenjer Vladimir Predavac, sin Josipa
Predavca, potpredsednika HSS.
S njima je u Slavonski Brod putovao i kapetan Nesko Nedic, oficijelni komandant
Valjevskog cetnickog korpusa, inace Mihailovicev izaslanik za pregovore sa Nemcima. U
Slavonskom Brodu prihvatio ih je ustaski veliki zupan Sobalic. Nedic se, po zavrsenom
poslu, vratio u stab Draze Mihailovica, a Djukica i Predavca Sobalic je u svom
sluzbenom automobilu odvezao u Zagreb, gde su stigli 17. aprila. Djukica su docekali
ustaski generali Ante Maskov i Jozo Rukavina. Ubrzo su se Djukicu pridruzili advokat dr
Ranko Brasic, stalni Mihailovicev predstavnik kod Pavelica i major Zika Andric, "neka
vrsta Drazinog vojnog atasea kod ustasa" (Karapandzic, 438). Istog dana je u staroj
banskoj palati u Gornjem gradu odrzan sastanak izmedju predstavnika cetnika, to jest
Djukica i Predavca i ustaskih funkcionera Pavelica i Andrije Artukovica. Sutradan je u
Pavelicevom dvorcu u Tuskancu odrzan drugi sastanak.
Tom prilikom uz Djukica su bili Predavac, Brasic i Andric, a sa Pavelicem ustaski
generali Djordje Gruic i Vjekoslav Maks Luburic, svojevremeni komandant ustaskog
logora Jasenovac - najveceg stratista Srba. Treci sastanak Djukica sa Pavelicem odrzan je
tek 22. aprila. Pauza je nastala zbog toga sto je Maks Luburic otputovao u Bosnu, gde su
ustase izvodile masakr nad cetnicima Pavla Djurisica.
Rezultat pregovora Mihailovicevog izaslanika divizijskog generala Djukica sa
poglavnikom Pavelicem bio je da je najveci krvnik srpskog naroda cetnicima obecao i
ucinio sve sto je Djukic trazio. Kako pise Djukic u svojim secanjima, Pavelic je "prema
nasem trazenju poslao kamione sa lekovima i municijom, a sem toga izdao je potrebna
naredjenja nadleznim organima da se Drazina grupa propusti kroz Hrvatsku u pravcu
Slovenije".
O misiji generala Djukica, ustaski vodja Pavelic ("Hrvatska drzava zivi", Buenos Ajres,
1949), izmedju ostalog pise: "General Djukic mi je odmah razlozio zelju generala
Mihailovica da njegovo ljudstvo moze nesmetano proci kroz Hrvatsku na putu u Italiju".
Pavelic, dalje, kaze: "Ja sam njihov prolaz odmah nacelno odobrio, a zatim sam celu stvar
predao zapovednistvu treceg ustaskog zbora". Britanski tajni agent major Stefan Klisold,
koji je ratno vreme proveo u Zagrebu (u svojoj knjizi Whirvilnd, 1949), sa cudjenjem i
zaprepascenjem pise o Mihailovicevoj odluci da posalje Djukica da pravi racun sa
Pavelicem. "Da li je to slucajnost da se sampion srpstva, koji je jednom pripisivao
Hrvatima sve nesrece koje su zadesile njegov narod, sad udvara arhiubicama Srba za
pomoc i zajednicku akciju protiv svojih sunarodnika", istice Klisold.
Medjutim, dogadjaji su se odvijali svojim tokom, svako je spasavao svoju glavu pa su,
tako, najvecu korist od pregovora sa Pavelicem imali Svetomir Djukic, Ranko Brasic i
Zika Andric. Oni su, pomognuti od ustasa i zajedno sa njima, nesmetano izbegli u
inostranstvo.
................

http://i37.tinypic.com/153vfq0.jpg

Stratište u Jajincima
Sanja Lubardić

Više od stotinu uglednih Voždovčana i njihovih gostiju iz najznačajnijih prestoničkih i državnih ustanova, kao i nekoliko zemalja Evrope, prisustvovalo je donatorskoj večeri za izgradnju spomen hrama Svetih Ćirila i Metodija u spomen parku u beogradskom naselju Jajinci. Hram niče na mestu jednog od najvećih balkanskih stratišta u vreme Drugog svetskog rata, na kojem je, prema do sada važećim podacima, ubijeno više od 80 000 žrtava.

Postoje, međutim, novootkriveni arhivski podaci nemačke policije, identični izveštajima ondašnje srpske tajne službe, koji precizno popisuju čak 127.000 pogubljenih!

Inicijativa za podizanje spomen hrama duga je gotovo dve decenije. Mesto na kojem su okupatori streljali, zatrpavali, spaljivali na lomačama i dovozili u kamionima sa gasom - dušegupkama, uglavnom srpsku mladež zatočenu u logoru Banjica, danas je u očajnom stanju. Na sramotu ove zemlje, krvnih i duhovnih potomaka pobijenih, spomen-park u Jajincima danas je, o užasa, omiljeno izletište i mesto za roštiljanje beogradskih porodica, šetalište za pokazivanje i isprobavanje sportske opreme, dečjih kolica i motocikala, sastajalište „ljubavnih“ parova svih vrsta i trening teren mladih fudbalera. Svima njima, istini za volju, nijedan jasan znak ne govori da je na nekoliko centimetara ispod izletničkih ćebadi, krampona i đonova debeli sloj pepela i kostiju zverski ubijenih žrtava. U spomen-parku postoji spomenik Feniks, ploča sa stihovima Desanke Maksimović, obelisk sa kojeg su pedantno skinuta sva mesingana slova, istrulela metalna info-tabla, socrealistički bareljef i nekoliko sačuvanih stubova za koje su ubice vezivale žrtve pred streljanje. Nigde krsta, nigde nijednog imena, nigde vodiča niti bilo kakve reči o takvom i tolikom stratištu!

Spomen-hram posvećen slovenskim prosvetiteljima Ćirilu i Metodiju biće, po zamisli inicijatora gradnje, duhovni centar podavalskog dela Srbije. Monumentalno zdanje uz crkvu će imati veliku svečanu salu, parohijski dom, prostorije raznih namena, čak i obdanište. Sve, ipak, sa ciljem stalnog podsećanja na kom se mestu nalazi. Gradilište je već formirano i radovi su počeli. Gradi se projektu koji je dar koautora akademika Borisa Podreke, arhitekte iz Beča, i profesora Branislava Mitrovića. Ne javnom tenderu pravo da izvodi radove dobilo je preduzeće Zlatibor. Do sada, najveći deo novca za podizanje hrama stigao je od Skupštine Beograda, a sve je više priloga pojedinaca svesnih značaja ovog nacionalnog obeležja, koji smatraju svojom čašću i duhovnom dužnošću da učestvuju u njegovom stvaranju.

Posvedočilo je to i donatorsko veče u Jajincima. Kako brojnošću gostiju, tako i ugledom i odlučnošću prisutnih, a najviše istaknutih žitelja Jajinaca, da se ne zaborave žrtve. Najpre im se obratio protojerej stavrofor prof. dr Dimitrije Kalezić, paroh jajinački i predsednik Glavnog odbora za izgradnju spomen hrama svetih Ćirila i Metodija, koji je podsetio na petnaestogodišnji trud i rešavanje brojnih pravnih i građevinsko-tehničkih problema u vezi sa podizanjem ovog duhovnog stecišta, koje, kako je istakao, nema samo religijski i nacionalni značaj, već bi moralo biti i mesto duhovnog hodočašća - Jad Vašem Srbije. Svesrdnu pomoć pokrovitelja - opštine Voždovac, obećao je predsednik Goran Lukačević, istakavši da žitelji ovog dela Beograda nikada ne smeju zaboraviti svoj veliki podzemni grad u kojem je preko 80 hiljada duša. Kao predstavnici Srba iz rasejanja skupu su se obratili dr Mila Alečković-Nikolić iz Pariza i dr Aleksandar Milošević iz Stokholma, oboje obećavajući podršku Srba iz zapadne Evrope, naročito u ovoj godini velikog jubileja - šezdesetoj od okončanja Drugog svetskog rata.

Posebnu pažnju svih gostiju donatorske večeri svojom besedom zaslužio je akademik Matija Bećković, koji je, kako je priznao, ostao zapanjen nebrigom za jajinačke žrtve i šest decenija dugim ćutanjem nad ovim stratištem. „Ne razumem koprenu tame kojom su već šezdeset godina obavijeni Jajinci! Gde su zapisana imena pobijenih? Gde su njihovi potomci da progovore? Ko je, zašto i kada na ovo mesto bacio veo ćutanja?“ upitao je Bećković, zaključivši da je, posle svega što je o stratištu čuo i na licu mesta video, i on od sada Jajinčanin.

Skupu su prisustvovali brojni predstavnici Vojske Srbije i Crne Gore, Skupštine Beograda, Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Inače, i ovoga maja, kao i niz godina do sada, SPC održaće parastos žrtvama stratišta u Jajincima.

Uzrok su tebi zene i deca,ratni zarobljenici a kao prvo pojam narodni izdajnik ako se tim pojmom sluzite onda komunisti moraju sami sebe da likvidiraju,nema vecih narodnih izdajnika i stranih placenika od komunista!!!

Ko normalan ne usudjuje zlocine sa bilo cije strane.

Posto vi opravdavate zlocine ja ovim prekidam svaku prepisku sa vama. Ko ne shvata najosnovnije humane postulate: ljudska prava i demokratiju na to se sve pozivate kada su komunistima ugrozeni a kada dodju na vlast nista od toga ne priznaju i tada pocinju da opravdavaju zlocinacku diktatur kao narod je primitivan i za njega je to najbolje,drugovi komunisti ako volite diktaturu izvolite u S.Koreju i uzivajte a nas ostavite da se snalazimo u ovoj teskoj demokratiji i budite toliko casni ne primajte penzije od klasnog neprijatelja posto niste ni dozvoljavali da vasi klasni neprijatelji primaju penzije!

"Полуинтелектуалац је човек који је уредно, па чак и са врло добрим успехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа." — Слободан Јовановић

U ove dve reci, u najkracem, pronalazm dijagnozu za sve postovaoce zlocinacke komunisticke ideologije.
Jedan, manji, broj njih je bezobrazan iz razloga sto im je (ili njihovoj prethodnoj generaciji) komunizam omogucio da budu apsolutni gospodari zivota i smrti u jednoj drzavi, da postoji samo njihova istina i da ne priznaju nista i nikoga do svoje partije. Oni su pisali knjige, oni su sudili, oni su odredjivali sta je istina... Zar je realno ocekivati da ce to bilo kada priznati, a kamo li pokajati se? Njihova diktatura je jedino sto priznaju kao moguci sistem vlasti u drzavi a to i sada ne kriju.
Veliki broj njih se iz svojih gudura ili ljudske marginalnosti obreo u srpskim gradovima, u kucama onih koji su generacijama, za razliku od "drugova", stvarali i vrlo lako i brzo se navikli na zivot "kapitalista". Alavi i bahati, otimali su sve i za "neprijatelja" proglasavali svakog za koga se makar samo posumnjalo da im se moze naci na putu. A zna se kako se postupa sa "neprijateljem". Danas tvrde da nisu na vlasti, a u stvari samo nisu na vlasti onako kako bi oni zeleli da budu - apsolutni! Oni i njihova deca su i danas na svim pozicijama. Vodeci politicari, tajkuni... vlasnici citave Srbije! Oni nas "vode u Evropu", naravno, pod njihovim uslovima (zato nam je tako tezak i sramotan put ka drustvu kome oduvek pripadamo). Oni vode i najveci broj nevladinih organizacija, donose nam "prosvetljenje" i "zapadne vrednosti"... Sve ce da rade samo da nikada ne odu sa vlasti. I naravno da je jedina prepreka tome potpuno otkrivanje istine o tome ko su oni zapravo. Zato se toliko i upinju.
Da ne preskocim i one sizofrene, kojih ima nesto vise od bezobraznih. Decenijama ispiranih mozgova, zadojeni komunistickom mitologijom i u stalnom strahu od mogucnosti da pocnu slobodno da misle, mogu se pronaci u svim generacijama. Duboko usadjen strah od svega sto nije "po volji partije" od tih ljudi je napravio najfanaticnije i najgrlatije borce koji su spremni, u svom neznanju i nesvesti, da uniste sve za sta se "bore" pa i same sebe (borili su se za Srbiju, Slobu, Hrvatsku, Bosnu, Kosovo, "drugove" u Hagu...). Njihov mentalitet "grla" koja u stampedu, gazeci i noseci sa sobom i one koji ne zele sa njima, hrle ka litici gde ih ceka smrt, moze se obuzdati samo kada vlast onim bezobraznima bude bila oduzeta.

DRAŠKOVIĆ KOD PAPE I VITEZOVA
BEOGRAD - Ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković putuje danas u trodnevnu zvaničnu posetu Italiji i Vatikanu. Drašković će u Rimu razgovarati sa italijanskim kolegom Frankom Fratinijem i drugim italijanskim zvaničnicima, a predviđen je i susret sa poglavarom Rimokatoličke crkve papom Jovanom Pavlom Drugim. Šef diplomatije SCG posetiće i Malteški viteški red, kao prvi visoki zvaničnik SCG od uspostavljanja diplomatskih odnosa 2001. Malteški viteški red je nezavisna institucija sa međunarodno priznatim subjektivitetom, posvećena humanitarnom radu, a svoje diplomatske misije ima u 90 zemalja sveta.

(SRNA)

Malšteški vitezovi traže ruku Svetog Jovana Krstitelja da bi podržali nezavisnost Crne gore piše današnji Kurir.

Marović i Đukanović bi im dali i više od toga.

Сјајно Филипе...Сјајно!

А сам стварно мислио сумљао и сумљам да иза Лунета стоји лично сам Пресса, или неко повезам са њом!

Само требамо да погледамо колико бројке "лунетине" ТЕКСТОВЕ су изјавили, а колико број текстови СУ САМО ЗАБРАНИЛИ од остали људи!

Парадоксално што су успели да докажу, је колико се плашу промену и истину!

tebi se prifidjala UDB-a, pa ti se prifidjala pressa..do duse, ti bila do nekle u prafa...istorija jste frsta presa..pritiska lasofi..?

Ево гостујем на Б92, па ако некога занима:

http://blog.b92.net/text/15429/Demantujem-knjige-Dobrice-Cosica/#komentari

Тема је: Демантујем књиге Добрице Ћосића.

http://www.pressonline.rs/thumbnail/B92.jpg?thumbId=420358&fileSize=2224&lastModified=1277215835000&contentType=image/jpeg

cemu komentarisanje necega ako administrator nece da objavi vec samo podrzava anti komuniste.Vecina starijih Srba komunista ce reci zasto je izabran tito,a ne kralj zato sto je bilo isto kao i u Carskoj Rusiji 1% bogatih ostalo seljaci

Ja vec dva dana cekam da se objavi moj komentar. Nakon sto sam ga poslao vise nije stigao ni jedan, sto mi je prilicno neverovatno...
Izgleda da sam komuniste bas nezgodno nagazio.

Kralj je mrtav, živeo kralj!

Porodica i obožavaoci Majkla Džeksona danas obeležavaju godišnjicu njegove smrti. Kralj popa u poslednjih godinu dana posthumno zaradio milijardu dolara i otplatio 500 miliona duga..(utesite se malo...)

Само ти свирај ђоки. Поставиће вас историја на место. А то је да су комунисти у Србији белосветски олош скупљен с коца и конопца, који је запад искористио да сруши поредак и доведе тај олош на власт, окупира Србију од стране Хрвата и користи их за спровођење интереса запада, на штету православних Срба и Руса, последњих 60 година.

Izgleda da se "drugovima" bas mnogo nije svidelo ono sto sam napisao pre dva dana pa nije objavljeno.
Ako, time samo dokazujete tacnost onoga sto sav normalan svet misli o vama. Sizofreno pisanje druga luneta i ostalih vam nece pomoci. Najveci "karcinom drustva" ste zapravo vi, ali imamo mi daleko bolje "hirurge" od vasih pa racunajte da cete ubrzo "pod noz". Kao sto rece drug lune, karcinom se drugacije ne leci.

Da je bio nesto, ponudili bi mu mercedes po ceni od 1 dolara, kao Milanu Stojadinovicu..medjutim..hm, hmm *cena je novcani iznos vrednosti robe*, pomenuli smo to vec..pa je *su*..

Hitlr iz zatvora tražio kredit

U Nemačkoj će narednog meseca na aukciji biti ponuđeno pismo kojim je Adolf Hitler iz zatvora tražio kredit za kupovinu Mercedesa

Pismo je napisano u septembru 1924. godine, kada je nacistički vođa u zatvoru u tvrđavi Landsberg izdržavao petogodišnju kaznu zbog pokušaja državnog udara. Bilo je upućeno Jakobu Ferlinu, vlasniku zastupništva Mercedesa u Minhenu. Hitler ga obaveštava da bi želeo da kupi model koji je koštao 18.000 rajhsmaraka.
"Pošto u ovom trenutku nemam toliko novca, primoran sam da vas molim da mi odobrite kredit", napisao je Hitler. On je u decembru te godine bio pomilovan i pušten iz zatvora, a nije poznato da li je dobio kredit. Petnaestak godina kasnije imao je najveću kolekciju Mercedesa na svetu. Pismo je pronađeno na jednoj buvljoj pijaci, a njegovu autentičnost potvrdio je Državni arhiv Bavarske u Minhenu, na osnovu kopije koja postoji u zatvoru.

Dejvid Rokfeler je znao šta radi kada je, 1946. godine, prihvaćen njegov Predlog ...... Trgovina drogom je u celini proširena pod nadzorom i po nalozima Naučnog ...... Za razliku od heroina, proizvodnja kokaina je vrlo jednostavna i svi oni ...... Britanska monarhija se brine da ova informacija ne dospe u javnost. ...
www.scribd.com/doc/23426641/Dzon-Koleman-Komitet-300 -

posaljite mu *drugu smenu* filip se umorio !!

http://www.wearechange.org/wp-content/woo_uploads/64-Kissinger_David_Levine.jpg

NACIONALNA SVEST Mladi na beogradskim Terazijama se smeju, šetaju, sede i ispijaju koka-kolu ispred Kasine i hotela Moskva, telefoniraju, čežnjivo gledaju put Slavije ili prema Kolarčevoj ulici hoće li se pojaviti lice u koje su zaljubljeni.

Upornost u epigonstvu falsifikatora i antikomuniste

Povodom teksta P. Simića "Više obzira prema žrtvama"
(Politika, 25.1.2005.)

U odgovoru na moj napis od 12.1.2005.g. Petar Simić se hvali svojom pripadnošću antikomunističkom horu i horu "drugih humanih ljudi". Svoja saznanja i "argumente" on uzima iz navodnih priča njegovih davno preminulih poznanika i iz knjiga Jurija Borojeva "Staljin u anegdotama" i Šejli Klajna "Najveć zlotvori u istoriji".

Sam naslov knjige "Staljin u anegdotama" pokazuje da ona nije zasnovana na istorijskim činjenicama. Rusi često pod "anegdotom" podrazumevaju i vic. A u anegdotama i vicevima može i bubašvaba da proguta slona, a jagnje da pojede vuka.

Šeli Klajn se u svojim izmišljotinama jedino poziva na trockiste Isaka Dojčera i Simona-Debaga. A to je isto kao kada bi neko kao "nepristrasne" svedoke o Aušvicu i Jasenovcu pozvao Himlera i Pavelića. Navedena knjiga je tipičan politički šund iz golemog antikomunističkog arsenala i ne zasniva se ni na jednom verifikovanom istorijskom izvoru i argumentu. Nemam prostora, a kada bih ga dobio mogao bih da navedem na stotine primera iz ove knjige koji pokazuju koliko njen autor ne zna ili izmišlja "podatke" i "događaje".

Recimo, Š. Klajn tvrdi da je Staljinov otac bio stolar. A on je bio obućar. On kaže da je Staljin 18.4.1902.g. uhapšen i poslat u "radni logor" u Sibir. Medjutim, Staljin je prvi put poslat u jesen 1903.g. u Istočni Sibir u progonstvo, a "radnih logora" tada nije bilo u carskoj Rusiji. Klajn piše da se Staljin oženio 1904.g. "mladom seljančicom Jekaterinom Švanidže". Netačni su i godina i profesija J.Švanidže. Ona i njena sestra Aleksandra imale su u Tbilisiju (koji je tada imao oko 200 hiljada žitelja) najveći modni krojački salon.

Razni buržoaski i antikomunistički autori tvrde da je u SSSR-u streljano 10, 20, 30 ili čak 70 miliona ljudi, zavisno od toga ko je naručilac i koja ih obaveštajna služba finansira. Međutim, do sada nijedan od njih se nije pozvao na bilo kakav relevantan dokaz. Ja sam u napisu od 12. januara citirao dokumente ruskog Parlamenta, zvaničnih ruskih institucija i komisija, i to ne iz vremena socijalizma. Oni govore da je počev od 1920 - 1953.g. u SSSR po svim osnovama – kriminal, izdaja, špijunaža, učešće u Vlasovljevim jedinicama, za vreme kolektivizacije i partijskih čistki streljano 642 hiljade ljudi. Razume se, ako bih dobio prostora ja bih ove podatke detaljnije mogao da prezentiram.

Potpuno je proizvoljna tvrdnja da je 1937.g. u SSSR-u bilo "ozakonjeno pogubljenje maloletnika i mučenje zatvorenika". Ova tvrdnja koju preuzima Simić, iz političkog šunda, predstavlja izmišljotinu sličnu onom Rimljaninu koji se hvalio da je prstom dotakao Sunce.

P. Simić kaže kako ja o oceni Staljina "navodim davna mišljenja (uglavnom ličnosti koje nisu znale za Staljinova nedela ili su morale da ga veličaju, kao njegovi maršali)…"

Ličnosti koje sam naveo: Čerčil, Ruzvelt, De Gol, Mao Cetung, Ajnštajn, Žukov, Rokosovski, Vasiljevski… su bili Staljinovi savremenici i skoro sve su ga nadživele jednu, dve ili više decenija. I one su smatrale da je Staljin najveća ili jedna od najvećih ličnosti u istoriji. Maršali koje sam pomenuo pisali su o Staljinu dvadesetak godina posle njegove smrti i niko ih tada nije mogao prisiliti da ga veličaju. Sve ove i druge ranije pomenute ličnosti valjda su mnogo kompetentnije od Petra Simića, koji je opsednut patološkim antikomunizmom, zasnovanim na neznanju.

Simić indirektno sugeriše čitaocima da ja nisam iz Srbije, što inače karakteriše njegovo služenje proizvoljnostima. Ja sam rođen u Srbiji, kao i moj otac i drugi preci.

"Humani" autori iz čijih knjiga se napaja antikomunizam P. Simić nigde ne uvršćuju u zlotvore one čelnike SAD koji su zločinačkom agresivnom politikom krivi za milione ubijenih u Koreji, Vijetnamu, Avganistanu, Kambodži, Iraku, Jugoslaviji… Od 326 ratova i većih oružanih sukoba posle II svetskog rata SAD su direktno učestvovale ili su podstakle i podržavale 311. A ovi "milosrdni anđeli" i agresije u cilju sprečavanja humanitarnih katastrofa" odneli su preko 30 miliona ljudskih žrtava.

Da li tom "humanom horu" pripada i Petar Simić, čiji glas ipak ne znači mnogo, jer je on epigon falsifikatora.

Beograd, 27.1.2005.

Branko Kitanović

"Cetnici su direktno saradjivali sa fasistima a borili se protiv partizana, gibanice i rakije.

Velike četničke pobede protiv Nemaca su nam svima nepozante :-)"


Драги Владимире "патриото", наравно да су нам свима познате четничке победе против Немаца, усташа, комуниста, Бугара, љотићеваца... Ако теби нису, требало би да се упознаш са блиском историјом на просторима бивше краљевине Југославије. Оно што нам је потпуно непознато су победе комуниста над окупатором. И то не само победе, него икакве борбе против окупатора, до упада совјета у Србију 5. септембра 1944. године.

OPTUZENI MIHAILOVIC DRAGOLJUB – DRAZA i njegovi cetnicki komandanti po njegovim naredjenjima i direktivama izvrsili su masovnim zahvatima u tzv. ciscenjima terena, zatim putem letecih brigada i crnih trojki u toku citavog rata i okupacije bezbrojne ratne zlocine nad narodom u svim krajevima Jugoslavije. Tako su u novembru 1941. godine cetnici streljali u selu Brajicima, u mestu zvanim Drenov Vuk, oko 500 zarobljenih partizana i njihovih porodica. Optuzeni Mihailovic je u noci izmedju 13. i 14. novembra 1941. godine, tj. iste noci kada se sastao sa gestapovcem, kapetanom Matlom, naredio svom komandantu Daki Tesmanovicu da oko 365 zarobljenih partizana preda srpskoj drzavnoj strazi u Selu Slovac, iako je morao znati da ce ih srpska drzavna straza postreljati ili predati Nemcima, to je i ucinjeno tako da ih je Tesamanovic predao Jovanu Skavi, a ovaj Nemcima. Nemci su od ovih predatih partizana streljali oko 270, a ostale oterali u logore. Pocetkom novembra 1941. godine, Mihailovicev komandant Ajdacic zaklao je 13 partizanskih simpatizera u blizini Kosjerica na mjestu zvanom Ridovi, medju kojima i uciteljicu Jelenu Subic-Gmizovic i Milevu Kosovac, koje su cetnici, pre nego sto su ih zaklali, silovali i unakazili usijanim gvozdjem. 4. novembra 1941. godine cetnici su ubili blizu Ravne gore oko 30 partizana, koje su bili na prevaru zarobili, medju kojima je bilo 18 devojaka, koje su bile upucene u Uzice za bolnicarke. U decembru 1941. godine u pozeskom srezu mesoviti nemacko-cetnicki sud u jedan mah osudio je na smrt 12 pristalica partizana. U decembru mesecu 1941. i tokom januara 1942. godine, cetnici su poklali preko 2000 muslimana - ljudi, zena i dece iz okoline Foce, Gorazda i Cajnica. Klanja su vrsili na mostovima na Drini u Foci i Gorzadu. U toku decembra 1942. godine i tokom cele 1942. godine, Mihilovicevi "legalizovani" cetnici pohapsili su i predali Nemcima u raznim krajevima Srbije hiljade pristalica partizana, koje su Nemci streljali u logorima na Banjici, Nisu, Uzicu, Cacku i drugim mestima, a pored toga sami cetnici su poubijali hiljade pristalica partizana, opljackali mnoga sela, batinali hiljade ljudi, a veliki broj zena i devojaka iz partizanskih porodica silovali. Prvog aprila 1942. godine, cetnici Rada Radica pobili su u Josavki 20 ranjenih partizana, medju njima i tesko ranjenog narodnog heroja dr. Mladena Stojanovica. Aprila meseca 1942. godine cetnici Lazara Tesakovica i Rada Radica (koji su se tada bili stavili pod komandu Mihailovicevog kapetana Racica) ubili su 70 partizana. Krajem aprila 1942. godine, Spasoje Dakic, komandant Mihailovicevih bataljona u Celebicu, ubio je engleskog majora Terensa Atertona, njegovog radiotelegrafistu i jednog engleskog narednika. Juna 1942. godine cetnici su u okolini Gacka u selu Izgorima zapalili bolnicu sa 10 teskih partizanskih ranjenika. Juna 1942. godine, Mihailovicev odred pod komandom kapetana Vladimira Djukica izveo je iz zatvora u Niksicu 25 pristalica narodnooslobodilackog pokreta i zajedno sa Italijanima su ih streljali. Avgusta meseca 1942. godine, Mihailovicev komandant Bacovic ubio je simpatizere narodnooslobodilackog pokreta Rada Pravicu, Toma Galena, Jovu Ljubibratica, Budimira Hiropina i Tasu Kosorica. Avgusta meseca 1942. godine Mihailovicevi cetnici pod komandom Petra Bacovica, prilikom zauzeca Foce, zaklali su u Foci i u selima koja se skupa nazivaju Bukovica oko 1000 lica muslimanske veroispovesti, medju kojima je bilo oko 300 zena, dece i staraca. Avgusta meseca 1942. godine, na terenu oko Ustikoline i Jahorine (istocna Bosna), Mihailovicevi cetnici pod komandom majora Zaharija Ostojica i Petra Bacovica, zaklali su oko 2500 lica muslimanske veroispovesti, a sela popalili. Septembra meseca 1942. godine cetnici Petra Bacovica ubili su u Makarskoj 900 Hrvata, nekoliko katolickih svecenika odrali i 17 sela zapalili. Oktobra 1942. godine cetnici Petra Bacovica ubili su u okolini Prozora zajedno sa Italijanima, kojima je komandovao italijanski porucnik Vidjak, oko 2500 muslimana i Hrvata, medju kojima je bilo zena, dece i staraca, a veliki broj sela popalili. U oktobru 1942. godine, cetnici Petra Bacovica ubili su u selima Gatu, Nikolice i Cislu u Dalmaciji, zajedno sa Italijanima, 109 Hrvata simpatizera narodnooslobodilackog pokreta. U jesen 1942. godine u Dreznici (Hercegovina) cetnici iz okoline Gacka pri pohodu na Prozor zaklali su oko 100 lica muslimanske veroispovesti. Januara 1943. godine zaklao je major Cvetic 16 zarobljenih partizana u okolini Uzica;
Janura 1943. godine, pod komandom Komarcevica, Mihailovicevi cetnici su zaklali 72 partizana u srezu posavskom. Januara meseca 1943. godine, cetnici Pavla Djurisica ubili su u srezu bjelopoljskom oko 400 muskaraca i oko 1000 zena i dece muslimanske veroispovesti. U februaru mesecu 1943. godine, cetnici pod komandom Zaharija Ostojica, Petra Bacovica, Pavla Djurisica, Voje Lukacevica, Vuka Kalatovica i drugih, u srezovima pljevljanskom, cajnickom i focanskom, zaklali su 1200 muskaraca i 8000 staraca, zena i dece, opljackali i potom spalili 2000 domova.
Polovinom jula 1943. godine u selu Cikoti (Istocna Bosna) cetnici su otkrili 80 ranjenika Prve proleterske divizije, oduzeli im oruzje i sutra dan doveli Nemce koji su ih poubijali, a sutra dan i spalili. Polovinom juna 1943. godine, u toku Pete neprijateljske ofanzive, cetnici su klali partizanske ranjenike sa Sutjeske, pa su tada zaklali u selu Jelecu i Vrbnici dr. Simu Milosevica i hrvatskog pesnika Ivana Gorana Kovacica. Jula 1943. godine u Visini (Birac) cetnici su otkrili ranjenike Prve i Druge proleterske brigade i izdali ih Nemcima koji su ih poubijali. Decembra 1943. godine, cetnicki komandant major Petricevic streljao je u Kolasinu 28 zarobljenih partizana i sest seljaka pristalica partizana. Decembra meseca 1943. godine cetnicki komandant Zivan Lazovic zaklao je u selu Selevcu 15 seljaka pristalica partizana. Decembra 1943. godine zaklali su cetnici u okolini Bosanskog Grahova 137 zarobljenih partizana. Decembra 1943. godine zaklali su cetnici u selu Ticevu kod Drvara 28 zarobljenih partizana. U drugom dijelu presude govori se o zlocinima koje je pocinio Stevan Moljevic, osudjen na kaznu od 20 godina lisenja slobode sa prinudnim radom. Sve pocinjene zlocine cetnici su izvrsili na temelju naredbi Draze Mihailovica i njegovih komandanata u toku Drugog svjetskog rata. Evo jedne, koja je izdata 20. decembra 1941. god, a koju je Vladimir Dedijer objavio u Politici 10. novembra 1981. godine iz drzavnog arhiva SFRJ: Drazino naredjenje o nacinu stvaranju Velike Jugoslavije i u njoj velike Srbije Ciljevi nasih odreda jesu: 1. Borba za slobodu celokupnog naseg naroda pod skriptom NJ. V. Petra 2. Stvoriti Veliku Jugoslaviju i u njoj Veliku Srbiju, etnicki cistu, u granicama Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srema i Backe 3. Borba za ukljucivanje u nas drzavni zivot i svih neoslobodjenih slovenackih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst, Gorica, Istra i Koruska), kao Bugarske i severne Albanije sa Skadrom 4. Ciscenje drzavne teritorije od svih nacionalnih manjina i nenacionalnih elemenata 5. Stvoriti neposredne zajednicke granice izmedju Srbije i Crne Gore, kao izmedju Srbije i Slovenije, ciscenjem Sandzaka od muslimanskog i Bosne i Hercegovine od muslimanskog i hrvatskog zivlja 6. Kazniti sve ustase i muslimane koji su u tragicnim danima nemilosrdno unistavali nas narod 7. Kazniti sve one koji su krivi za nasu aprilsku katastrofu 8. U krajevima ociscenim od narodnih manjina i nenacionalnih elemenata, izvrsiti naseljavanje Crnogoraca (u obzir dolaze siromasne nacionalno ispravne porodice) 9. Osiguranje jednog takvog politickog tela koje ce voditi drzavni brod smerom opstih narodnih teznji i interesa 10. Ciljevi su ogromni, zato je borba toliko zahvalnija za one koji se bore za njeno ostvarivanje.

...да ли ти је ове текстове писао деда уз ватру од клавира и паркета, у некој отетој дедињској вили, у "ослобођеном" Београду Или си сам литерално надарен?

imali su veliku vrednost, pa ponekad su davali i 5 kila krompira...za jedan klavir, moguce je da ih je prodavac krompira upotrebio za potpalu vatre, suvo drvo..za pecaru..!!??

Početkom 1953. godine Sreten Živković se vraća u Niš.

– U Beogradskoj operi sa Jovom Srbuljom, dirigentom i kompozitorom pripremali smo „Seviljskog berberina”, kada je proba prekinuta i rečeno mi je da odmah dođem u Niš i počnem pripreme za izgradnju mlekare. Pristajem pod uslovom da se formira i opera u Nišu. Nekoliko godina bio sam direktor Industrije za proizvodnju mleka. U niškom Narodnom pozorištu, uz pomoć Ilije Marinkovića iz Beograda, spremili smo „Travijatu”... Bio sam prvi tenor u ulozi Alfreda, a dve godine kasnije opet prvi tenor u ulozi Vojvode u „Rigoletu”. I vodio Mlekaru.

Do penzije, 1978. godine, Sreten Živković četiri puta je iz Mlekare prelazio u Narodno pozorište u Nišu, gde je postavljan u najviše rukovodstvo, i isto toliko puta se vraćao na mesto tehničkog direktora Mlekare... Danas, sa skoro 90 godina, živi sam, ali ne miruje. I duboko veruje da njegovi programi mogu da doprinesu razvoju naše zemlje.

nisu nosili petokraku, ali uredu neka bude i ustasa..sta je neistina u prilozenom tekstu...?

vrlo *prakticna nadarenost*..!, ali idemo dalje...!

http://www.youtube.com/user/ComradeRed2020#p/a/u/2/6vj3nBMw3i0

Za sve što nevalja od II svetskog rata pa do danas treba kriviti isključivo komunističke teroriste.Ako neko misli da se smrću velikog satrapa srpskog naroda komunjarska priča završila-grdno se vara.Ta se nije desilo ni u severnoj Koreji.Tamo je ustavom propisano da je Kim Il Sung,pokojni otac sadašnjeg v.d.predsednika Kim Il Džonga,VEČITI predsednik,koga niko ne može zameniti od sada pa do večnosti.Slicno je i kod nas iako se Broz "skromno" i "demokratski" nazvao "samo",doživotnim predsednikom(svega,od ptica na nebu do riba u moru).Predpostavljam da je Broz bio načisto da će jednog dana ostariti,razboleti se i umreti.Ali neki jednostavno nisu mogli da poveruju da će taj dan doći a Boga mi pojedinci ne mogu ni danas.Onda su rekli sami sebi:
-Dobro,veliki Vođa je trenutno sprečen u obavljanju dužnosti a pošto nam je u nasleđe ostavio da nastavimo borbu za pobedu svetske revolucije,to ćemo i učiniti.
I tako su pregalnici,udarnici i ćimbenici nekako pregurali prvih nekoliko godina vođinog "službenog puta"(sa kog će se on vratiti-jednog dana kad pobedi svetska revolucija).Potom su se nešto sporečkali međusobno,oko nekih vilica na Briončićima.To je potrajalo neko vreme dok se nije pojavio neko i rekao mir ,mir ,mir niko nije kriv.Od 5.oktobra naovamo,kako i priliči pravim skojevcima imitiraju kvazi umetnost pa kao Marija u "Otpisanima",kao pravi ilegalci,iznutra se bore za ponovnu pobedu svetske revolucije.
Priroda se najčešće o svemu stara sama.Kada prirodni tok stvari napravi mesto nekom drugom a Vođa ode konačno na smetlište istorije,možemo najzad krenuti sa mrtve tačke.

Dimitrije Ljotic jedan od najvecih krvnika Zidova u Evropi? Kralj Petar i sestojanuarska diktatura? Patrijarh Pavle 1945? .....

(pozajmljen komentar)

* Т.Рајић Социјализам,свиђало се то неком или не, је систем
будућности.Његово време неумитно долази. Та мора мучи капиталисте зато га они са толико жестине и руше. Милошевић је поред осталог,пао у немилост запада јер је
у Уставу задржао и друштвену својину.А питај мо се шта је фалило РК"Београд" у своје време што нису биле у својини Мишковића.Титово доба у Југослвији биће поређено са Перикловим добом у Грчкој.Историчари ће то кад тад то ирећи.Слажем се са годподином Градимиром Слободан Милошевић је један од највећих државника 20 века, њега су као и Кнеза Михаила срушили људи жељни власти,који су имали подршку страног фактора.СПС ће из године у годину
добијати све више поверења у народу,само треба да остане веран својим изворним принципима да земљу и народ треба да воде они који стварају вишак вредности а не власници капитала. *

* Sanjaj Dijego*...lepe snove...!!

Mene ovaj gospodin Samardžić prosto fascinira... Ili je vrhunski komičar ili mu ovo dođe kao neka vrsta terapije.
U svakom slučaju gosn Samardžiću, samo napred... Smeha nikad dosta!
Nego, zanima me nađoste li čika dražu ili se potraga zaustavila na mamutu?

Ево као се то чека у НДХ

http://www.youtube.com/watch?v=G0P2YLYKSnM

Сад где је била основана КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЗАНЕ.

Јели Загреб био главни штаб за КОМУНИСТА У НДХ?

Јели се знаде нешто од Бранимир и Иван Јелић?

Мислим да су водили једну Радикалну хрватску Омладинску организацију пре Павелић је створио усташе.

Чак је био ухапше у Турин са дидо кватерник и анте павелић у вези асасинације на Краља Александар?

Мислим да је служио затвор у енглеској. Емигрирао у немачкој где је занимљиво створио хрватски комитет и хрватска социјалистичка партија.

Ових изгледа су се помешали са свим лефичари.

pa tebi je psihijatar dao opravdanje da ne prisustvujes nastavi, ati pobego..? pa *osnivas* gluposti, sto bi rekli *moji* provokator sa marsa..?

*Na prvi pogled ispada kao da suSrbija i Hrvatska rešile sve svoje probleme, rasčistile sa kriminalom i korupcijom, podigle standard, smanjile nezaposlenost, obezbedile narodu bezbrižan život i onda imaju vremena za sport i rekreaciju, kulturu i umetnost . Nažalost ništa od toga ali unatoč ima se vremena za lov na povijest, povest, istoriju, historiju i histeriju.Desnica u Hrvatskoj i desnica u Srbiji odavno ulažu “natčovečanske” i “natpatriJotske” napore, koji često prelaze granice zdrave pameti i čovečnosti, kako bi pokazale da se razlikuje od mrske one njihove, kako su oni tamo zločinci, primitivni, vekovni i tisućljetni neprijatelji, kako jezik kojim govorimo nije ni sličan niti ga razumemo, i kako.. sve tako.

Naravno, u tome ne uspevaju jer narod se ipak razume, kultura opet ne poznaje granice, a i politički i ekonomski odnosi sve su bolji.

Ono što je zajedničko nihovoj i našoj desnici, njihovim i našim nacional-šovinistima je naklonjenost poraženim snagama iz 2. svetskog rata i posvećenost njihovoj rehabilitaciji koja podrazumeva osude “komunističkih zločina”. E tu su se izgleda potpuno našli kako u pogledu metodologije, krivotvorenje istorije i instrumentalizacije za dnevno-političke potrebe.

Upravo o tome govori tekst Heni Erceg, "Izuzetni leševi", koji odslikava stanje u Hrvatskoj ali i Srbiji. Svaka sličnost je vidljiva i golim okom, bez dodatnih objašnjenja analitičara i eksperata opšte i posebne namene. Ima i razlika, naravno, - u Hrvatskoj je desnica i formalno na vlasti, u Srbiji deo vladajuće koalicije to toleriše, deo žestoko zastupa; u Hrvatskoj je ministar unutrašnjih poslova glavni zagovornik “ispravljanja istorije”, a u Srbiji je Dačić protiv minimiziranja antifašizma i protiv rehabilitacije kolaboracionista ali je neko iz DS nisilac državnog projekta “o otkrivanju istine o komunističkim zločinima nad nevinim domaćinima”.Naravno, i SPC i Katoličkacrkva su na stzrani desnice, i tu su vrlo slične.

Nadam se da je tekst H.Erceg svima razumljiv i ko hoće shvatiće koliko smo,ipak, i u glupostima slični i isti. Dakle*

G. Samardzicu kako vas nije sramota? Najveci procenat partizanskih jedinica su po borackom sastavu(a i po komandnom) cinili Srbi, racunajuci tu i Crnogorce. Dakle, Srbi. Uostalom u Biltenu VS NOV i POJ iz 1942 sam Tito je napisao tekst u kojem kaze da "najveci dio nasih jedinica danas cine upravo Srbi'. A posebno Srbi iz onih krajeva iz kojih su najvise bezali pred ustaskom kamom: Banija, Lika,Kordun, Potkozarje, Kozara, Srem. Pa samo u mojoj siroj familiji sa Banije poklano je 20-oro. Cela moja familija je bila uz partizanski pokret, i u partizane su isli jer im je jedino tamo bila Zastita od ustasa i ustaske kame. I citav rat se krvavo borili protiv ustasa i domobrana. A vi nas partizanske potomke sve nazvaste 'ustaskim saradnicima'. Pa kak vas nije sramota? Pa gde ce vam dusa?? A to za prvu proletersku sto pisete to je tek Izmisljotina prve klase... Pa gospodine Samardzicu da li je vama poznato(ako vec kao deo izvora citirate i zbornike NORa onda ih bar citirajte u celini a ne selektivno i onako kako vama odgovara)da je prva proleterska bila takodje sastavljena od boraca srpske i crnogorske(dakle Srpske)nacionalnosti? Pa jel vama poznato da je upravo prva proleterska vodila uz drugu proletersku neke od vrlo krvavih borbi protiv ustaskih zlikovaca npr: borbe za Jajce, za Livno, pa Vajs I, pa Vlasenicu, za Zvornik, za Kupres..itd Pominjete zloglasnu crnu legiju... Da li je vama poznato koji je logo bio utisnut na zastavi ustaske crne legije? Pisalo je:'Za Poglavnika i Krista protiv komunista'. Toliko o "partizansko-ustaskoj saradnji". Ustase su toliko 'saradjivale' sa parizanima(koji su inace 80% cinili Srbi) da su klale sve partizansko srpsko gde god su stigle i kada god su stigle. Toliko su 'saradjivale' sa partizanima da ih ovi pobise 1945 na Blajburgu i van Blajburga kao zeceve, tako da hrvatski nacionalisti danas Tita nazivaju 'najvecim izdajnikom i ubojicom hrvatskog naroda'(npr kao sto pise Tomislav Jurcic u knjizi Bleiburg-jugoslavenski poslijeratni zlocin nad Hrvatima)itd itd. Prema tome, to sto vi pisete su Nebuloze.