Blog

Како су тражили, тако су и нашли

2011-09-26 20:35:11.0 Милослав Самарџић

Државна комисија основана пролећа 2009. године (наводно) ради откривања посмртиних остатака ђенерала Драже, није одржала реч да ће трагати и у Лисичјем потоку

Изгледа да ће се потрага за Дражиним гробом окончати према сценарију који су очекивали само највећи песимисти. Наиме, ''Политика'' је 21. септембра донела следећу вест: ''Остаци Драже Михаиловића вероватно неће бити нађени''. А вест је објављена на основу изјаве мр Срђана Цветковића, члана државне комисије која је још пролећа 2009. године основана са тим циљем. Цветковић је изјавио:
''Оно што је нађено на Ади Циганлији, на месту где је највероватније погубљен генерал Михаиловић, јесте 17 чаура концентрисаних на релативно уском простору, које су послате на анализу. Истраживање је показало да нема људских остатака на том месту, али то не искључује да су стрељани на Ади Циганлији премештени касније у секундарну гробницу. То место, према досадашњим сазнањима може бити Велико ратно острво на Дунаву или непозната парцела на Централном гробљу, а један сведок тврди да је тело спаљено и пепео расут да се никад не нађе. Радови на Ади Циганлији су завршени пре недељу дана јер на тој позицији људска тела нису нађена''.

Сви сведоци, које помиње Цветковић, су из истог табора - оног који је на све начине покушавао да сакрије Дражин гроб, а то очигледно чини и данас. С друге стране, пронађене чауре нису исте. Како су ''Новости'' објавиле 7. септембра, оне су италијанске, немачке и руске производње. Није речено да ли су и различитих калибара, али то се лако може претпоставити. Овај детаљ ипак ништа не значи члановима државне комисије и није поколебао њихову веру у ''сведоке''. Наиме, један стрељачки строј не може имати чак три врсте муниције. Логично је да има исто оружје и исту муницију, што значи да овде није било стрељања. Међутим, овај податак са муницијом они користе управо као доказ да је стрељања било, па затим додају сведочења комуниста и конструишу читаву причу: Дража је стрељан на Ади, па су потом његови посмртни остаци уништени.

Ни један материјални доказ за ову конструкцију не постоји, а за њу смо, наравно, знали и без комисије, јер је у оптицају деценијама, и то са циљем да се потрага за Дражиним гробом осујети, а не да се он пронађе.

Оптимистичкији начин наставка приче подразумевао је да ће државна комисија одржати дату реч, тј. да ће после локације коју су прогласији највероватнијом, а то је Ада Циганлија, започети истраживања на другом месту које се најчешће помињало - у Лисичјем потоку.

Прецизније речено, за комисију је у почетку заправо Лисичји поток био највероватније место Дражиног погубљења и сахране. ''Четнички командант Драгољуб Дража Михаиловић ликвидиран је и покопан на само неколико стотина метара од Белог двора, на локацији познатој као Лисичји поток, тврде скоро сви релевантни сведоци који су се јавили Државној комисији. На тој локацији, површине око 100 метара квадратних, ускоро би требало да почне ископавање с циљем да се пронађу Дражини посмртни остаци'', објавио је ''Прес'' 30. маја 2009. године, додајући: ''На основу сведочења и документације до којих смо дошли, већ сада, са вероватноћом од чак 99 одсто, можемо да кажемо да је Михаиловић и ликвидиран и сахрањен на истом месту, и то у непосредној близини Белог двора на Дедињу! Ради се о локацији у Лисичјем потоку, десет пута десет метара, у делу који се налази под заштитом као парк природе и на којем је забрањена свака градња. Сви сведоци који тврде да знају место на којем је стрељан четнички командант одвели су нас на ту исту локацију - тврди наш саговорник.''

Саговорник из комисије овог дана није именован, али је сутрадан, 31. маја 2009, ''Прес'' писао:

''Према речима историчара Срђана Цветковића, сарадника Института за савремену историју, Лисичји поток, који је удаљен свега неколико стотина метара од Белог двора, заиста је највероватнија локација на којој је могао бити погубљен Михаиловић. Он истиче да би на том месту могли да се пронађу остаци и неколико хиљада људи.''

Изгледа да је податак о хиљадама убијених на само једном месту доста утицао на наставак такозване потраге. Наиме, да су археолози умето на Аду, где је од почетка било јасно да нема ничега, упућени у Лисичји поток, јавност би месецима гледала резултате ''ослобођења'' 1944. године, а вероватно би и Дражини посмртни остаци заиста били нађени.

Углавном, ускоро су почеле да се помињу две локације, од којих је једна била стара удбашка прича о Ади Циганлији. У изјави за Танјуг од 6. септембра 2010. године, државни секретар Министарства правде Слободан Хомен рекао је ''да су локације на којима је (Дража) сахрањен дефинитивно Ада Циганлија или Лисичји поток''.

У то време, чланови комисије јавно су обећавали да ће трагати и на Ади и у Лисичјем потоку. Штавише, Цветковић је 20. априла 2011. године изјавио за ''Политку'' да су претходног дана отпочели теренски радови ''на три локације у престоници (Лисичји поток, Бањица, Келемегдан), за које се претпоставља да крију посмртне остатке више хиљада стрељаних Београђана''. ''Политика'' је још писала да Цветковић лично предводи ту групу истраживача, а да су у потрагу укључени и стручњаци београдске фирме ''Монтинг''.

Међутим, више није било вести о резултатима потраге на означеним локацијама...

У међувремену, десило се то што се десило: потрага окончана, резултата нема.

Најприкладнији коментар о овој трагикомичној причи дао је резервни пуковник мр Драган Крсмановић, у име Српског либералног савета:

''Новине су објавиле вест да је комисија за тражење места на коме се налазе посмртни остаци генерала Михаиловића завршила рад. Резултата нема, наш би народ рекао: 'Како су га тражили тако су га и нашли'.
Неке од тих људи познајем и немам разлога да сумњам у њихов труд. Они су учинили шта је од њих тражено и шта се од њих очекивало. Савесно су саслушали наводне сведоке. Прегледали у архивима шта им је дато на увид, зачепркали по Ади Циганлији.
Верник сам и верујем. Верујем да се у земљи Србији може сазнати и да 'Цар Тројан има козије уши' а камоли нека озбиљнија тајна. Али верујем да васионом управља виша сила која одлучује шта ће и када бити откривено. Верујем да ми као народ нити наше 'назови' вође нисмо достојни да нам се врате посмртни остаци генерала Михаиловића. Јер овај народ би их уместо као мошти мученика третирао као кости разбојника и опет их развлачио од немила до недрага. Можда је заиста прерано да се генерал Михаиловић врати међу Србе, потиштене, понижене и завађене. Да се пред њим опет свађамо и делимо на партизане и четнике и поново дижемо руку једни на друге.
Али исто тако верујем да његов земни траг није нестао заувек и да ће нас обрадовати повратком оног дана кад вера свих нас постане довољно јака да погледамо на себе и своју прошлост светосавским и цивилизацијским оком у коме неће бити места за злу крв, поделе и мржњу.
У међувремену суд ће поново одложити расправу о његовој рехабилитацији изговарајући се неким од формалних разлога са намером да ову важну одлуку остави за нека „друга" времена.
А до тада 'Жив је Дража умро није - док је српства и Србије'.'' (''Слобода'', Чикаго, 25. септембар 2011.)

komentari (18)
pošalji komentar

А [neregistrovani] (26. 09. 2011, 23:00:08)

гос'н Милославе

Да ли постоји икакав али ИКАКАВ начин да се ступи у контакт са оним енглеским човеком који себе зове престолонаследник будући да не одговара ни какве мејлове, наравно то се тицало тога и оне приче о белом двору а знамо која је. Ја стварно не знам да ли сте ви ту нешто пробали, али да човек који себе зове краљем тако ради тј. апсолутно ништа на томе и стало му је до тога ко до лањског снега доказује само да џаба њему крв Карађорђа када има срце миша.

pošalji odgovor

A [neregistrovani] (26. 09. 2011, 23:24:11)

Evo ga opet

Dokle bre čoveče? Ako već znaš gde je taj grob, a ti lepo lopatu na rame pa pravac Lisičiji potok. Smaraš više, stvarno. Pa to je sramota da vi kojima je stalo do pronalaska Dražinog groba ne možete da se sakupite sa sve Samardžićem na čelu i da prekopate tih pišljivih 10x10 metara. Šta, kao plašite se jer je to mesto "zaštićeno kao park prirode"? Hajde, ne budite smešni nego lepo kantice u ručice, lopatice na ramenca i zborno mesto - Lisičiji potok. Da to uradite imali bi bar moje poštovanje, a ovako smo prezir zato što tu temu prevrćete i prevrćete hiljadama puta. Ma dobro, razumem ja - sigurno kapne i lepa parica od autorskih tekstova iz Čikaga, ali što je mnogo, mnogo je.
Dosadno bre.

pošalji odgovor

Калуђер [neregistrovani] (26. 09. 2011, 23:51:03)

Краљ на фејсу

Брате оћеш да ти се јави преко фејса.

pošalji odgovor

Lune [neregistrovani] (27. 09. 2011, 08:56:05)

hm,hmm, kako su trazili...hm,hmm

pekli prase na raznju, gajba piva,kafa kod *Srpske krune*, a koske od prasetine predali na *ekspertizu*, da opravdaju pomenuti topli obrok i dnevnice, koje su naplatili, a, skenerom traze *zlato po Srbiji*...*naftu*..

pošalji odgovor

hadži jovan [neregistrovani] (27. 09. 2011, 20:31:05)

Teče krvava Drina

4-tomna knjiga autora Momira Krsmanovića koja se bavi stradanjem Srba u istočnoj Bosni tokom 2 svj. rata.U jednoj od knjiga koja se bavi 1942 opisuje najezdu francetićevih ustaša(Jure Francetić-jedan od najčuvenijh ustaša) i opise raznih zvjerstava i stradanja Srba.
U njoj autor Momir Krsmanović iznosi podatak da je veliki doprinos u spašavanju i prebacivanju naroda preko Drine(tada je Drina bila granica između ndh i nedićeve Srbije dao general Milan Nedić.
Molio bih gospodina Miloslava da u nekoj od slijedećih kolumni da svoj doprinos u retrospektivi vlade Milana Nedića u duhu priloga na tu temu koji je dao Vojislav Koštunica.
Po meni priča o Draži odlazi u istoriju, jer 50 godina progona i anatema učinilo je svoje, zaključno s šlagom na torti zadnjih 20 godina kroz sramotnu zloupotrebu Čiče i njegovog pokreta od strane nekadašnjeg perspektivnog komunističkog činovnika Vuka Draškovića.(baš ga skoro gledam na press-konferenciji u društvu Čede Jovanovića.Odjednom četnik prvoborac nakon završene misije postaje liberal).

pošalji odgovor

Brančilo [neregistrovani] (28. 09. 2011, 08:11:00)

Jel ovo kraj tvog "naučnog" promišljanja

Što neko reče, dokle ćeš bre više smarati. Pošto si sad došao do komisije i iskopavanja, ja se iskreno nadam da je ovo kraj tvog "naučnog" promišljanja i da se više javljati nećeš na ovim stranicama. Ćuti i sedi di si ni za di si nisi.

pošalji odgovor

Lune [neregistrovani] (28. 09. 2011, 13:56:57)

hm,hmm.. izdajnici se *lahko nadju*

Knez Pavle je bio upoznat sa ovim aktivnostima britanske obaveštajne službe u Jugoslaviji. Ministru spoljnih poslova Halifaksu je poručio da su sve te akcije za njega „krajnje neodgovorne".

Početkom 1940. godine, britanski obaveštajci su, i pored svega, u Beogradu osnovali telegrafsku agenciju „Britanova" čiji je zadatak bio da širi dobro raspoloženje prema Britaniji i njenim saveznicima.

Agenti sekcije „D“ isplaćivali su pojedine novinske izdavače. Tako je beogradski večernji list „Pravda" svakog meseca, dobijao po 150 000 dinara. Od sredine 1940. godine, britanski agenti su Zemljoradničkoj stranci isplaćivali 5.000 funti sterlinga mesečno. Samostalnoj demokratskoj stranci Svetozara Pribićevića, takođe, isplaćivane su značajne sume, a član ove stranke Srđan Budisavljević je bio član vlade.

Britanski novac je davan i raznim patriotskim udruženjima u Beogradu, na primer, Udruženju starih ratnika. Seljačka stranka Dragoljuba Jovanovića takođe je bila na platnom spisku, a dva engleska izvora spominju da su funte stizale i na račun Srpskog kulturnog kluba Slobodana Jovanovića i Dragiše Vasića.

pošalji odgovor

Истинољубив [neregistrovani] (28. 09. 2011, 16:36:01)

ма како да не!

Треба бити иоле образован да би се схватило да ако је заонски створена институција са задатком да нађе Дражине остатке, треба то она и да чини и да прикупља сазнања и предлоге како би до извршења и дошла, а не да свако самоиницијативно копа где стигне.

Кад би свако могао да истражује по својој вољи без икаквих ограничења, полиција као институција не би требала да постоји.

Исто и са овом комисијом за трагање за Дражиним земнм остацима.

pošalji odgovor

Lune [neregistrovani] (28. 09. 2011, 18:19:30)

hm,hmm.. i kada bi neko znao gde je pepeo, a zna,

obavezuje ga zakon,da drzi jezik za zubima, jasno !!

pošalji odgovor

Истинољубив [neregistrovani] (28. 09. 2011, 22:33:58)

?

И кога на то који закон обавезује?

pošalji odgovor

Ликота [neregistrovani] (29. 09. 2011, 00:29:12)

Ооооо друже (или другарице) Луне!

Јеси ли опет поче' (или почела) бјесн'ти?! Не секирај се, Лунетино! Још једно 10 до 15 Самарџићевих чланака, и нема шта, озрдавићеш!

pošalji odgovor

Lune [neregistrovani] (29. 09. 2011, 09:14:16)

hm,hmm.. koliko vidim,

*zakonska obaveza se postuje*...nema mesta za *uvoznu kaubojstinu i anarhiju*..?

pošalji odgovor

Истинољубив [neregistrovani] (29. 09. 2011, 09:51:47)

??

И даље ниси одговорио кога, у овом конкретном случају, који закон обавезује на то што тврдиш? Или ти је можда питање превише комплексно да ми дао одговор?

pošalji odgovor

Lune [neregistrovani] (29. 09. 2011, 15:19:40)

hm,hmm.. a, da ti bude jasnije,

moj rodjeni stric je bio zandar, partizan prvoborac, poginuo 1941. godine, nezna mu se takodje grob, raspitivala se familija,nije sanala, ime mu je na jednom spomeniku palih boraca,ja i njegov sin, smo sinovima dali njegovo ime,nema jeda, nema mrznje..*to je bio rat*.

pošalji odgovor

Lili [neregistrovani] (30. 09. 2011, 08:21:30)

Samardzic-Lune: 0:1

Sudeći po broju komantara kao merilu interesovanja za pamflete nadr-pisara Samardžića, Lune ga je uništio skroz. Hvala ti Lune, ko bratu.

pošalji odgovor

Ликота [neregistrovani] (02. 10. 2011, 02:26:41)

Лили...

Зар не знаш да се кобила највише рита кад крепава...?

pošalji odgovor

Lune [neregistrovani] (08. 10. 2011, 13:57:04)

hm,hmm.. zar neznas da su cetnici

trazili djavola i nasli ga...?i da se jos ritaju...??
.............................................................
NJUJORK - Svetski ratovi su isplanirani 1871. godine?!
Albert Pajk, američki general koji se u građanskom ratu borio na strani Konfederacije, napisao je pre 140 godina dokument za koji je teško poverovati da postoji.

On je 15. avgusta 1871. imao viziju, koju je zatim u pismu prepričao svom prijatelju. Ovo pismo sadrži detaljne planove o tri svetska rata koja su „neophodna da bi se ostvario novi svetski poredak“, kako je mislio Pajk.

U pismu je do neverovatnih detalja opisan tok sva tri svetska sukoba, iako Pajk nije mogao da ima uvid u te detalje, osim ukoliko se oni nisu odigrali baš po njegovim planovima.

Prvi svetski rat

Prvi svetski rat, po Pajku, mora se desiti da bi Iluminati srušili vlast cara u Rusiji i od te zemlje načinili tvrđavu ateizma i komunizma. Sukob će agenti Iluminata stvoriti između britanske imperije i germanskih imperija. Na kraju rata komunizam će biti uspostavljen u mnogim zemljama kako bi se uništile druge vlade i oslabile religije.

Preko svog saradnika Ota fon Bizmarka, vođe tadašnje Nemačke, Pajk je dugo pripremao teren za stvaranje uslova za Prvi svetski rat, a svi njihovi napori kulminirali su 1914. godine, kad je atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu iskorišćen kao povod za pokretanje sukoba.

Drugi svetski rat

„Drugi svetski rat se mora pokrenuti podsticanjem sukoba između fašista i političkih cionista“, tvrdio je general. (Da ne bude zabune, iako pojmovi „nacizam“ i „cionizam“ nisu bili poznati 1871, upravo su ih Pajk i Iluminati izmislili!)

„Ovaj rat mora se tako voditi da nacizam bude uništen, a da cionizam ostane dovoljno jak da se osnuje nezavisna država Izraela u Palestini. Posle Drugog svetskog rata komunizam mora biti dovoljno jak da bi se suprotstavio hrišćanstvu, koje će onda biti pod kontrolom dok ne dođe vreme za konačnu društvenu kataklizmu“, pisao je Pajk.
Na konferenciji u Potsdamu 1945. godine, Truman i Čerčil su veliki deo Evrope jednostavno predali SSSR.

Treći svetski rat

„Treći svetski rat mora se načiniti tako da se iskoriste razlike među političkim cionistima i vođama islamskog sveta. Rat se mora napraviti tako da islam i cionizam unište jedan drugog. U međuvremenu će druge nacije, podeljene po ovom pitanju, morati da se bore do potpune fizičke, moralne, duhovne i ekonomske iscrpljenosti. Tada ćemo u svet pustiti nihiliste i ateiste i napravićemo društvenu kataklizmu koja će svima pokazati efekat apsolutnog ateizma. Onda će svuda građani istrebiti te uništitelje civilizacije i, žudeći za idealom, pronaći će pravo svetlo kroz univerzalnu manifestaciju čistog učenja Lucifera. Ova manifestacija će uslediti posle uništenja hrišćanstva i ateizma, koji će nestati u isto vreme“, pisao je Pajk u svom planu za vladavinu svetom.

Ko je Albert Pajk

Pajk je rođen 1809. godine u Bostonu, završio je Harvard, a kasnije je kao general služio u južnjačkoj vojsci u američkom građanskom ratu. Tečno je govorio 16 jezika, a bio je veliki komandant masonskog pokreta u SAD sve do svoje smrti 1891. godine. Krajem šezdesetih godina bio je glavni vođa Kju-kluks klana.

Bio je satanista i bavio se okultnim ritualima, prizivajući, kako je pisao, i samog Lucifera. Bio je vođa satanističke grupe poznate pod nazivom Red paladijuma, osnovane u Parizu 1737. godine.

Pajkova desna ruka bio je Švajcarac Fileas Valder, bivši sveštenik, mason i okultista. Pajk je tesno sarađivao i s masonom 33. reda Đuzepeom Macinijem, koji je postao vođa Iluminata 1834. godine, a navodno je inicirao osnivanje mafije 1860. godine.

Engleski državnik lord Palmerston bio je, navodno, još jedan od saradnika Pajka, a njegov čovek u Nemačkoj bio je Oto fon Bizmark, ujedinitelj Nemačke.

Ko su Iluminati

Iluminati je naziv za zavereničku organizaciju koja postoji od 18. veka s ciljem da kontroliše događaje na planeti kako bi menjala istoriju u skladu sa svojim vizijama. Iluminati kontrolu postižu preko svojih agenata, koji upravljaju odlukama korporacija i vlada. Cilj akcija Iluminata je uspostavljanje novog svetskog poretka.

Pokret je, pod imenom Red prefektibilista, osnovao Adam Vajshaupt prvog maja 1776. godine. Naziv Iluminati znači „prosvetljeni“. Posle reforme u 19. veku Iluminati su postali tajno društvo, kao tajna organizacija unutar masonerije.

pošalji odgovor

Janessa [neregistrovani] (02. 11. 2011, 07:54:38)

QvdndvlCUu

This article ahiceved exactly what I wanted it to achieve.

pošalji odgovor

Find us on Twitter

Милослав Самарџић
Милослав Самарџић

Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровацу, где је
завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио
је новинарску школу "Вечерњих новости", у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У ''Погледе'', тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. ''Новости'' напушта 1986, због необјављених критичких текстова према
тадашњем режиму. Крајем 1985. у ''Погледима'' постаје уредник рубрике
''Универзитет'', а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка
листа, 2005. године.

У уводнику из фебруарског броја ''Погледа'' 1988. Самарџић је објавио
коменатар о вишепартијском систему, што је био први чланак у коме се
вишестраначје код нас помиње у позитивном контексту од 1944. године. У
уводнику мајског броја 1989. објавио је ''Предлог за укидање закона о
заштити имена и лика Ј. Б. Тита'' - први предлог те врсте у земљи. У
новембарском броју 1989. године објавио је први афирмативни чланак о
ђенералу Дражи Михаиловићу, а на насловној страни била је до тада
скривана немачка потерница за ђенералом на 100.000 рајхсмарака у
злату.

Крајем те 1989. године почиње оснивање опозиционих странака у Србији,
којима ''Погледи'' уступају простор и тако постају прво опозиционо
гласило.

Маја 1990. године Самарџић објављује први интервју престолонаследника
Александра Карађорђевића српским новинама.

Под његовим руководством лист постаје врло читан, а у јуну 1990.
достиже тираж од 200.000 примерака. ''Погледи'' су тада били
најтиражнији и најчитанији друштвено-политички часопис у земљи. Ујесен
1990. године ''Погледи'' први покрећу тему о ратним и поратним злочинима комуниста. Због ове теме, а и неких других критичких чланака, Самарџић се нашао на суду преко 100 пута. Био је оптуживан за вербални деликт и клевету путем штампе, али ни једном није осуђен. Од 1986. до 1993. позиван је на више стотина тзв. информативних разговора у тајну полицију. Полицијски досије, који је видео после 2000. године, састоји се од око 600 страница извештаја о прислушкивању телефона, праћењу рада и кретања. У досијеу се налазе и транскрипти прислушкиваних разговора са војводом Момчилом Ђујићем и другим истакнутим личностима српске емиграције.

''Погледи''  су иступили са универзитета и постали друштвено предузеће
крајем 1990. године. Наредне године Самарџић их откупљује, без имовине, а у замену за право коришћења назива листа преузима обавезу да финансијски и стручно помаже штампање новог студентског листа, ФАКК.

У ''Погледима'', као и у десетак новина и часописа у којима је сарађивао и још сарађује, објавио је преко 1.000 чланака.

Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог
светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра. Зато на пољу историје исказује најплоднији рад и данас је један од наших најбољих познавалаца проблематике Другог светског рата. Његово највеће научно стваралаштво јесте петотома књига о генералу Михаиловићу и четничком покрету, која важи за најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата код нас, са око 3000 страница и око 8000 фуснота.

Као уредник издавачког сектора ''Погледа'', објавио је у Србији петнаестак знаменитих књига српске четничке емиграције.

У међувремену, Самарџић показује занимање за лингвистику и књижевност: године 1995. појавило се прво издање његове обимне студије ''Тајне 'Вукове реформе''', а 2007. први роман ''Борачки крш''. Те године
постао је члан Удружења књижевника Србије.

Објавио је следећа дела:

- "Ђаци на Голом отоку" (1989),

- "Краљ је наш" (1992),

- "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета" (прво
издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања
2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007; од 2005. године ова
књига се објављује и у меком повезу, мањег обима и формата, а до сада
је објављено 12 наставака),

- "Тајне Вукове реформе" (1995. и 1997),

- "Забрањени очеви у исповестима своје деце" (прво издање 1998, друго
допуњено 2003),

- "Истина о Калабићу" (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и
допуњено 2007),

- "Борбе четника против Немаца и Усташа (1941-1945), Књиге 1- 2" (2006),

- "Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)",

- "Борачи крш" (2007),

- ''Војвода Момчило Ђујић'' (2008),

- "Ђенерал Дража - Војвода Ђујић, ратна преписка" (2009).

Приређивач је албума четничких фотографија које је јавност први пут
видела:  "Албум српских четника ђенерала Драже Михаиловића у 1.000
слика" (први том 1998, други 2000, трећи 2002), "Албум Ђенерала Драже"
(2008) и "Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде".

Сарађивао је у следећим документарним ТВ серијама:  "Равногорска
читанка" (2000), "Више од пола века - Кент" (2002) и "Записи из
равногорског покрета" (2007). Тренутно је стручни сарадник на изради
још једне документарне ТВ серије.

Учествовао је на многим трибинама у земљи и у српској емиграцији.

Живи и ради у Крагујевцу. Ожењен је, има двоје деце.

Najnoviji komentari

А [neregistrovani] 26. 09. 2011

гос'н Милославе

A [neregistrovani] 26. 09. 2011

Evo ga opet

Калуђер [neregistrovani] 26. 09. 2011

Краљ на фејсу

Lune [neregistrovani] 27. 09. 2011

hm,hmm, kako su trazili...hm,hmm

hadži jovan [neregistrovani] 27. 09. 2011

Teče krvava Drina

Brančilo [neregistrovani] 28. 09. 2011

Jel ovo kraj tvog "naučnog" promišljanja

Lune [neregistrovani] 28. 09. 2011

hm,hmm.. izdajnici se *lahko nadju*

Истинољубив [neregistrovani] 28. 09. 2011

ма како да не!

Lune [neregistrovani] 28. 09. 2011

hm,hmm.. i kada bi neko znao gde je pepeo, a zna,

Истинољубив [neregistrovani] 28. 09. 2011

?

Ликота [neregistrovani] 29. 09. 2011

Ооооо друже (или другарице) Луне!

Lune [neregistrovani] 29. 09. 2011

hm,hmm.. koliko vidim,

Истинољубив [neregistrovani] 29. 09. 2011

??

Lune [neregistrovani] 29. 09. 2011

hm,hmm.. a, da ti bude jasnije,

Lili [neregistrovani] 30. 09. 2011

Samardzic-Lune: 0:1

Ликота [neregistrovani] 02. 10. 2011

Лили...

Lune [neregistrovani] 08. 10. 2011

hm,hmm.. zar neznas da su cetnici

Janessa [neregistrovani] 02. 11. 2011

QvdndvlCUu