Blog
ЖРТВЕ КОМУНИСТА У КРАГУЈЕВЦУ (8)
2011-12-23 19:27:45.0 Милослав Самарџић
Као рањенике и болеснике Шумадијске групе корпуса Југословенске војске у Отаџбини, и цивиле који су се повлачили са војском, у корпусној болници у Младиковинама код Теслића комунисти су 27. априла 1945. године ликвидирали око 300 особа.
Масакр је изведен стихијно, без евиденције, тако да су неке од жртава после рата вођене као нестала лица. Ипак су сви оглашени кривима и спроведен је поступак конфискације њихове имовине. У кутији бр. 39 Фонда ОНО у Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу, налазе се документа о спроведеном процесу конфискације имовине за више стотина особа оглашених за нестала лица.
Злочин у Младиковинама извршили су партизани 3. ударног корпуса, који су у великој мери чинили бивши припадници 13. СС ''Ханџар'' дивизије, као и усташе и домобрани. При одласку из Младиковина, они су наредили мештанима околних села да закопају жртве и да не обележавају гробнице. Мештани су то ипак учинили, тајним знацима, тако да су деведестих година 20. века многе масовне гробнице откопане и обележене. Шумадијски одбор Равногорског покрета одлазио је неколико пута у Младиковине и држао помен жртвама.
Од око 300 убијених рањеника, болесника и цивила у Младиковинама, за сада су позната имена њих 75. Тога дана, 27. априла 1945. године, партизани су међу осталима овде убили следеће особе:
571. Властимира Бојовића из Пајсијевића. Имао је 14 година. Био је брат потпоручника Радована Бојовића, команданта 1. батаљона 1. гружанске бригаде. Радован је повео брата да би га заштитио од комуниста (истог дана и он је убијен у Младиковинама, на овом списку наведен је под редним бројем 857). Према документима Окружног народног одбора Крагујевац, Властимир и Радован Бојовић после рату су вођени као нестали. Спроведен је процес конфискације, али је утврђено да им се услед немаштине нема шта конфисковати.
572. Милуна Аксентијевића из Забојнице.
573. Драгића Игњатовића из Забојнице.
574. Живка Игњатовића из Забојнице. Био је војни питомац.
575. Мишка Игњатовића из Забојнице. Био је гимназијалац, писар у штабу 4. батаљона 2. гружанске бригаде.
576. Драгана Прокића из Забојнице.
577. Војислава Спасојевића из Забојнице. Био је шеф Центра везе 1. шумадијског корпуса.
578. Предрага Бабића из Кутлова.
579. Драгишу Недића из Кутлова.
580. Ђорђа Недића из Кутлова.
581. Жарка Ранковића из Кутлова.
582. Милоја Бечановића из Гунцата.
583. Божидара А. Божовића из Гунцата.
584. Драгутина Вукићевића из Гунцата.
585. Радована Ђуровића из Гунцата.
586. Милорада Зечевића из Гунцата.
587. Љубишу Недовића из Гунцата.
588. Миодрага Недовића из Гунцата.
589. Милорада Бошковића из Гунцата.
590. Радована Сремчевића из Гунцата.
591. Милутина Миду Цветића из Гунцата (био је поручник).
592. Александра В. Бранковића из Жуња.
593. Дамљана В. Бранковића из Жуња.
594. Животу В. Бранковића из Жуња.
595. Душана Васиљевића из Гривца.
596. Светислава Д. Васиљевића из Гривца.
597. Милосава В. Мировића из Гривца.
598. Животу М. Вучићевића из Балосава, Лапово (рођен 1923).
599. Славомира М. Васиљевића из Каменице.
600. Бошка Гавриловића из Каменице. Био је резервни капетан, командант 3. батаљона 2. гружанске бригаде.
601. Мирка Милорадовића - Павловића из Каменице. Био је пушкар.
602. Милована Драгојловића из Брњице.
603. Радивоја Ђурића из Брњице. Народни одбор среза Гружанског, актом Бр. 1544, од 12. априла 1946, послао је Окружном народном одбору Крагујевац упитни лист за конфискацију имовине Љубише и Радивоја Ђурића из Брњице (ИАШК, Фонд ОНО, К-39). Љубиша Ђурић ''Шнајдовац'' погинуо је у сукобу са комунистима 1947. године.
604. Живојина Јанковића из Брњице.
605. Љубодрага Ж. Јеремића из Љуљака (рођен 1924).
606. Драгића Марковића из Љуљака.
607. Божидара Ж. Марковића из Љуљака (рођен 1920).
608. Властимира Б. Милића из Љуљака.
609. Тадију Павловића из Љуљака.
610. Драгољуба Т. Срејовића из Љуљака.
611. Љубишу Т. Срејовића из Љуљака (рођен 1912).
612. Милана Марића из Борча. Био је наредник.
613. Живомира Јеленића, члана Омладинске групе из Борча.
614. Тадију Р. Миленковића из с. Лесковац.
615. Сретена Миловановића из Коњуше.
616. Велисава С. Миличића из Петропоља.
617. Раденка В. Павловића из Петропоља.
618. Љубинка Трифуновића из Петропоља.
619. Животу Николића из Бара.
620. Велимира Смиљанића из Бара.
621. Живорада (Живојина) Божовића из Бумбаревог Брда.
622. Душана Пауновића из Бумбаревог Брда.
623. Миодрага Пауновића из Бумбаревог Брда.
624. Момчила Пауновића из Бумбаревог Брда (био је војни питомац).
625. Милана Петронијевића из Бечевице (рођен 1921).
626. Драгољуба Поповића из Топонице.
627. Радмила Б. Мијаиловића из Грбица (рођен 1923).
628. Велисава Милановића из Грбица.
629. Радослава С. Ранковића из Грбица (рођен 1918).
630. Милосава Ж. Стевановића из Грбица (рођен 1923).
631. Милисава Д. Михаиловића из Губеревца (Сибница; рођен 1924).
632. Дамљана (Миљан) С. Којовића из Губеревца.
633. Милутина Ж. Мирковића из Губеревца.
634. Миливоја Симовића из Витковца.
635. Милована Симовића из Витковца.
636. Радивоја Радивојевића из Драгушице.
637. Мишу Радојковића из Драгушице.
638. Јездимира Тодоровића из Драгушице.
639. Животу Васиљевића из Добраче.
640. Милисава Вукића из Добраче.
641. Миливоја Милоја Степановића из Добраче (био је пушкар).
642. Драгана Р. Стојановића из Балосаве (рођен 1908).
643. Дамљана Б. Тодоровића из Сибнице (рођен 1920)
644. Милована А. Томића из Сибнице.
645. Милентија Д. Карасовића из Крагујевца (рођен у Крагујевцу 2. априла 1910; био је капетан, командант корпусне територије Шумадијске групе корпуса).
(522-645: Б. Јевтић, ''ЈВуО у Шумадији''.)
646-647. Капетан Чедомир Чеда Јовановић из Крагујевца и његова жена Катица. Били су у војној болници Шумадијске групе корпуса у Младиковинама, 27. априла 1945. Видевши да партизани убијају и муче своје жртве, уз узвике ''ђикани'' (погрдни назив који користе босански муслимани за Србе), извршили су самоубиство. Мештани су обележили њихов гроб и требало је да се њихови посмртни остаци пренесу у Крагујевац, али је избио рат 1991. а потом је преминуо Чедомиров брат. Катица је била Мађарица. (Према изјави породице Јовановић аутору; такође, изјава историчара Верољуба Малетића из Србца.)
Милослав Самарџић
Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровацу, где је
завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио
је новинарску школу "Вечерњих новости", у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У ''Погледе'', тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. ''Новости'' напушта 1986, због необјављених критичких текстова према
тадашњем режиму. Крајем 1985. у ''Погледима'' постаје уредник рубрике
''Универзитет'', а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка
листа, 2005. године.
У уводнику из фебруарског броја ''Погледа'' 1988. Самарџић је објавио
коменатар о вишепартијском систему, што је био први чланак у коме се
вишестраначје код нас помиње у позитивном контексту од 1944. године. У
уводнику мајског броја 1989. објавио је ''Предлог за укидање закона о
заштити имена и лика Ј. Б. Тита'' - први предлог те врсте у земљи. У
новембарском броју 1989. године објавио је први афирмативни чланак о
ђенералу Дражи Михаиловићу, а на насловној страни била је до тада
скривана немачка потерница за ђенералом на 100.000 рајхсмарака у
злату.
Крајем те 1989. године почиње оснивање опозиционих странака у Србији,
којима ''Погледи'' уступају простор и тако постају прво опозиционо
гласило.
Маја 1990. године Самарџић објављује први интервју престолонаследника
Александра Карађорђевића српским новинама.
Под његовим руководством лист постаје врло читан, а у јуну 1990.
достиже тираж од 200.000 примерака. ''Погледи'' су тада били
најтиражнији и најчитанији друштвено-политички часопис у земљи. Ујесен
1990. године ''Погледи'' први покрећу тему о ратним и поратним злочинима комуниста. Због ове теме, а и неких других критичких чланака, Самарџић се нашао на суду преко 100 пута. Био је оптуживан за вербални деликт и клевету путем штампе, али ни једном није осуђен. Од 1986. до 1993. позиван је на више стотина тзв. информативних разговора у тајну полицију. Полицијски досије, који је видео после 2000. године, састоји се од око 600 страница извештаја о прислушкивању телефона, праћењу рада и кретања. У досијеу се налазе и транскрипти прислушкиваних разговора са војводом Момчилом Ђујићем и другим истакнутим личностима српске емиграције.
''Погледи'' су иступили са универзитета и постали друштвено предузеће
крајем 1990. године. Наредне године Самарџић их откупљује, без имовине, а у замену за право коришћења назива листа преузима обавезу да финансијски и стручно помаже штампање новог студентског листа, ФАКК.
У ''Погледима'', као и у десетак новина и часописа у којима је сарађивао и још сарађује, објавио је преко 1.000 чланака.
Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог
светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра. Зато на пољу историје исказује најплоднији рад и данас је један од наших најбољих познавалаца проблематике Другог светског рата. Његово највеће научно стваралаштво јесте петотома књига о генералу Михаиловићу и четничком покрету, која важи за најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата код нас, са око 3000 страница и око 8000 фуснота.
Као уредник издавачког сектора ''Погледа'', објавио је у Србији петнаестак знаменитих књига српске четничке емиграције.
У међувремену, Самарџић показује занимање за лингвистику и књижевност: године 1995. појавило се прво издање његове обимне студије ''Тајне 'Вукове реформе''', а 2007. први роман ''Борачки крш''. Те године
постао је члан Удружења књижевника Србије.
Објавио је следећа дела:
- "Ђаци на Голом отоку" (1989),
- "Краљ је наш" (1992),
- "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета" (прво
издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања
2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007; од 2005. године ова
књига се објављује и у меком повезу, мањег обима и формата, а до сада
је објављено 12 наставака),
- "Тајне Вукове реформе" (1995. и 1997),
- "Забрањени очеви у исповестима своје деце" (прво издање 1998, друго
допуњено 2003),
- "Истина о Калабићу" (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и
допуњено 2007),
- "Борбе четника против Немаца и Усташа (1941-1945), Књиге 1- 2" (2006),
- "Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)",
- "Борачи крш" (2007),
- ''Војвода Момчило Ђујић'' (2008),
- "Ђенерал Дража - Војвода Ђујић, ратна преписка" (2009).
Приређивач је албума четничких фотографија које је јавност први пут
видела: "Албум српских четника ђенерала Драже Михаиловића у 1.000
слика" (први том 1998, други 2000, трећи 2002), "Албум Ђенерала Драже"
(2008) и "Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде".
Сарађивао је у следећим документарним ТВ серијама: "Равногорска
читанка" (2000), "Више од пола века - Кент" (2002) и "Записи из
равногорског покрета" (2007). Тренутно је стручни сарадник на изради
још једне документарне ТВ серије.
Учествовао је на многим трибинама у земљи и у српској емиграцији.
Живи и ради у Крагујевцу. Ожењен је, има двоје деце.
Najnoviji komentari
zarije [neregistrovani] 24. 12. 2011
krstaški rat
rajko [neregistrovani] 24. 12. 2011
recimo istinu
Novosadjanin 3 [neregistrovani] 24. 12. 2011
Rajko, stvarno?
Lune [neregistrovani] 24. 12. 2011
hm,hmm.. pa, zar nisu i cetnici
Novosadjanin 3 [neregistrovani] 24. 12. 2011
G.Lune nemojte mesati pojmove!
Lune [neregistrovani] 24. 12. 2011
hm,hmm.. mozete da pisete i sricete,
alex [neregistrovani] 24. 12. 2011
Tako ti Boga,...
Rade [neregistrovani] 24. 12. 2011
Dakle...
Baca [neregistrovani] 24. 12. 2011
Ha, ha
Lune [neregistrovani] 25. 12. 2011
hm,hmm,, predaja,izdaja, dezerterstvo..?
Maljevic [neregistrovani] 25. 12. 2011
Eh jak izvor
iz glave [neregistrovani] 26. 12. 2011
EU dogme o U'74 namecu su i precima
iz glave [neregistrovani] 26. 12. 2011
EU dogme o U'74 namecu su i precima
Novosadjanin 3 [neregistrovani] 26. 12. 2011
Lune i Lazanski
ama NESMEM da kazem,jos vladaju komuhisti [neregistrovani] 26. 12. 2011
Trazili su da se bore protiv fasizma
Dobrica [neregistrovani] 28. 12. 2011
"Lunu" se ne treba obracati
Lune [neregistrovani] 28. 12. 2011
hm,hmm.. *Lune je jedan od njih*,
Lune [neregistrovani] 28. 12. 2011
hm,hmm.. jedino kome mozete da se obracate je
Lune [neregistrovani] 30. 12. 2011
hm,hmm.. komisticki *terori*..?
Lune [neregistrovani] 30. 12. 2011
hm,hmm
objektivan [neregistrovani] 31. 12. 2011
ISTI
Lune [neregistrovani] 31. 12. 2011
hm,hmm.. pa ovih 60
dobrivoje šumanković [neregistrovani] 01. 01. 2012
A DRUGA STRANA?...
Lune [neregistrovani] 01. 01. 2012
hm,hmm.. nismo *isti*
Милослав Самарџић [neregistrovani] 01. 01. 2012
одговор 11
Lune [neregistrovani] 01. 01. 2012
komentari (26)
pošalji komentarzarije [neregistrovani] (24. 12. 2011, 07:45:48)
krstaški rat
Ko kaže da još nema svetih ratnika, Krstaša, koji će ratovati do zadnje kapi tuđe krvi i do zadnjeg tračka razuma na planeti.
pošalji odgovorrajko [neregistrovani] (24. 12. 2011, 10:29:23)
recimo istinu
Sta su sumadinci otazdbinske vojske radili kod Teslica?
pošalji odgovorNovosadjanin 3 [neregistrovani] (24. 12. 2011, 14:36:50)
Rajko, stvarno?
A tebi je to cudno a nije ti cudno sto je bilo toliko pripadnika 13 SS Handzar divizije u Trecem Partizanskom Udarnickom Korpusu kao Ustasa i Domobrana?
pošalji odgovorBas svasta se od ovih Komunista cuje!
Lune [neregistrovani] (24. 12. 2011, 15:27:41)
hm,hmm.. pa, zar nisu i cetnici
pristupili, pocetkom rata i masovnije pozivom kralja da se prikljuce, stave pod komadu Tita, narocito posle amnestije...?
pošalji odgovorNovosadjanin 3 [neregistrovani] (24. 12. 2011, 18:05:22)
G.Lune nemojte mesati pojmove!
Prvo ravnogorce i JvuO mesati sa ustasama i SS handzar divizijama a i sa partizanima je ili veliko neznanje ili velika bezobrazluk! JvuO je bila za vreme WWII jedina antifasisticka, antikomunisticka i demokratska opcija na podrucju bivse SFRJ.
pošalji odgovorDanasnja moderna Evropa se zasniva upravo na antifasizmu, antikomunizmu i demokratiji a to je na prostoru bivse SFRJ jedino bila JVuO i ravnogorski pokret, sve ostale organizacije su pokazale svoje i svetski sud istorije je rekao svoje a vi sto zivite u S.Koreji to je vas problem!!!
Lune [neregistrovani] (24. 12. 2011, 18:07:45)
hm,hmm.. mozete da pisete i sricete,
ali, cetnici i drugi izdajnici i kolaborabnti su *nezamenjljivi*, stavljanje ljage, na vase protivnike,nemoze da umanji njihovu slavu, a vas ni u kakvim uslovima nemoze da opere od sramote, i krivice. To, zamajavanje emigranata, i verovatno skupljanje priloga za spas Lotos bara, pardon Srbije, i dalje macku o rep !!
pošalji odgovoralex [neregistrovani] (24. 12. 2011, 19:20:53)
Tako ti Boga,...
...Lune ne trabunjaj! Prvi i najveci kolaboranti nacista su bili komunisti i njihove velike vodje,koje su mirno gledale kako Hitler gazi Evropu uz njihov blagoslov(citaj,sklopljen pakt o medjusobnom nenapadanju)! Pa kad im je isti zakucao na vrata nisu znali kud glavom udaraju,jer su bili toliko sigurni u taj pakt da nisu cak ni vojsku mobilisali! A istoriju ravnogorskog pokreta,kralja i kraljevine,koje su englezi izdali i preveli zedne preko vode, tvoji idoli su lako falsifikovali gledajuci svoj lik i delo kao i delo tatice Staljina,a to se danas jasno vidi i moze se lako uporediti... E,pa ti huci i hmmci koliko god hoces,istina se ne moze nikako iskriviti i sakriti,jer Onaj odozgo sve vidi i zna! A ti sto koristis tu 'narucenu'(znas vec od koga) literaturu, i neke web adrese koje su zadnji trzaj bednika iz tajnih komunistickih sluzbi(poznato je da tamo i dalje rade deca onih koji su u tim sluzbama radili pre njih),samo pokazuje da si i ti jedan od njih,jer vidim da ti je jako stalo da odrzis kontinuitet svojih predaka i 'drugova'! Ali ne uspeva ti,jer nas je sve vise,sve vise je onih koji se stide komunistickog sistema i farse blagodati koje su mislili da zive! Sve vise je nas koji hoce da se ta istina unese u udzbenike za decu i u zvanicnu istoriju! A ti 'druze' Lune,teraj sa tvojim crvenima u zapecak istorije i pakao koji ste zasluzeno zaradili! Bezi tamo,ajde guraj... NAS VISE NISTA NE MOZE ZAUSTAVITI!!!
pošalji odgovorRade [neregistrovani] (24. 12. 2011, 22:14:07)
Dakle...
...partizani, ustase, domobrani, balisti i ostali izdajnici na jednoj strani, a ...
pošalji odgovorBaca [neregistrovani] (24. 12. 2011, 22:16:51)
Ha, ha
Ovaj "lune" je komican. Uvek se nadje neka komunisticka zadribanda da vrti istu pricu.
pošalji odgovorSamo se covek nasmeje na njihovo trabunjanje. Ha, ha, ha...
Lune [neregistrovani] (25. 12. 2011, 13:11:04)
hm,hmm,, predaja,izdaja, dezerterstvo..?
Време нових хероја
pošalji odgovorДве ноћи током ове недеље проучавао сам судске одлуке у случају генерала Трифуновића
Тачно 70 година после априлског рата 1941. и напада сила Осовине на Краљевину Југославију јако сам се обрадовао коначном завршетку случаја генерала Трифуновића, али и изјави министарке правде Снежане Маловић тим поводом. Јер коначно сам ослобођен неких мојих старих заблуда, а неке моје дечачке дилеме сада више нису дилеме. Наиме, као што је у САД често питање „шта си радио у рату тата”, тако сам и ја некада мог оца често запиткивао како то да је краљевска војска Југославије тако брзо капитулирала у априлском рату 1941. године, како су то војници и официри те војске дозволили да буду заробљени и да Вермахту оставе толико исправног наоружања?
Отац је покушавао да ми објасни да он као млади потпоручник краљевске војске није могао ништа друго него да, када је већ заробљен у луци Каламата на Пелопонезу у Грчкој, где се његова јединица повукла чекајући британске бродове ради евакуације у Египат, а Немци су извршили десант на луку, свој пиштољ баци у море, а своју официрску сабљу сломи напола. Немачки пуковник Макс Шмелинг, светски првак у боксу, који је заробио мога оца, на тај се чин само презриво насмешио. Победници не поштују побеђене.
После Другог светског рата, мом су оцу, као официру ЈНА, његове колеге са посла често пребацивале да су га у априлском рату 1941. заробили Немци и да то није било часно. Он се бранио тако што их је питао да ли су партизани увек побеђивали Немце у Другом светском рату? Била су то демократска времена „комунистичке диктатуре”, па се могло и то рећи.
Моја генерација расла је у уверењу да предаја није баш частан војнички чин. Дубоко сам у то веровао. Сада сам ослобођен тог веровања, захваљујући нашој министарки правде склон сам да поверујем у позитивни предзнак сваког акта предаје војске. Сви они припадници Југословенске краљевске војске који су погинули у априлском рату 1941. погинули су дакле улудо. И Спасић и Машера и Берић и Фердо Градишник и толики други хероји тог рата. Шта су они тада бранили? Југославију, режим, војничку и официрску част? Исто то вреди и за припаднике Војске Југославије који су гинули у рату наметнутом од НАТО-а 1999. године.
Две ноћи током ове недеље проучавао сам судске одлуке у случају генерала Трифуновића, пресуду Војног суда у Београду, пресуду Врховног војног суда и пресуду Савезног суда. Читајући сав тај материјал, исказе сведока, оптужених и вештака може се видети зашто се догодило то што се догодило. То је тужна и мучна војничка прича, не само о Вараждинском корпусу већ о целој ЈНА 1991. године. Али и о људима у униформи и онима без ње. То је, заправо, прича о Југославији. Да ли ју је требало бранити, или не? Сада испада да је није ни требало бранити. Војничка заклетва, Устав...?
Дакле, Врховни суд Србије је искористио законску могућност по члану 423 ЗКП, односно да постоји „сумња у истинитост неке одлучујуће чињенице”. Ако је та сумња толика да може довести у питање законитост донете пресуде, у том случају Врховни суд може укинути пресуду и наложити да се отклони та сумња. На првостепеном суду је да то поновно суди, али у овом случају је јавни тужилац одустао од оптужбе. Правно гледано, врло комотна ситуација, елегантно завршен случај. Истина, постојала је извесна противречност у налазима сведока, начелник генералштаба ЈНА генерал Благоје Аџић је подржао генерала Трифуновића, савезни секретар за народну одбрану генерал Вељко Кадијевић није подржао Трифуновића. Када је подигнута оптужница за генерала Трифуновића, Кадијевић није више био министар одбране, Аџић је вршио ту функцију, али је војни тужилац ипак подигао оптужницу.
Хипотетичко питање одбране генерала Трифуновића било је „шта би било да су јединице Вараждинског корпуса ЈНА исцрпиле све могућности одбране и да је дошло до борби прса у прса између војника ЈНА и припадника хрватских паравојних снага, ко би победио с обзиром на бројност људи?” Вештаци су рекли да би тада ЈНА изгубила. Али до те ситуације није дошло пошто се Вараждински корпус предао после пет дана рата.
Основа оптужнице за генерала Трифуновића била је да није искористио ватрену моћ својих јединица у одбрани гарнизона, а да је истовремено преговарао о предаји јединица. Стање у јединицама Вараждинског корпуса није знала у потпуности ни команда Пете војне области у Загребу, а ни Врховна команда у Београду. Одговорност за стање у 32. корпусу ЈНА лежи и на државном и војном врху СФРЈ, на стратешком и на оперативном нивоу, али и команда 32. корпуса је имала своје радње чињења и нечињења о којима би се дало дискутовати. Корпус је остављен у дубокој противничкој позадини без адекватне попуне, али у сличној ситуацији биле су и бригаде ЈНА у Дугом Селу и у Јастребарском. Па су изашле нетакнуте.
После предаје 32. корпуса Хрватска је дошла до војне технике вредне 400 милиона долара. Неколико дана после те предаје пала је касарна у Бјеловару, мучки су убијени већ разоружани официри ЈНА са пуковником Ковачевићем на челу. Тепић се дигао у ваздух.
„Животи младих људи вреднији су од нечијих фикција и помраченог ума”, каже министарка Маловић. Је ли то Југославија 1991. била фикција, помрачени ум? Уштинуо сам се, можда сам ја све ове године, заправо, фиктиван човек?
Мирослав Лазански
Maljevic [neregistrovani] (25. 12. 2011, 20:54:46)
Eh jak izvor
Eh Miroslav Lazanski ima kredibilitet da prica o Jugoslaviji i vojnim vrednostima,.....nadam se da je neko uspeo da ga utesi posle smrti Kil Dzong Ila.....ipak kad idol umre, nije lako nekad zna mesecima da boli.....
pošalji odgovoriz glave [neregistrovani] (26. 12. 2011, 08:20:29)
EU dogme o U'74 namecu su i precima
druze Rajko, to je bila Jugoslovenska vojska u otadzbini, bili su na terenu svoje drzave, borili su se ljudi za svoju drzavu, da ne propadne trud miliona poginulih predaka, logicnije se zapiotas otkud okupator ... i druze Rajko nisu znali za Ustav iz 1974 kojeg se mnogi danas drze kao da ga je Bog pisao.
pošalji odgovoriz glave [neregistrovani] (26. 12. 2011, 08:41:23)
EU dogme o U'74 namecu su i precima
druze Rajko, to je bila Jugoslovenska vojska u otadzbini, bili su na terenu svoje drzave, borili su se ljudi za svoju drzavu, da ne propadne trud miliona poginulih predaka, logicnije se zapiotas otkud okupator ... i druze Rajko bili su tamo jer nisu znali za Ustav iz 1974 kojeg se mnogi Srbi danas naivno drze kao da ga je Bog pisao. Cinjenica je da svima ( partizani, ustase, okupator, balisti) zajednicko bilo isto sto i danas - antisrbstvo pre svega
pošalji odgovorNovosadjanin 3 [neregistrovani] (26. 12. 2011, 13:56:08)
Lune i Lazanski
Sve mi se vise cini Lune da je Lazanski tvoje drugo ja.
pošalji odgovorDrug Lazanski bi morao sebe da preispita, sve njegove prognoze i izvestaji sa terena su samo za licnu upotrebu!
Mesecima nas je ubedjivao kako Gadafi samo sto nije pobedio i da se izvestaji zapadnih novinara ne slazu sa stanjem na terenu i da Libijci super zive (toliko super zive ali ne znaju sta rade ali da komunisti znaju i oni ce im objasniti da kada komunisti vladaju sve je super toliko dobro da ne smes ni da razmisljas) ali eto zapad je uspeo (eh taj kvarni zapad) da potplati toliku gomilu naroda protiv Gadafija a cudi me kako su to uspeli? Kada nas Lazanski ubedjuje da su Amerika i Evropa na ivici propasti a Nato samo sto se nije raspao i BRIK vlada svetom!!
Ali da se vratimo na temu, da li ima neko da ospori nesto u vezi toga sto je g.Samardzic u tekstu naveo?
Ako ima, molim sa argumentacijom!
ama NESMEM da kazem,jos vladaju komuhisti [neregistrovani] (26. 12. 2011, 15:30:10)
Trazili su da se bore protiv fasizma
Nikada se balisti,turci i njima slicni nisu borili protiv fasista i bilo kog osvajaca,izuzev ako su primorani ili podmiceni,Narocito su bili zli (a i sad su) prema Srbima.Samo da ubiju,da zakolju ne birajucu uzrast,pa da se slikaju sa odsecenim glavama zrtava. To su radili u tursko vremqa,za vreme II Svetskog rata ,to su radili i ovoga rata.Kazite jel nisu?I kako da zastitis srpsko zivlje?Srbi nikoga ne diraju ako njih niko ne dira.Tamo gde je bio mir medju gradjanima-sukoba nije ni bilo,jel tacno?E pa ne mozes da docekujes osvajaca i neprijatelja Otadzbine ovacijama i tepisima cveca.Dokle ce Srbi da prastaju?Oprosti otimanje dece za janjicare,oprosti nasilno muslimancenje,oprosti im silovanja i razna druga ponizavanja...A nisam jos nikada cuo da su se bar izvinili za sva zla sto su naneli srpskom zivlju.
pošalji odgovorDobrica [neregistrovani] (28. 12. 2011, 07:42:08)
"Lunu" se ne treba obracati
A jos manje persirati. Na pocetku sam mu isto persirao ali tokom vremena vidoh i na drugim mestima njegove komentare i shvatih ... " Drug" Lune je jedan od njih ... Zbog zakona o informisanju, ako bih napisao ne bi bilo objavljeno. Bitno je ne trositi energiju na "Luneta" .
pošalji odgovorZaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju !
Gospodine Samardzicu, svi smo mi prolazni, nasa dela ostaju. To znam da znate. Vasa dela ce ostati za vek vekova. Srecno.
Lune [neregistrovani] (28. 12. 2011, 13:09:28)
hm,hmm.. *Lune je jedan od njih*,
prema zakonu o informisanju, nije dozvoljeno vredjati, klevetati, neosnovano itd, sto je jasno predoceno u zaglavlju ove rubrike, Dobro je sto si primenio na sebi...*drugarsku samokritiku*, da si jedan od *njih*, koji vredjaju, klevecu u nedostatku valjanih argumenata.Lune, nije clan neke stranke, i bilo kojih *njih*.
pošalji odgovorLune [neregistrovani] (28. 12. 2011, 13:40:05)
hm,hmm.. jedino kome mozete da se obracate je
vas *brat po materi*..Zukorlic
pošalji odgovor.............................................................
Zukorlić podiže spomenik Dražinom četniku!
Utorak - 20.12.2011
Bošnjačko nacionalno veće blisko sandžačkom muftiji Muameru Zukorliću odlučilo je da se u Komaranu kod Brodareva podigne spomenik komandantu Komaranskog četničkog odreda Huseinu Rovčaninu, koji je poginuo 1944. godine boreći se protiv partizana na strani četničkog vojvode Pavla Đurišića.
I Đurišić i Rovčanin bili su pod komandom generala Draže Mihailovića.
Kapetan Rovčanin sa nekoliko stotina svojih boraca tokom Drugog svetskog rata držao je teren između Brodareva, Bijelog Polja i Prijepolja i lokalno stanovništvo mu pripisuje zasluge što je ovaj kraj sačuvan od velikih civilnih žrtava, karakterističnih za ostale mešovite nacionalne sredine. Novoizabrani predsednik BNV-a Samir Tandir kaže za „Alo!“ da se ova institucija pod patronatom Islamske zajednice u Srbiji odlučila za izgradnju spomenika posle mnogo zahteva građana iz ovog dela Sandžaka.
- Rovčanin je bio heroj i humanista koji je ovaj kraj spasao od okupatora. Čuvao je i muslimansko i pravoslavno stanovništvo bez razlike i zbog toga mislimo da je zaslužio spomen-obeležje - kaže Tandir.
..............................
http://upload.wikimedia.org/wi...
Спомен-дом у Вранићу. На зиду су плочице са именима погинулих мештана у првом светском рату (са леве стране, распоређене у облику крста са оцилима), и плочице са именима погинулих бораца, жртава немачке казнене експедиције и жртава четничког терора
Lune [neregistrovani] (30. 12. 2011, 14:45:16)
hm,hmm.. komisticki *terori*..?
Knjaz Miloš Obrenović umro je 25.09.1860. godine u svom Konaku u Topčideru. Nakon svih počasti koje su mu ukazane, opevan je, ispraćen i sahranjen 19.09.1860 u priprati Saborne crkve u Beogradu. Inače Knjaz Miloš je Sabornu crkvu započeo da gradi za vreme još kada je bio Knez u prvoj vladavini. Milošev sin , u srpskom narodu veoma omiljen i tada u Evropi poznat i cenjen Knez Mihajlo, ubijen je 10.06.1868 godine u šetnji Topčiderom od strane pro- Karadjordjevićevskih zaverenika. Njegovo telo je balsamovano i sahranjeno pored oca Miloša 13. o0.1868. u Sabornoj crkvi u Beogradu.
pošalji odgovorU narodu takodje veoma poštovana, prva srpska keginja iz dinastije Obrenović, Ljubica Obrenović, supruga Kneza Miloša umrla je 15. o5.1843. godine u Novom Sadu. Sahranjena je uz sve počasti u manstiru Krušedol na Fruškoj gori. Kneginja Julija (Hunjadi), prva žena kneza Mihajla, umrla je 1919 godine u Beču, gde je i sahranjena.
Vanračni sin Kneza Mihajla Velimir koji je živeo veoma povučeno, preuzeo je svoje staro porodično prezime Teodorović pod kojim je 1898 godine sahranjen u Minhenu.
Sin Kneza Miloša Milan Obrenović docnije umro je 9.07.1839. godine u Beogradu a sahranjen je u porti stare Palilulske crkve. Spomenik mu je podigao Knez Mihajlo, ali tek dvadesetak godina kasnije 1857 godine. Crkva Svetog Marka u Beogradu je za vreme bombardovanja aprila 1941. nešto oštećena i potpuno uništen grob Kneza Milana. Kneževe kosti su skupljene , opojane i ponovo sahranjenje 1942. godine na drugom mestu u toj crkvi, gde i danas počivaju.
Velika sramota učinjena je 1903. godine, po ubistvu Kralja Aleksandra i Kraljice Drage Obrenović, jer ni jedna crkva nije zvonila povodom tog tragičnog dogadjaja. To je ogroman greh i sramota Srpske pravoslavne crkve i episkopa Inokentija koga je upravo Kralj Aleksandar protežirao do mesta episkopa. Tom istom Kralju više od decenije svakoga dana tri puta se na službama u crkvama i manastirima uznosila molitva za „Blagovernog gusjudara“ da bi posle brutalnog ubista baš po preporuci episkoba Beogradskog Inokentija sva zvona u Srbiji ostala nema. Medjutim, na vest o ubistvu Kralja Aleksandra su zvonila zvona u Moskvi, Londonu, Beču, Berlinu, Parizu i drugim evropskim gradovima. Konačno, posmrtni ostaci poslednjih iz dinastije Obrenovića su sahranjeni tajno u Sabornoj crkvi u Beogradu u limenom sanduku u grobu gde je sahranjena i Aleksandova strina Ana Obrenović.
Zanimljivo je da su po zauzeću Beograda 1914. godine , Nemci u crkvi podigli spomenik na grobu Kralja Aleksandra i Drage, ali je on preko noći nestao 1920 godine.
Otvoreno pitanje o povratku mošti Kraljice Marije i Kralja Petra i Princa Andreje o trošku države iz Amerike, odnosno Engleske u Srbiju, otvara pitanje odnosa države i crkve prema pripadnicima ove dve srpske dinastije, koje su obe nesumnjivo ostavile svoj trag u istoriji i srpskoj državnosti.
Današnji stav SPC prema Karadjordjevićima, podseća veoma na stav episkopa Inokentija, koji je na ustoličenju Petra I. Karadjordjevića , u govoru u kome je slavio novog kralja izrekao i nedostojne reči : " Da je velika sreća za srpski narod, što je oficiirskom hrabrošću smaknut tiranin srpski "
Lune [neregistrovani] (30. 12. 2011, 14:56:27)
hm,hmm
Oko 60 radnika Knjaza Miloša ostaće bez posla u novom talasu otpuštanja u toj kompaniji, procenjuje samostalni sindikat.
pošalji odgovorPredsednik te sindikalne organizacije Živorad Kolarević kazao je da je poslodavac pre nedelju dana dostavio predlog izmene i dopune pravilnika o organizaciji i sistematizaciji posla, kojim se predviđa smanjenje broja zaposlenih kroz ukidanje radnih mesta.
On je najavio da će sindikat upotrebiti sva zakonska sredstva u odbrani prava radnika jer smatra da poslodavac treba da pronađe druge mogućnosti za uštede, a ne da otpušta ljude.
"Neshvatljvo je i skandalozno da se ukidaju radna mesta u proizvodnji gde su zaposlene većinom žene, koje su decenijama obavljale uspešno ove poslove i bez kojih se ne može odvijati normalan proces proizvodnje", istakao je Kolarević.
Sve ovo, smatra on, ukazuje da poslodavca ne interesuje razvoj preduzeća, već stihijski smanjuje broj radnika "kako bi se sutra Knjaz bolje prodao".
Kolarević napominje i da je sindikat o novom potezu čelnika u aranđelovačkoj fabrici vode i sokova obavestio opštinsko rukovodstvo u Aranđelovcu.
objektivan [neregistrovani] (31. 12. 2011, 12:53:22)
ISTI
Isti ste bre, kao preslikani, i cetnici i komunisti i sta ti ja znam koji sve! Svi vi gurate neke vase istorije koje se zasnivaju na istom, a to je da se suprotnoj strani zatre seme, zato smo i stigli ovde gde smo. Ubijali ste i jedni i drugi i prolazili nekaznjeno, a dusate se u grudi i glumite patriote i sta ti ja znam sve! Muka mi je kada citam ove komentare!!!
pošalji odgovorLune [neregistrovani] (31. 12. 2011, 15:02:33)
hm,hmm.. pa ovih 60
radnika nije tada ni rodjeno, a utre ce im seme gladju...??
pošalji odgovordobrivoje šumanković [neregistrovani] (01. 01. 2012, 10:37:19)
A DRUGA STRANA?...
Jedno je jasno: četnici su samo na početku ( veoma kratko) bili antifašisti,a zatim, tokom celog rata, snažna logistička podrška nacista.Da ne kažem, "udarna pesnica" na domaćem terenu.O tome postoje dokumenta ,ali i živi još uvek svedoci. Partizani nisu bili cvećke, ubijali su ,ali ono štro su radili četnici , kakve stravičmne zločćine, praćene iŽivljavanjima, čionili prema svom narodu to nije nigde u svetu zabeleženo.Možda samo su tako radili Amerikanci u Vijetnamu. Ne sumnjam u neke od iznetih podataka g.Samradžića,ali bih zamolio ui urednika feljtona PRSSa,ili glavnog urednika, da se čuje i druga strana. To su pravila novinarskog izveštavanja,zar ne? Uostalom, ko je na stratištu u Šumaricama u Kragujevcu sa krvoločnim ubicama -nemačkim fašistima i nacistima -koji su u jednom danu streljali 7.300 gradjana, od kojih veliki broj djaka,bio.Ako ne znate to je četnički komandant Marisav Petrović kome je direktor učitelčjske škole Pantelić, na ponudu da ga oslobvodi, odgovoroo:Ako mi od tebe zavisi život, ne treba mi!
pošalji odgovorLune [neregistrovani] (01. 01. 2012, 11:29:06)
hm,hmm.. nismo *isti*
velike su *azlike*
pošalji odgovorhttp://www.youtube.com/watch?v=GxOTjot6qHU
Милослав Самарџић [neregistrovani] (01. 01. 2012, 13:58:38)
одговор 11
Зар је могуће да има толико необавештених људи?
pošalji odgovorМарисав Петровић је био љотићевски командант, а стрељали су више присталица четника, него комуниста.
Lune [neregistrovani] (01. 01. 2012, 20:10:36)
hm,hmm.. Ljoticevci,...?
hm,hmm.. nisu radili vozovi i brodovi, pa nisu mogli da salju cetnike *na Goli otok*, pa rucni rad, ali to je nekakva *frakcionaska borba unutar sistema*...po sistemu *ljubi bliznjeg svoga*..
pošalji odgovor