Sta su sumadinci otazdbinske vojske radili kod Teslica?

pristupili, pocetkom rata i masovnije pozivom kralja da se prikljuce, stave pod komadu Tita, narocito posle amnestije...?

ali, cetnici i drugi izdajnici i kolaborabnti su *nezamenjljivi*, stavljanje ljage, na vase protivnike,nemoze da umanji njihovu slavu, a vas ni u kakvim uslovima nemoze da opere od sramote, i krivice. To, zamajavanje emigranata, i verovatno skupljanje priloga za spas Lotos bara, pardon Srbije, i dalje macku o rep !!

...partizani, ustase, domobrani, balisti i ostali izdajnici na jednoj strani, a ...

Време нових хероја

Две ноћи током ове недеље проучавао сам судске одлуке у случају генерала Трифуновића

Тачно 70 година после априлског рата 1941. и напада сила Осовине на Краљевину Југославију јако сам се обрадовао коначном завршетку случаја генерала Трифуновића, али и изјави министарке правде Снежане Маловић тим поводом. Јер коначно сам ослобођен неких мојих старих заблуда, а неке моје дечачке дилеме сада више нису дилеме. Наиме, као што је у САД често питање „шта си радио у рату тата”, тако сам и ја некада мог оца често запиткивао како то да је краљевска војска Југославије тако брзо капитулирала у априлском рату 1941. године, како су то војници и официри те војске дозволили да буду заробљени и да Вермахту оставе толико исправног наоружања?

Отац је покушавао да ми објасни да он као млади потпоручник краљевске војске није могао ништа друго него да, када је већ заробљен у луци Каламата на Пелопонезу у Грчкој, где се његова јединица повукла чекајући британске бродове ради евакуације у Египат, а Немци су извршили десант на луку, свој пиштољ баци у море, а своју официрску сабљу сломи напола. Немачки пуковник Макс Шмелинг, светски првак у боксу, који је заробио мога оца, на тај се чин само презриво насмешио. Победници не поштују побеђене.

После Другог светског рата, мом су оцу, као официру ЈНА, његове колеге са посла често пребацивале да су га у априлском рату 1941. заробили Немци и да то није било часно. Он се бранио тако што их је питао да ли су партизани увек побеђивали Немце у Другом светском рату? Била су то демократска времена „комунистичке диктатуре”, па се могло и то рећи.

Моја генерација расла је у уверењу да предаја није баш частан војнички чин. Дубоко сам у то веровао. Сада сам ослобођен тог веровања, захваљујући нашој министарки правде склон сам да поверујем у позитивни предзнак сваког акта предаје војске. Сви они припадници Југословенске краљевске војске који су погинули у априлском рату 1941. погинули су дакле улудо. И Спасић и Машера и Берић и Фердо Градишник и толики други хероји тог рата. Шта су они тада бранили? Југославију, режим, војничку и официрску част? Исто то вреди и за припаднике Војске Југославије који су гинули у рату наметнутом од НАТО-а 1999. године.

Две ноћи током ове недеље проучавао сам судске одлуке у случају генерала Трифуновића, пресуду Војног суда у Београду, пресуду Врховног војног суда и пресуду Савезног суда. Читајући сав тај материјал, исказе сведока, оптужених и вештака може се видети зашто се догодило то што се догодило. То је тужна и мучна војничка прича, не само о Вараждинском корпусу већ о целој ЈНА 1991. године. Али и о људима у униформи и онима без ње. То је, заправо, прича о Југославији. Да ли ју је требало бранити, или не? Сада испада да је није ни требало бранити. Војничка заклетва, Устав...?

Дакле, Врховни суд Србије је искористио законску могућност по члану 423 ЗКП, односно да постоји „сумња у истинитост неке одлучујуће чињенице”. Ако је та сумња толика да може довести у питање законитост донете пресуде, у том случају Врховни суд може укинути пресуду и наложити да се отклони та сумња. На првостепеном суду је да то поновно суди, али у овом случају је јавни тужилац одустао од оптужбе. Правно гледано, врло комотна ситуација, елегантно завршен случај. Истина, постојала је извесна противречност у налазима сведока, начелник генералштаба ЈНА генерал Благоје Аџић је подржао генерала Трифуновића, савезни секретар за народну одбрану генерал Вељко Кадијевић није подржао Трифуновића. Када је подигнута оптужница за генерала Трифуновића, Кадијевић није више био министар одбране, Аџић је вршио ту функцију, али је војни тужилац ипак подигао оптужницу.

Хипотетичко питање одбране генерала Трифуновића било је „шта би било да су јединице Вараждинског корпуса ЈНА исцрпиле све могућности одбране и да је дошло до борби прса у прса између војника ЈНА и припадника хрватских паравојних снага, ко би победио с обзиром на бројност људи?” Вештаци су рекли да би тада ЈНА изгубила. Али до те ситуације није дошло пошто се Вараждински корпус предао после пет дана рата.

Основа оптужнице за генерала Трифуновића била је да није искористио ватрену моћ својих јединица у одбрани гарнизона, а да је истовремено преговарао о предаји јединица. Стање у јединицама Вараждинског корпуса није знала у потпуности ни команда Пете војне области у Загребу, а ни Врховна команда у Београду. Одговорност за стање у 32. корпусу ЈНА лежи и на државном и војном врху СФРЈ, на стратешком и на оперативном нивоу, али и команда 32. корпуса је имала своје радње чињења и нечињења о којима би се дало дискутовати. Корпус је остављен у дубокој противничкој позадини без адекватне попуне, али у сличној ситуацији биле су и бригаде ЈНА у Дугом Селу и у Јастребарском. Па су изашле нетакнуте.

После предаје 32. корпуса Хрватска је дошла до војне технике вредне 400 милиона долара. Неколико дана после те предаје пала је касарна у Бјеловару, мучки су убијени већ разоружани официри ЈНА са пуковником Ковачевићем на челу. Тепић се дигао у ваздух.

„Животи младих људи вреднији су од нечијих фикција и помраченог ума”, каже министарка Маловић. Је ли то Југославија 1991. била фикција, помрачени ум? Уштинуо сам се, можда сам ја све ове године, заправо, фиктиван човек?
Мирослав Лазански

druze Rajko, to je bila Jugoslovenska vojska u otadzbini, bili su na terenu svoje drzave, borili su se ljudi za svoju drzavu, da ne propadne trud miliona poginulih predaka, logicnije se zapiotas otkud okupator ... i druze Rajko nisu znali za Ustav iz 1974 kojeg se mnogi danas drze kao da ga je Bog pisao.

Sve mi se vise cini Lune da je Lazanski tvoje drugo ja.
Drug Lazanski bi morao sebe da preispita, sve njegove prognoze i izvestaji sa terena su samo za licnu upotrebu!
Mesecima nas je ubedjivao kako Gadafi samo sto nije pobedio i da se izvestaji zapadnih novinara ne slazu sa stanjem na terenu i da Libijci super zive (toliko super zive ali ne znaju sta rade ali da komunisti znaju i oni ce im objasniti da kada komunisti vladaju sve je super toliko dobro da ne smes ni da razmisljas) ali eto zapad je uspeo (eh taj kvarni zapad) da potplati toliku gomilu naroda protiv Gadafija a cudi me kako su to uspeli? Kada nas Lazanski ubedjuje da su Amerika i Evropa na ivici propasti a Nato samo sto se nije raspao i BRIK vlada svetom!!

Ali da se vratimo na temu, da li ima neko da ospori nesto u vezi toga sto je g.Samardzic u tekstu naveo?
Ako ima, molim sa argumentacijom!

A jos manje persirati. Na pocetku sam mu isto persirao ali tokom vremena vidoh i na drugim mestima njegove komentare i shvatih ... " Drug" Lune je jedan od njih ... Zbog zakona o informisanju, ako bih napisao ne bi bilo objavljeno. Bitno je ne trositi energiju na "Luneta" .
Zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju !
Gospodine Samardzicu, svi smo mi prolazni, nasa dela ostaju. To znam da znate. Vasa dela ce ostati za vek vekova. Srecno.

vas *brat po materi*..Zukorlic
.............................................................
Zukorlić podiže spomenik Dražinom četniku!
Utorak - 20.12.2011
Bošnjačko nacionalno veće blisko sandžačkom muftiji Muameru Zukorliću odlučilo je da se u Komaranu kod Brodareva podigne spomenik komandantu Komaranskog četničkog odreda Huseinu Rovčaninu, koji je poginuo 1944. godine boreći se protiv partizana na strani četničkog vojvode Pavla Đurišića.

I Đurišić i Rovčanin bili su pod komandom generala Draže Mihailovića.
Kapetan Rovčanin sa nekoliko stotina svojih boraca tokom Drugog svetskog rata držao je teren između Brodareva, Bijelog Polja i Prijepolja i lokalno stanovništvo mu pripisuje zasluge što je ovaj kraj sačuvan od velikih civilnih žrtava, karakterističnih za ostale mešovite nacionalne sredine. Novoizabrani predsednik BNV-a Samir Tandir kaže za „Alo!“ da se ova institucija pod patronatom Islamske zajednice u Srbiji odlučila za izgradnju spomenika posle mnogo zahteva građana iz ovog dela Sandžaka.
- Rovčanin je bio heroj i humanista koji je ovaj kraj spasao od okupatora. Čuvao je i muslimansko i pravoslavno stanovništvo bez razlike i zbog toga mislimo da je zaslužio spomen-obeležje - kaže Tandir.
..............................
http://upload.wikimedia.org/wi...
Спомен-дом у Вранићу. На зиду су плочице са именима погинулих мештана у првом светском рату (са леве стране, распоређене у облику крста са оцилима), и плочице са именима погинулих бораца, жртава немачке казнене експедиције и жртава четничког терора

Oko 60 radnika Knjaza Miloša ostaće bez posla u novom talasu otpuštanja u toj kompaniji, procenjuje samostalni sindikat.

Predsednik te sindikalne organizacije Živorad Kolarević kazao je da je poslodavac pre nedelju dana dostavio predlog izmene i dopune pravilnika o organizaciji i sistematizaciji posla, kojim se predviđa smanjenje broja zaposlenih kroz ukidanje radnih mesta.

On je najavio da će sindikat upotrebiti sva zakonska sredstva u odbrani prava radnika jer smatra da poslodavac treba da pronađe druge mogućnosti za uštede, a ne da otpušta ljude.

"Neshvatljvo je i skandalozno da se ukidaju radna mesta u proizvodnji gde su zaposlene većinom žene, koje su decenijama obavljale uspešno ove poslove i bez kojih se ne može odvijati normalan proces proizvodnje", istakao je Kolarević.

Sve ovo, smatra on, ukazuje da poslodavca ne interesuje razvoj preduzeća, već stihijski smanjuje broj radnika "kako bi se sutra Knjaz bolje prodao".

Kolarević napominje i da je sindikat o novom potezu čelnika u aranđelovačkoj fabrici vode i sokova obavestio opštinsko rukovodstvo u Aranđelovcu.

radnika nije tada ni rodjeno, a utre ce im seme gladju...??

velike su *azlike*

http://www.youtube.com/watch?v=GxOTjot6qHU

hm,hmm.. nisu radili vozovi i brodovi, pa nisu mogli da salju cetnike *na Goli otok*, pa rucni rad, ali to je nekakva *frakcionaska borba unutar sistema*...po sistemu *ljubi bliznjeg svoga*..