Odlican tekst, oni neznaju, i nece da znaju kako se vodi drzava, oni vode drzavu za sebe a ne za narod, ne za svoju djecu unucad, praunucad, oni ne razumeju da su ovu zemlju posudili od svoje dece, oni ne razumeju sta to znaci. Na zalost nemamo alternativu, Ceda i Toma to sigurno nisu

Ретки су људи који тако размишљају и тако полемишу јако ретки, свака вам част шта друго рећи.

Bolje će sneg očistiti, kao što ga i sada čiste , partizanski paraziti, samo da se vrate iz Kumrovca, gde su zavejani zadnjih 70 i nesto godina...

"Na slavi, kojoj su, pored rukovodstva SRS, bili i brojni bivši funkcioneri Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice, kao i "nacionalni radici" iz devedesetih godina, tamburaški orkestar je naizmenično svirao takozvane četničke i ruske pesme."

zar tako o cetnickom vojvodi Seselju, da nista nezna...? pa u stvari to znaci da Momcilo Djujic nije imao pojma o cetnicima..?

Mislim da znas celu pricu oko Seselja i Djuica i drago mi je zbog toga, a da danasnji radikali nemaju nikakve veze sa cetnicima iz IIWW (odnosno kraljevske vojske u otadzbini) pokazuje ti i to da su cetnici uvek bili partneri zapadnih saveznika a ne Iraka, Libije itd, zatim cetnici iz IIWW spasili su preko 500 pilota saveznickih, i jedan veliki komadant jedini sa ovih prostora dobio je medalju za hrabrost, danasnji radikali bi ih sve po kratkom postupku sve pilote. I zamisli mi ne eksploatisemo te cinjenice nego glasamo za jednu udbasku stranku ccccc

cetnici su potonuli u tu pricu, pa izuzimajuci sebe prertvaraju Srbiju u Irak,Siriju..koloniju zapada,pokret zreo za zaborav i penziju, mozda nesto i ostane kao turisticka atrakcija, u nekom selu Ba, sa nekakavom zajednickom kafanom, cetnickim i partizanskim logorima, pa poput Westerna, kada se pred turistima makljaju cetnici i partizani..

pa ti pojma nemas, ili si svesno zloban a to onda neka ide na tvoju dusu, necu vise sa tobom polemisati, a i onako je ovo sjajan tekst koji govori o sasvim drugim stvarima

Народ је проблем. У згради од 20 станова и барем 10 младих парова и 10 старијих са барем 5 војно способне деце, ја сам једини лопатао испред зграде и око зграде. Сви су ме поздрављали са "браво комшија, свака част комшија" ...

Zahvaljujem se na komentaru "Bravo"povodom mog komentara "Šta mi znamo".Biće ih još u ime Boga.Majku Srbiju treba spašavati od najezde pljačkaša,kako se god može.Vidite li šta samo rade busadžije u predizbornoj kampanji,koja je već uveliko počela?Ubiše se udarajući se pesnicama u grudi,zapomažući:Aman,zaman molimo vas ovako i ovako...birajte mene na tu i tu državnu funkciju...Ima da vam toliko bude dobro, da će da se čudite šta vas snađe.Ima da bude "svak veseo,svak će da peva,samo se pesma neće niđe čuti.Narod će od neke dobrote i miline da se umrtvi pa ima jedva da diše".Uh ala smo bogati!Nema ni jedan narod na svetu toliko svesrdnih busadžija.More,sta to gmiže po maci Srbiji,šta nas busadžije briga ,izaberite vi nas,a mi znamo,naučeni smo već sta ćemo dalje.

samo napred dri korak sa i za Djujicem,...hm,hmm bice manje posla *u blajburgu*...hm,hmm

http://www.anekdot.ru/i/caricatures/normal/11/7/28/13.jpg

Srbe i Srbkinje..od povampirene eksploatacije i pljackasa...?
...............................................................
кафани за празним столом. Тако је функционисала српска елита у
Брозовој Југославији“.
Жарко тренутно пише више књига, једна од њих је и о погубном утицају
литературе на омладину од 1938. године па надаље. Тврди да је
литература погубније утицала на омладину него данас медији.
Марксистичко-лењинистичка литература и неке магловите тежње ка
Русији начиниле су катастрофу у главама Срба комуниста, каже Жарко.
Аутор овог интервјуа је давних осамдесетих прошлог века чуо Драгољуба
Мићуновића како се поноси што је у друштву Жарка Видовића.
Хришћански смирен и дубоко загледан у мистерију човековог постојања,
по њему, незамисливог без Бога, некако се издваја од наших мисаоних
људи. Тврди да су за одгонетку српске трагедије кључне три звезде наше
мисаоне орбите – Његош, Андрић и Црњански. По њему, стање нације
најбоље је осетио Бранко Ћопић. Он се, тврди Жарко, можда није убио
кад је кренуо ка мосту. Кажу да је са њим из кафане изашао још један
човек.
„Ко је тај човек? Да ли га је он гурнуо? Много је неодгонетнутих, мрачних
ствари. Андрић је поштовао Бранка. Није комуницирао са Добрицом
Ћосићем, како се Ћосић данас хвали. Бранко је био депримиран, видео
је будућност Србије. Сеобе и бесмислне демонстрације су наша
судбина“, каже Жарко.
Под нама је бучни град који као да собом носи у жамору мирис
ирационалних суицидних српских демонстрација непосредно пре
бомбардовања Београда 6. априла 1941. године.
Шта је био за Србе 27. март 1941. године?
И сам сам, као млад човек, био заведен и учествовао у демонстрацијама
као студент у Загребу. Сви су студенти тада били Југословени. То је била
страшна, опасна, скоро трагична авантура у нашој историји. Имамо
неколико таквих авантура. Навешћу и човека који је у нашој историји
7
имао силно осећање да избегне авантуру – Милош Обреновић. Знао је
да се приклони кад осети силу, па и паши папучу да пољуби, али
истовремено и да подигне сто цркава у којима ће сачувати национални и
хришћански идентитет народа. Кад је осетио да ће устанак довести
народ у сукоб са далеко јачом силом, повлачио је мудре потезе. Знао је
да је народ црква јер народ је морална заједница – не смем да
прекршим реч коју су дали моји бака и дека. То осећање имао је и кнез
Павле који је био склон компромису и избегавао сукоб са снажном
Немачком. Са њим тако мудрим не би могли да се поигравају као што су
радили са краљем Петром. Краљ је направио велику грешку када је
подржао Броза. То је трагедија која је имала катастрофалне последице.
Краљ у ратно време доноси одлуке које доноси само парламент. О томе
се мало прича, мислим да се краљ покајао и исповедио. Његову
трагедију закулисно је описао Андрић у петом поглављу Проклете авлије,
у причи о Џем султану. Морамо коначно отворено да разговарамо и
поставимо питање зашто Бели двор није отворен за друге чланове
династије, па и за Павлову децу. Ту нешто није у реду. Последњи је час
да се отворимо и почнемо обнову достојанства и нације.
Какво је, по Вама, тренутно стање

i pratim pekicu, i tako sticem pojmove, o pojmu...hmmm da te stignem u znanju...hm,hmm
..............................................................
Čim je pogledao spise, bilo mu je jasno da je reč o arhivi o Solunskom procesu. Međutim, ono što je u njima pronašao nedvosmisleno je govorilo da je reč o političkoj nameštaljki skovanoj u kuhinji regenta Aleksandra, uz nesumnjivu pomoć tadašnjeg predsednika vlade Nikole Pašića. Pregledavši akte, posebno telegrafsku prepisku između njih dvojice, Pribićević je shvatio da je čitav proces režiran sa namerom da se njihov najveći politički takmac, pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, zauvek ukloni sa političke, javne i živote scene.