Mi smo takav narod sa mentalitetom punim nepoverenja i sumlji. Nije nam dovoljno pročitati - čuti, da bi bili uvereni u verodostojnost napisanih podataka, nije dovoljno da ih pročitamo ili čujemo - mnogo je uverljivije - snažniji je utisak ako ih i vidimo.

Ako Vam je iz bilo kojih razloga stalo da pojedinca ubedite u Vaše materijalno bogastvo pa mu pokažete po neku zlatnu mrvicu nećete nikada postići one efekte kao kad bi na videlo dana izneli sve prave vrednosti odjednom i na jednom mestu. Taj metod učinio nam se vrlo efikasnim i uverljivim. To je bio pravi i jedini razlog da se odlučimo da sve ono što smatramo svojim životnim draguljima sakupimo u jednu knjigu u kojoj smo prikazali našu radost i čast da nam Bog omogući da nas prime i da sarađuju sa nama vodeći naučnici - profesori Evrope, Sveta i naše lepe zemlje ali i naši profesori od kojih smo učili na svakom planu: života, nauke i struke. Hteo sam da pokažemo te ostvarene kvalitete.

Ovu knjigu posvećujem Patrijarhu Srpskom Pavlu, kako ga narod naš zove: "Živom svecu koji hoda", u znak divljenja, iskrenog poštovanja, uzora za identifikaciju koji je ne štedeći sebe samoga i svu svoju dušu ugradio u
ova burna vremena i u čitav Srpski narod, podižući našu veru u Boga i veru kojoj pripadamo, a nad kojom je on bdio svim svojim Božijim bićem i Boga slavio. Kao zahvalnost svi ga slavimo, za njegovu dušu Bogu se molimo, da nam Božije carstvo zauvek dodeli sve ono što mu svim srcem želimo, ali odmah i sada, jer on, Patrijarh Srpski Pavle, on jedino nama i Bogu pripada.

PREDGOVOR

Stati, kad vidiš ove slike, kad ih vidiš sve na okupu, kad sa unukom ko sa velikim čovekom, raspravlja i pita, a ko će, na dekinu stolicu...smisao je ovo života, isprepletenog radošću, ponekad pomešanog i setom...ali to je život.

Nisam sreo nekog sa ovakvom biografijom, dokumentovanom i potkrepljenom slikama, slikama koja svaka za sebe govori i kojoj se nema šta dodati, niti oduzeti. Meni je nešto drugo zapalo za oko. Nešto, što ne smem ispustiti, jer ovaj prostor je revir života!!

Na vidnom mestu, slike Dr Sava Bojovića sa Patrijarhom Pavlom, sa Papom Jovanom Pavlom Drugim, sa Predsednikom Tadićem, sa bivšim Premijerom Dr Vojislavom Koštunicom... i mnogim drugim, koje donose mir i koje otvaraju nove vidike, spoznaje o čoveku, koji sa ovim što je uradio u životu, zaslužio je da mu ova zemlja dodeli i najveće priznanje za stvaralaštvo i doprinos razvoju nauke!! Ako su Rusi, mogli da Dr Savu Bojoviću
dodele najveći Orden časti, zašto to ne može zemlja po kojoj hoda i koju voli svim svojim bićem. Jer mogao je Dr Savo Bojović, da radi gde god je hteo... nudili su mu sve, apsolutno sve. Ali zovu zemlje koja ga je iznedrila nije mogao da odoli. Nema tog čoveka, iskrenog, kome žmarci kroz kožu neće proći, kad čuje, kakvog je Srbija sina iznedrila, kad čuje šta je sve uradio!!!

Vraćam još jednom njih dvoje... Dr Savo Bojović i Dr Blanka...hoću, jer ta slika, ostavila je i najsnažniji utisak. Vezala nas, kao magnet. Da razmišljamo, na način kako to oni rade svih ovih godina... da sutra ova zahvalnica, bude u svakom domu... ovo je delić tog stvaralačkog koje prenosim u dahu, Vama koji ste se okupili na proslavi 21 godišnjice postojanja Ordinacije ,,Plodnost" i koji ćete zapljeskati na kraju naše priče, koja je išla nekim drugim putem, i koja će otploviti na talasima Dunava, u svaki dom... na krilima moći i snage Dr Sava Bojovića!!

Zato, podignimo čaše u vis... nazdravimo im. Za dug i srećan život. Zaslužili su Bojovići!!! Jer Bog ih poslao ljudskom rodu.. u misiji, koja ide s kolena na koleno... ovo je moj dar Vama, Bojovićima dar ovom zagrljaju strica i sinovca, koji me dovede u jedan drugi lepši svet, od ovog u kojem živimo. Ovo je mesto istine i uspeha vrhunskog stručnjaka, priznatog i poznatog u celom svetu Dr Sava Bojovića - Ordinacije ,,Plodnost" u Novim Banovcima... u kojoj se novi život rađa. U kojoj, ovaj osmeh uliva nadu, da će i ovo divno stvorenje postati majka, da će plač deteta usrećiti i njih, kao što je usrećio i mnoge druge... sve one koji u njega, gledaju kao u božansko biće. A Dr Savo Bojović to jeste, jer ova toplina lica mili, poput Dunavskog zraka, daje snagu, nadu!

Pred nama je, sjajni naučni um, postament jednog sistemskog pristupa poslu u kojem plavetnilo neba dodiruju samo oni pozvani, predodređeni da znanjem ali i mentalnom snagom poguraju duhovnost i kanališu energiju u pravcu najvažnijeg životnog cilja, da majke rađaju... jer i dok priča Dr Savo Bojović osećam taj treptaj srca, tu roditeljsku brižnost za one, koje je prigrlio kao svoje, sa kojima deli i dobro i zlo! Njih dvoje svet je to, svet dve srodne duše, Dr Sava Bojovića i njegove supruge Dr Blanke Bojović, koje su ispisale najlepše stranice familije Bojović, da ostane, da se pamti, da se ne zaboravi. U amanet Srbiji, njihovoj deci, unucima i unukama, nama!

Pišem srcem, jer dok ih gledam, ovako zagrljene... vidim tu ljubav koja i danas traje. Vidim taj ponos i zadovoljstvo što je nekadašnji vragolan, sportskog duha, imena svetog, korena istorijskih, unuk Vojvode Petra Bojovića... prevario lepoticu iz Zagreba, Blanku! Majku njihova dva sina Dr Đorđa i pilota, umetnika Branka, dva stvaraoca koji naslediše mamu i tatu... O Bože, volim što gledam sreći u lice, što sam tako blizu barda naučne misli, koji se tako snažno ispeo na presto i koji hoće još.

On. Dr Savo Bojović, živi drugu mladost. On se igra. Istražuje. U tom pogledu, svega!!! Kao da prebira po uspomenama! Stoji! Gord i ponosit na sve što je uradio!! ...sa Denirosovskim osmehom, kojem nedostaje Geblov ukras, tera me Dr Savo Bojović, da mu otvorim dušu... lepotu koju iz kuće ponese i koju pretoči na svet, na okolinu. Sa lica, koje detaljišem kradem dobrotu, ono što nam treba. Nemojte mi zameriti, što istrajavam na
ljudskom kvalitetu čoveka, koji me osvoji neposrednošću, rečju koju upijam i koju polivam slovima po beloj hartiji, ko nekad dok su Savini sa plugom u brazdi orali i radili... da bi oni Bojovići imali! Čudan je osećaj, kad se nađeš blizu ovakvog autoriteta, jer priznaćete Vi koji ga dobro znate, da se ne pruža često prilika, da pišete o blistavom naučnom umu, Dr Savu Bojoviću. Potpis je ovo protkan zlatnim nitima na jednu blistavu naučnu karijeru, koja traje i koja će trajati. Jer on, Dr Savo Bojović, mora da ide dalje. Mora zbog onih koji dece nemaju... a koji bi da mogu... staće ovde, zbog suze koja je kanula, koja se skotrljala niz lice i pala na zemlju... priznanja... jedno do drugog... niska bisera, koju ću uokviriti i smestiti u ovaj platinasti ram, u priču kojoj sam posvećen i zbog koje ne ustajem sa stolice satima. Ne mogu, jer tražim i dalje tu nevidljivu nit po kojoj je hodao Dr Savo Bojović sa suprugom Blankom i decom svojom, tražeći spasenje, za one koji dolaze i koji ovde sanjare o bebama... na svakom koraku, pratim ga!!! Pratim i u sobi, u kojoj se život odvija. Dok prstom upire u slike, a Marko to kamerom revnosno beleži... gledam kako je lepo kad porodica funkcioniše! Kad o deci priča Dr Savo Bojović o unuku koji koleba hoće li ili neće u doktore, o Blanki iz mladosti rane... emocije prevladale, nežnost se preliva, sa jedne na drugu sliku... tog iskonskog lika, kojem je poštenje na prvom mestu, kojeg danas rado viđaju na svim merdijanima. Njegov put je popločen uspesima... njegovo delo je reprezentativno... ono živi ovde i u knjigama. 28 ih je napisao, 29 - tu sprema.

Ovu koju gledate ,,Dragulji Ispunjenog života" stavljam u prvi plan, jer u njoj su godine i godine plodonosnog rada, ona je u neku ruku evropska i svetska legitimacija nepresušne energije, stvaraoca koji sa ponosom drži novinarsku knjižicu na vidnom mestu. Dr Savo Bojović je kao ruzmarin na reveru. Radost naša. Biser naučne misli o kojem može samo ovako. Jer ovo što on radi, ovo je pre svega nauka, ali ima tu i onog umetničkog, kreativnog, lepog, onog što vide samo majstori pera, oni koji kad se razmašu nikad stati.

Danas, ponosan, na novo prijateljstvo, koje ću čuvati kao nešto najlepše što mi se desilo. Uvek ću biti tu, da radosti odškrinem vrata. Dečijem plaču. Da Srbija živi, ovoj zemlji smo zavet dali! Niko ko Dr Savo Bojović! U trenucima sreće i veselja, nema šta drugo da kažem, živeli i srećno.

Stefanović Jovan - Joca, Novinar radio TV Jesenjin