Da se razumemo, biti "srednji čovek", ne znači biti na sredini lestvice materijalnog stanja i bogatstva. To nikako. Ovde uopšte nema reči o tome. Evo, na primer, pre neki dan, dok sam čekala autobus u Zagrebu, stala sam pored žene koja je čistila i održavala javni wc. I tako sam je malo posmatrala i razmišljala o njoj. Zaista se može reći da su to ljudi sa margina života, da u velikoj većini slučajeva ništa veliko i bitno neće uraditi, niti će ovo mesto, ovu stvarnost učiniti boljom, ili bar lepšom. Mnogi bi zaključili da je ona itekako u toj grupi što ih Šantić naziva "nikakvim ljudima".
Ali šta ako je ta ista čistačica, potekla iz porodice u kojoj svi ceo svoj život žive na ulici, ili ispod mosta? Ako je jedini posao koji su ikad radili bilo prošenje po ulicama, ili možda krađa? Šta ako je ona prva u svojoj porodici koja ima stalan, častan posao? Ima radno vreme? Zar ona nije ponos svoje porodice, svog okruženja? Možda nije učinila ništa toliko veliko da bi bilo zapamćeno, ali sigurno je da je ulepšala i poboljšala svoju stvarnost.
Zato kažem, srednji ljudi su oni ljudi koji nemaju ambiciju, nemaju želju ni volju da urade nešto što bi ih pomerilo sa one tačke na kojoj su trenutno. Jednostavno, zadovoljni su svojim trenutnim stanjem, i to je to. Utopili su se u masu, ne rade ništa da to promene, i tako žive. Plutaju, ne plivaju. Nemaju ciljeve, ne sanjaju. Takvih ima mnogo, i treba ih se kloniti. Jer takvi će prvi na bilo koju vašu viziju o nečemu novom, osuti paljbu kao da ste državni neprijatelj. I reći će vam da je to nemoguće, da trošite svoje vreme. Jer se plaše. Prestravljeni su. Od nečeg novog, drugačijeg. Toliko se plaše da su spremni da se odreknu svega što su nekad želeli, zarad komfora u svojoj sigurnoj zoni. Oni su pobornici stagnacije.
Ali poenta je u traženju nečeg novog. Izlasku iz topline svog ograđenog i ušuškanog sveta. Možda je van našeg sveta hladno, prehladno. Možda nas čekaju čudovišta na putu. Hoće da nas slome. Pa šta?
Borićemo se sa svakim od njih posebno, i u početku ćemo možda gubiti borbe, ali doći će sigurno trenutak u kom ćemo imati dovoljno iskustva i snage, i tada ćemo mi biti ti koji će pobediti. Ima li lepšeg osećaja? Kad se nauči da se vozi bicikl, kad se uradi složeni zadatak iz matematike, kad se da koš u poslednjoj sekundi utakmice (za pobedu)?
A koliko ste puta pali sa bicikla, dok konačno niste naučili da vozite; koliko ste samo puta iscepali list jer biste se na pola zadatka toliko zamrsili da niste znali gde je početak, gde kraj; koliko puta ste promašili taj poslednji šut, gde su vas svi krivili za poraz, pa i vi sami sebe? Ključ je u tome da u našem rečniku ne sme postojati reč predaja, ustaje se sa poda sve dok je ostao bar jedan atom snage koji će nas držati na nogama. Nema veze što se prave greške, to je normalna stvar. Ne postoje savršeni ljudi. Ne postoje oni čiji je svaki potez ispravan. Albert Ajnštajn kaže "Onaj ko nije pogrešio, nije ni pokušao napraviti nešto novo". Znači, samo nam treba malo hrabrosti, svima nama, za taj prvi korak, da donesemo odluku da hoćemo napred, i onda će i svet, i ceo sistem polako krenuti sa nama... Ne treba se plašiti greške, i ne treba slušati kad nam drugi govore da nešto ne možemo, ili nismo dovoljno dobri. Oni to ne znaju. Ne mogu da znaju. Evo nekoliko primera:
- Muzička kuća je odbila njihov zahtev za izdavanjem albuma sa obrazloženjem da im se ne sviđa njihov zvuk, i da je muzika sa akustičnom gitarom prevaziđena. - Bitlsi
- U drugom razredu srednje škole, nije prošao takmičarsku selekciju, uz obrazloženje stručnog štaba da ne vide mogućnost za njegov dalji napredak u igri. - Majkl Džordan
- Učitelj mu je rekao da je previše glup da bi naučio bilo šta, i da bi trebao da ide u polje da radi, ili negde u divljinu, kako bi upoznao svoju "divnu ličnost". - Tomas Edison
- Dobio je otkaz u lokalnim novinama, "jer nije imao dovoljno kreativnosti i mašte". - Volt Dizni
- Verenica mu je umrla, dva puta je bankrotirao u poslu, doživeo je slom živaca, i poražen je 8 puta na lokalnim izborima. - Abraham Linkoln.

"Ako nikad niste doživeli neuspeh, niste ni živeli. " - Albert Ajnštajn, opet.
Jednostavno je. Treba pokušati. Treba ustati posle pada, i krenuti napred. Iznova i iznova, koliko god puta je potrebno. Mora se boriti sa strujama, plivati uzvodno. Jer čak i mrtva riba pliva nizvodno.