Vino od srca grožđa

23. 11. 2011

U vinu je zdravlje - Sedam godina pažljivog istraživanja bilo je potrebno da nastane „vranac pro korde". Sa dve čaše obradujte svoje telo

U antičkom svetu, a posebno na Mediteranu vino je bilo sastavni deo svakodnevne ishrane. Još prvi mislioci i naučnici naslutili su da u vinu postoji nešto drugačije nego u ostalim pićima, nešto korisnije. Možda i lekovito. Čovek antike duboko je verovao u čudotvorno dejstvo i božansko poreklo vina, a slutnje antičkih naučnika, jednom rečenicom je odlučno zaokružio rimski književnik Plutarh, koji je napisao da je vino „od svih pića najkorisnije, od svih lekova najukusniji, a od sve hrane najprijatnija".

Onda je prošlo 1.800 godina, od Plutarha do Pastera, koji je izneo prvu naučnu tvrdnju o vinu, rekavši da je to „najzdravije i najhigijenskije od svih pića". U sledećih stotinu godina, ovom Pasterovom tvrdnjom bavile su se hiljade naučnika iz raznih oblasti da bi 1980. bila konačno objavljena naučna studija, koja je potvrdila ono što je Plutarh utvrdio pre 19 vekova. Potvrda lekovitosti vina je u naučnom svetu bila prvorazredna vest.

Čitava priča je 1991. dobila i naziv „Francuski paradoks", po tezi profesora Serža Renoa iz Bordoa da je procenat srčanih oboljenja drastično manji u francuskim vinskim regionima, gde je i potrošnja vina značajno veća. Konačni zaključak bio je da umereno konzumiranje vina ima pozitivno zdravstveno dejstvo. To dejstvo je u najvećoj meri pripisano proantocijanidolima, prirodnim sastojcima grožđa koji se nalaze u pokožici grožđa, a u još većoj meri u semenkama - u samom srcu grožđa.

Od Plutarha do paradoksa

Crvena vina, generalno, prilikom proizvodnje iz pokožice bobica ekstrahuju polifenole, a pozitivan učinak tih tvari na ljudsko zdravlje ogleda se u zaštiti krvnih sudova. Dokazano je da je vino „hvatač" slobodnih radikala, da štiti tkiva od starenja i kancerizacije, kao i da mu pripada posebna uloga u higijeni ishrane. Proantocijanidoli jačaju krvne sudove i blagotvorno utiču na njihovu elastičnost i čvrstinu. Takođe, štite sluzokožu probavnog trakta, učestvuju u smanjenju holesterola u krvi, štite organizam od oštećenja, starenja i propadanja.

Ako minimalna, čoveku potrebna količina proantocijanidola iznosi oko 100 mg, onda je jasno da se vino sa povećanom koncentracijom ovih sastojaka može koristiti ne samo kao preventiva, već i kao terapijsko, odnosno lekovito sredstvo, a naročito u lečenju arterioskleroze; u zaštiti od infarkta miokarda; u zaštiti probavnog trakta od pojave čireva; kao sredstvo s antivirusnim učinkom i u lečenju određenih bakterijskih infekcija.

Sa takvim saznanjima 1986. godine podgoričke „Plantaže" je posetio Mišel Burzeks, direktor francuskog Nacionalnog instituta za vinarstvo i vinogradarstvo. Povod posete bio je, naravno, vranac. Ova sorta, kako je 2008. i definitivno dokazano, autohtona je crnogorska sorta grožđa, koja je, najverovatnije, nastala u regionu Crmnice još u antičkim vremenima, spontanim ukrštanjem ili kao rezultat prirodnih mutacija. Ime je dobila po crnoj (vranoj) boji zrele bobice, odnosno njene pokožice. Ta bobica, kako se kasnije ispostavilo, u sebi skriva upravo ono za čim su francuski naučnici tragali: visok sadržaj proantocijanidola.

Odmah je dogovorena saradnja između francuskog instituta i „Plantaža", koje su oformili tim u kome su bili enolozi Ana Hajduković, Ivan Dašić i podrumar Radovan Popović. Posle sedam godina ispitivanja i na desetine različitih mikro i makroogleda, napravljena je potpuno nova tehnologija vinifikacije i 1993. na tržištu se pojavio vranac „pro corde". Za srce.

Tamno, snažno i mirisno

„Plantaže" su bile jedina vinarska kuća na svetu koja je naučna istraživanja, sprovedena u 20. veku, krunisala jednim konkretnim vinom.

„Pro corde" je vino od 100 odsto sorte vranac koja se uzgaja u Ćemovskom polju. Proizvodi se tradicionalnom maceracijom i vinifikacijom, uz poseban tehnološki postupak, kojim je u vinu povećan sadržaj proanticijanidola, prirodnih sastojaka grožđa, koji imaju moć da vezuju slobodne radikale i blagotvorno deluju na ljudski organizam. „Pro corde" ima veoma tamnu crvenu boju, tipičnu za crnogorski vranac. Izraženi su mirisi crnog bobičastog voća, poput kupina i borovnica, dok se u pozadini prepliću tonovi trešanja, suvog začinskog bilja i kafe. Tanini su primetni, ali utkani u mekano, glatko tkanje ukusa, nalik crnoj čokoladi. U dugoj završnici vino zadržava osnovni voćno-začinski karakter.

Preporučujemo da „vranac pro corde" prihvatite kao sastavni deo obroka. Popijte po 200 ml ovog vina svakog dana. Čuvajte svoje zdravlje, čuvajte svoje srce, pijte umereno i uživajte u „vrancu pro corde", u vinu - od čistog srca grožđa.

HIT PONUDA

Jedan od najatraktivnijih događaja u Dubaiju je šoping festival, koji traje od 5. januara do 5. februara. Agencija „Kon Tiki" je pripremila aranžmane na šest i devet dana, direktnim letom, s boravkom u hotelu „Cassells Al Barsha" sa četiri zvezdice, po ceni od 570 evra. Hotel se nalazi u Džumeiri, na samo nekoliko minuta hoda od najvećeg šoping-centra „Mall of the Emirates".