07. 03. 2010

NEDELJA - Mihailo Medenica

Sačuvajmo beogradske balvane

Pali su beogradski platani - ne dozvolimo da stradaju i beogradski balvani! Dignimo glas i sprečimo eventualnu seču endemskih vrsta: Dinkićeva omorika Jelašić, Dačićeva bukva Mrkonjić, tužna vrba Obradović i ono niskog rastinja iz bljutaničke bašte pod upraviteljstvom Zubin Mehte domaćeg parlametarizma - Slavice Đukić Dejanović Parezanović Audić Službeniputić Pljunetemipodprozorčić Imamkoalicionikapacitetić Volinastadić

Evo i kratkog opisa pomenutih vrsta, uz obrazloženje zašto se moraju sačuvati za buduća pokoljenja.

Omorika Jelašić, poznata i kao guvernerska bunika: primitivna višegodišnja cvetnica iz porodice G17 ludaja, prepznatljiva po kratkom i zakržljalom stablu i svilenkastoj „armani" kori. Razmnožava se prostom deobom procenta od privatizacije; uspeva u svim sredinama, uništavajući ekosistem oko sebe, mada joj najviše pogoduju tranzicioni uslovi u kojima cveta i nekoliko puta godišnje. Kao i ostale iz porodice ludaja, i Jelašića bunika zahteva previše pažnje i prostora u odnosu na svoju skromnu jednoćelijsku strukturu i zanemarljivu popularnost među ljubiteljima flore.

Ipak, nijedna druga vrsta ne utiče toliko na eroziju dinara i bujanje evropske monetarne ambrozije, zbog čega je izuzetno popularna kod uličnih dilera neprskanih evrića i odgajivača tajkunskih mladica.

Legenda kaže da se u suton, dok blagi vetar klizi preko njenih grana, može čuti šapat Jelašić omorike: „.ebe mi se za kurs... ne dolazim na posao da bih radio, već primao masnu platuuuuuu"...

Bukva Mrkonjić: stoletno samoupravno stablo, kalemljeno sa požarevačkom lipom i demokratskim šipkom, rasprostranjen uz Koridor 10 i ostale asfaltne podloge koje štite njegov slobodanski koren od truljenja.

Zbog svoje postojanosti, smatra se odličnim materijalom za podupuranje koalicionih čatmara, dok gustom krošnjom obezbeđuje idealnu četvorogodišnju zaštitu semenom zametku orezane sekretarice, pre njenog daljeg procvata u službi.

Kao i ostali trupci iz pretpetooktobarske porodice golosemenica, taman kad se čini da će definitivno pasti - uspravi se i ukoreni još čvršće.

Razmnožava se oprašivanjem od strane demokratskih trutova i raznošenjem polena po upravnim odborima i direktorskim kabinetima.

Tužna vrba Obradović: nežna, egzotična i zahtevna kontroverzna kabinetska cvećka. Mada je geografskim poreklom iz crnogorskog krša, njenom rastu i razvoju izuzetno pogoduje povremeno izlaganje kubansko-američko-francuskim klimatskim uslovima, o trošku uzgajivača, naravno.

Važi za gospodsku biljku koja neizmerno oplemenjuje životnu sredinu salonskih stanova, ali ne manjih od 200 kvadrata, kako se ne bi osećala inventarom prostih radničkih garsonjera sa periferije „kruga dvojke", što doprinosi njenoj stagnaciji na granici cenzusa.

Koliko je ova biljka poštovana u narodu svedoči podatak da je o njenom cvetu, Žarku, napisana jedna od naših najlepših ljubavnih pesama: „Sijaš Žarko, kao sunce jarko - ja te berem kad idem da se..m"!

Uz bonsai Škundrića i živicu Ivicu, važi za najzahvalniju biljku za rukovanje, dok god su okrenute ka Krunskoj ulici, nad kojom sunce izlazi i zalazi...

Za kraj, još koja reč o Slavičinom niskom rastinju, visokih primanja.

Najautentičniji izdanak svakako jeste jagodinska Palma, skupštinska ikebana i omiljena hrana pomoravskih žirafa.

Naoko gruba biljka, previše gabaritna za saksiju i bez cvetova, ali samo do trenutka kada do nje dopru taktovi neke od Betovenovih ili Cecinih simfonija...

Oni retki koji su imali priliku da se u takvom času zateknu kraj nje svedoče da nisu prisustvovali slikovitijem buđenju majke prirode i zaspivanju oca Darvina...

Nauka još nije sa sigurnošću utvrdila kako se ova biljka arkanovskog korena razmnožava, ali jeste da se njen plod može koristiti kao pogonsko gorivo za traktore, ukoliko slabije rade na patriotizam.

Naravno, grehota bi bilo ne pomenuti još i: demokratsku koprivu, radikalsko trnje, naprednjačku paprat, belanovačku visibabu, autonomni vojvođanski žbun, liberalni korov... i još toliko njih zbog kojih život na ovom klizištu zvanom Srbija deluje kao bogata ispaša za privilegovani broj goveda.

U svakom slučaju, još jedared apelujem: sačuvajmo beogradske balvane - ničemu ne služe, ali nam već godinama uspešno zaklanjaju vidike...

Nikada bandera neće biti što je balvan, ili žbun, kad nužda pritera, a toaleta ni za lek...