18. 07. 2010

URBANA GERILLA... Branko Rosić

Šeherezada priča srpski

'Drumovi će se zaželeti Turaka, al' Turaka nigde biti neće" tako su otprilike glasili redovi koje smo bubali iz lektire koja nam je bila dosadnija od stripova ispod klupe

Sećamo se i onog „More, Marko, ne ori drumova", na šta im on odgovara „More, Turci ne gaz'te oranja". Marko je naravno Kraljević koji je uvek bio spreman da napakosti Turcima. I tako smo mi u Srbiji preko lektire skapirali da Turci i drumovi idu ruku pod ruku i da gde je drumova tu je i Turaka. Saznali smo i za još jednu vezu između srpskih drumova i Turaka. Bio je to čuveni mit o turskim gastarbajterima koji iz Nemačke, u kojoj borave na privremenom radu, jure u svojim „opelima" i „mečkama" da što pre stignu u rodnu grudu i u toj jurnjavi ka Turskoj koriste ciglu koju navodno stavljaju na papučicu gasa, a sve da ih i mali san za volanom ne bi usporio na tom putu ka zavičaju. Cigla umesto umorne gastarbajterske noge na papučici „opela" ili „mečke" bila je razlog zbog kojeg se neki od njih nikada nisu vratili u Tursku, već su ginuli u snu i s ciglom na gasu u krivinama na autoputu Beograd - Niš.

To su za nas klince bile potresne priče o gastarbajterima koje nostalgija ubrzava na putu ka kući o kojoj su cele godine sanjali u nekom tamo kišnom Dizeldorfu ili Dortmundu. Danas nam ovaj patriotizam izgleda u najmanju ruku čudno kada se pogledaju ankete u kojima bi svi mi, da možemo, zauvek spakovali kofere i pobegli u neki tamo kišni Dortmund ili Dizeldorf. Možda bi i mi neku ciglu stavili, a sve da bi što pre videli neki bolji život koji u Srbiju nikako da dođe.

Redovi iz lektire „Drumovi će se zaželeti Turaka, al' Turaka nigde biti neće" dobijaju ovih dana svoj iznenadni obrt i to upravo na srpskom drumu na koji sada Turci dolaze u velikom stilu. Poseta visoke turske državne delegacije na čelu sa premijerom Redžepom Erdoganom koja je upriličena ovih dana u Srbiji govori o velikom povratku Turaka na naše drumove. Objavljeno je da će turske građevinske kompanije učestvovati u izgradnji mnogih domaćih putnih pravaca pa tako i na autoputu kroz Srbiju ka Jadranu. Istoga dana kada je objavljena ova vest na nju je reagovao portparol DSS-a Petar Petković, izjavivši da se vlast u Srbiji okreće Istoku i Turskoj pošto nema nikakvog izgleda da u skorije vreme zemlja uđe u Evropsku uniju. Spomenuta je realizacije neootomanske imperije koja podrazumeva širenje političkog, privrednog i kulturnog uticaja Turske na Balkan.

Turci su ponovo sa nama, kako na drumu, kulturnom centru u Novom Pazaru, ali najviše na televizijskom ekranu i to preko jedne serije koja je već postala fenomen. Naravno reč je o turskoj sapunici „1001 noć" koju su srpske gledateljke prekrstile u „Šeherezadu", kako se i zove glavna junakinja. Da je ova serija zaista fenomen dokaz je album sa samolepivim sličicama koji se pojavio na kioscima u Srbiji i više doprineo ravnopravnosti polova nego svi skupštinski zakoni i odluke. Dok su muškarci bili zabavljeni lepljenjem i razmenom sličica Mesija, Vidića i ostale mundijalske ekipe - Srpkinje su skupljale sličice požrtvovane majke iz turske sapunice. „Šeherezada" je u Srbiji doživela istu onu stvar koja se već dogodila sa serijom „Kasandra". I glavna glumica serije Berguzar Korel daje izjave za srpske medije i obećava da će doći u Srbiju kao što je to uradila Koraima Tores koja je sumornih devedesetih stigla u Beograd kao glavna zvezda serije „Kasandra". Tada se uverila u svoju popularnost koja je bila pretočena u hit Šabana Bajramovića, majice sa njenim likom, kao i obožavanje majki koje su u porodilištu davale svojim bebama ime Kasandra.

Sigurno je da će identičan prijem kod Srba imati i popularna „Šeherezada" samo da se zakaže datum posete, kao i mesto, a možda bi to baš moglo da bude prilikom početka turskih radova na srpskim putevima. Tako je jedna turska serija zauzela mesto onima koje su godinama bile rezervisane za španske. A to je i normalno jer su u ovim latino sapunicama već počeli da zastranjuju. Već je postala normalna stvar da se tu i tamo pojave muškarci koji vole muškarce, što naši gledaoci ne mogu progutati u prajmtajmu i još dok gledaju svoje omiljene likove u društvu dece. Ovde u „Šeherezadi" je to nemoguće jer je sve patrijarhalno - slušaju se stari očevi porodice i njihove stare karakterne žene. Sve je tu na svom mestu i za naše domaćice nekako čedno i časno u odnosu na bljuvotine iz američkih serija koje preziru.

Valjda neće neko iz DSS-a napasti i tražiti da se ukine ova serija. A i zašto bi. Srbi su bili 500 godina pod Turcima i ništa im ne fali. Pa šta je prema tih 500 godina samo 1001 noć. Ništa.