01. 08. 2010

URBANA GERILLA - BRANKO ROSIĆ

Srpski proleteri između polutki i „Fijata"

'Srbija - eldorado za zapadne menadžere', „Srbija - geto jeftine radne snage", „Srbija - obećana zemlja"... Ovo su naslovi i delovi tekstova koji prate aktuelnu odluku italijanskog automobilskog džina „Fijata" da proizvodnju novog modela L-0 iz torinske fabrike „Mirafjori" prebaci u Kragujevac

Tako se Srbija posle haške presude našla još jednom na udarnim stranama evropskih medija. Odluka „Fijatovih" glavešina o premeštanju proizvodnje u Srbiju zadaje muke i italijanskoj vladi, jer se ona suočava sa velikim protestima tamošnjih sindikata. I sam italijanski premijer Silvio Berluskoni morao je da se oglasi. On je ovo „Fijatovo" izmeštanje prokomentarisao rečima: „U slobodnoj ekonomiji i u slobodnoj državi jedna industrijska grupa je slobodna da lokalizuje svoju proizvodnju gde je to za nju najzgodnije. Ipak, nadam se da to neće raditi na uštrb italijanskih radnika."

I italijanski sindikati su izdali saopštenje: „Obećana zemlja nalazi se na Balkanu. U Srbiji mesečna plata iznosi 400 evra, a u torinskoj fabrici je 1.400 evra. Čak je i u Poljskoj plata veća nego u Srbiji i iznosi 600 evra u proseku." Istaknuto je da u Srbiji sindikati nisu baš mnogo uticajni, što poslodavcima otvara široke mogućnosti. Čitava stvar sa preseljenjem „Fijata" je u Italiji viđena kao pokušaj disciplinovanja tamošnjih radnika od strane glavešina moćnog koncerna. Već je italijanskim gazdama dosta i sindikata i njihovih zahteva. Logično je da tih muka oni neće imati u Srbiji, u kojoj se poslednjih decenija sindikalna aktivnost često svodila na borbu za svinjsku polutku preko sindikata.

Napad italijanskog sindikata na glavešine „Fijata" spada u tematiku o kojoj je pre nekoliko meseci u čuvenoj BBC-jevoj emisiji „Hard tok" govorio jedan od najpoznatijih filozofa i teoretičara Slavoj Žižek. Ovaj kontroverzni marksista i planetarna filozofska zvezda, koji svoja dupke ispunjena predavanja naplaćuje kao rok superstar, i to na potezu od Kanzasa do Soče, na propitivanje engleskog voditelja o njegovoj teoriji da je „komunizam budućnost kapitalizma" spomenuo i stvari o kojima „pene" italijanski sindikalci u slučaju „Fijat". Priznao je da današnji kapitalizam opstaje uprkos ekonomskoj krizi, ali da za svet veliku opasnost predstavlja „kineski kapitalizam". Objasnio je to činjenicom da multinacionalne kompanije celokunu proizvodnju, zbog jeftine radne snage, lociraju u Kini, čime se vrši opasan udar na zapadnoevropske radnike.

Današnji kapitalisti su slobodni da na gunđanja svojih sindikata prosto odgovore: „Ako nećete vi da rintate za tu kintu, hoće Kinezi." Nastavak ove rečenice je da „hoće i Srbi", kojima krčanje creva odlaže sindikalnu borbu za neka bolja vremena koja su ovde i dalje neizvesna. Velike tekovine sindikalne borbe u zapadnoj Evropi, kao što je to dužina radne nedelje, godišnji odmori i razne druge beneficije, sada su na udaru i pod pretnjom sa Istoka. Kapitalizam, uzdrman najnovijom globalnom ekonomskom krizom, ipak ima sposobnost neviđene mutacije, a infuziju mu daju upravo bivše socijalističke zemlje. Time je ostvareno bizarno proročanstvo i zapadnom kapitalizmu će glave upravo doći zemlje socijalističkog bloka, čije radnike više zanimaju redovne plate ili sindikalne polutke od dužine godišnjeg odmora ili kraće radne nedelje.

Naravno da nas u Srbiji obraduju velike strane investicije koje su, između ostalog, i posledica rmbanja za kintu manju nego u Hanoveru ili Birmingemu. Danas i Rumuni kažu da im je u Srbiji sve jeftino, što pravi knedlu u grlu onima koji su pre nekoliko decenija svoju istočnoevropsku švalersku karijeru gradili na paru čarapa ili „vegeti".

Danas, pored svih tih nedaća, moramo trpeti i napade „Fijatovih" sindikata. Ipak, srpsko-italijanska saradnja ne mora uvek da izaziva političko-sindikalne skandale. U senci ovog burnog dislociranja „Fijatove" fabrike u Kragujevac, saradnja dve zemlje odvija se u idiličnim uslovima, i to tokom snimanja italijanske serije „Komesar Nardone". Iako se gotovo 90 odsto ove serije u produkciji moćne televizije RAI snima u Beogradu, nijedan član nekog rimskog sindikata režisera, glumaca i statista nije zbog toga uložio protest. Čak je i istaknuto da je Beograd idealna lokacija za seriju koja se odigrava pedesetih godina prošlog veka na ulicama Milana, na kojima je u tim poratnim godinama bujao kriminal. Tako je Srbija u jednoj nedelji postala eldorado jeftine radne snage i idealna lokacija za film o opasnim bandama. Slika naše sadašnjosti iz koje treba pohrliti napred. Možda i u novom „fijatu".