BEOGRAD 19. 10. 2010

ZORAN ŠEĆEROV - BEZ ŠEĆERA

Sabirni centar

Sport je odavno izgubio svoj autentični lik zahvaljujući dehumanizaciji, degeneraciji, nacionalizmu, nasilju i goloj komercijalizaciji. Bar tako tvrde sociolozi sporta. I još dodaju se da „nasilje i agresivnost, koji su vidljivi na stadionima širom sveta, nažalost podstiču prirodom sporta".

Promenio se i način navijanja. Sve manje se ističe relacija mi i klub, mi i reprezentacija, a sve češće mi grupa. Za navijače, odnosno navijačke grupe koje imaju sve - od stila navijanja do rituala - više nije važno da njihovi ljubimci pobede, koliko je bitno da se o njihovom ponašanju i „podvizima" priča. Za njih je fudbalska utakmica „ritual fudbalskog plemena". Otuda im, s pravom, i pripada epitet savremenih vandala. A vandalizam i nije ništa drugo nego nemotivisano i besmisleno uništavanje svojine i ljudi. Podsetiću vas i na još nešto što verovatno znate. A to je da vandalizam počinje napadom. Čin napada je agresija, a agresivnost je borbenost. Svaka agresija, dakle, nije nasilje, ali je svako nasilje agresija. I jedno i drugo su opet obrasci ponašanja koji se mogu imitirati. Navijači to i čine. Pitanje je zašto. A odgovor je da je sve, zapravo, neka vrsta odgovora na moderno ugnjetačko i bezlično društvo.

Citiraću, sa zadovoljstvom, uvaženog profesora dr Dragana Kokovića. On kaže: „Navijanje je postalo ventil, odušak, olakšanje za frustriranu omladinu. Želja za rušenjem, borbom, pobedom, kanalisana je prema modernom sabirnom mestu - stadionu".

Nekada su to činili Englezi. Ostrvo je kolevka ne samo fudbala, već i huliganizma na stadionima. Sve je počelo u Liverpulu, gradu koji je u jednom trenutku bio sinonim propadanja, bede, nezaposlenosti i delinkvencije... Huliganizam je, dakle, eskalirao među poniženima, uvređenima, obezglavljenima... A onda se dogodio Hejsel (38 mrtvih navijača). I u Britaniji se mnogo toga promenilo.

Nama se dogodila bruka u Đenovi. Bilo je sramote i pre. Biće je i ubuduće jer se, i kod nas, pokazalo da nasilje na stadionima pripremaju i neki drugi, pre svih oni iz redova sive sportske eminencije, raznorazni moćnici, vrhovni silnici u klubovima, pa i klubovima pripadajući novinari.

Ono što se dogodilo juče, danas se osuđuje. Koriste se izanđali metodi u vidu saopštenja i deklarativnih zalaganja. S obzirom na to da je nasilje u sportu samo segment svakodnevnog ludačkog nasilja u savremenom društvu, bilo bi dobro da pre nego što nekog osudite zapitate sebe koliko ste i vi svojim (ne)angažovanjem svemu doprineli.

 

ZORAN ŠEĆEROV