Nedelja... Mihailo Medenica 18. 12. 2011

(tekst čitati uz muzičku podlogu pesme „Endži" Rolingstonsa)

Za Angelu

Angela, o Aaangela, život bez tebe sad je tužan i siv. Angela, o Aaaaangela, nisam ja, majke mi, narod je kriv!

Stvarno ne znam šta još rade na Kosovu barikade, to je neki narod looooš...

Implicitno, eksplicitno - priznaću ti, nije bitno,

ne j..u me ni za grooooš...

Angela, o Aaaaangela, u oku tvom više ne vidim sjaj,

Angela, o Aaaaangela, da li je moguće da stvarno je kraj?

Ne razumem šta je bilo - draži ti je posto Milo,

njemu nisi rekla neeee...

Zar ti ništa baš ne znači ovaj srpski marijači,

što za tobom uzdišeeee...

Angela, o Aaaaangela, u kabinetu mom totalni muk.

Angela, o Aaaaaangela, na vrata kuca mi Jeremić Vuk,

pravim se da nisam tu, gledam našu sličicu,

nasmejani ja i ti...

Šapućeš mi nešto nežno: „U Evropu, neizbežno",

gde smo to pogrešili?..

Angela, o Aaaaangela, odlazi Boža, ne okreće se...

Angela, o Aaaaangela, naš mali šerpas do Unije.

Veliki ekspret u malom, izbošće se sad penkalom,

na tetkinom kaučuuuuu...

Sreća pa je osto Dačić, ministarski moj kolačić,

s njim je lepo i na dnuuuu...

Angela, o Aaaaangela, neko se dere pod prozorom.

Angela, o Aaaaaangela, bradata prilika, znam da je on...

Samo on mi sada fali, čovek koji kasno pali,

Mirko zvani premijeeeer...

Svrati tako svakog dana, kabinetska ikebana,

mozak radi mu na ler...

Prazno gleda, bradu gladi, pojma nema šta se radi,

da mu kažem nije fer (ponovo recitovati): „Mirko, o Mirko, možda ipak nećeš doveka bit' premijer"...

Angela, o Aaaaaangela, gladan je narod svih priča sit.

Angela, o Aaaaaangela, hitno nam treba još neki mit.

Neki mehur od sapuna - primićete nas do juna,

tamo neke godineeeee...

Tada biće med i mleko, niko neće bežat preko,

kad je ovde najboljeeee...

Angela, o Aaaaangela, u dinar gledam, evru se molim.

Angela, o Aaaaangela, Evropu više od Srbije volim.

Deda Mrazu pismo pišem, grcam, jecam i uzdišem,

želju da mi ispuniiiii...

Kada utonem u snove, Štefan File da me zove: „Dođi, Boki, molim te! Evropa će se raspasti, samo ti nas možeš spasti, ko što spase Srbijuuuu", Borise!

Angela, o Aaaaangela, ni Glavni odbor mi niiiiije drug.

Angela, o Aaaaaangela, još jednim govorom jurim sebe ukrug...

Kakva crna braća Grim, imam ja svoj pi-ar tim, pričice za laku nooooć.

Sve za dobro nacije - moždane penetracije, zovem CESID u pomooooć...

Angela, o Aaaaangela, zbog tebe i Toma sad deluje kul.

Angela, o Anaaangela, decembar je, al' ko da je JUL.

Ko će njega sad da smiri kada počne da seiri, da mi traži izboreeee...

Zar da vlasti kažem dosta, usred Božićnoga posta, ne to stvarno ne ideeeee...

Nije problem da se glasa, samo da naraste masa, što će glasat za mene... (recital) barem još godinu - dve...

Angela, o Aaaaaangela, telefon zvoni, znam nisi ti.

Angela, o Aaaaaangela, to moji verni su spin-majstori,

napisaće novi govor, od trnja mi prave lovor,

emotivnu beseduuuu...

Fraza manje, fraza više, na fusnoti jasno piše - čitaj ko da veruješ!

Angela, o Angela (recital, takođe) - zaista mislim da preteruješ...

(Recital za kraj, unesite emocije) Ne daj se, Angela, ne daj se, moja Angela, jer uvek si se razlikovala po boji svojih pisama u kojima si iznosila nove zahteve, a ja ih željno isčekivao, ko diplomac posao u Srbiji!

Nemoj nikada prestati da mi pišeš, jer ni za šta drugo nemam da se uhvatim osim za te mirišljave koverte sa tragom tvojih usana na njima.

Narodu je lako, on ima za šta da se drži! Za ono što si mi nedavno poslala iz Brisela, ne tako mirišljavo kao tvoja pisma, ali svrsishodno!

Za golemu... uslovnu kandidaturu, naravno! Ne zaboravi da u martu pošalješ novu, a dotad piši, jer uvek si se razlikovala po boji svojih pisama, moja Angela...