10. 02. 2012

tv antena - Aneta Ivanović

Čistači i zagađivači

Mi se stalno ljutimo.

Stvarno, pogledajte izjave i komentare „slučajnih prolaznika" na televiziji ovih dana i videćete uglavnom ljutite ljude. Ljuti na hladnoću, na sneg, na „negativnu polarnu oscilaciju" kako se stručno zove ovo ledeno doba, a najviše na one koji nisu očistili njihovu putanju od kuće do posla. Ljudi koji dobiju svojih 30 sekundi na televiziji kao da imaju obavezu da budu ljuti i ogorčeni, kao da su žrtve neke večite nepravde, zavere i zle sile koja je konačno pokazala svoje lice. Saslušam ih, izađem iz kuće i konstatujem da se ni na istok, ni na zapad od mog ulaza niko od njih lopate nije latio. Možda zato što ta ljutnja strašno iscrpljuje, pa su morali da odmore.
Zanimljiv je taj nedostatak svesti o zajedništvu, posebno gradskih ljudi. Otkud taj osećaj da pobeda Novaka Đokovića pripada svima nama, a trotoar ispred kuće ne? Da nije zato što za Novaka ne moramo da učinimo baš ništa, nasuprot trotoaru koji nekoliko dana u godini treba čistiti. Jer da šef beogradskog kriznog štaba Žika Pauk ima još sto ruku, ne bi mogao da poskida sve ledenice, očisti sve ulice i zakrpi svaku rupu naše savesti zbog manjka solidarnosti koji pokazujemo.
Solidarnost = zajednička obaveza, svest o potrebi uzajamne odgovornosti (izvor: Vujaklija)
I tako stižemo do ekranizovanog sastanka državnog štaba za vanredne situacije, na kome se raspravljalo upravo o solidarnosti. Pokazalo se da je više od svih ministara, ovde potrebno prisustvo patrijarha ili bar vladika SPC. Jer, kako se ispostavilo, lako je organizovati grtalice, kamione, mehanizaciju, vojnike i spasioce. Ali kako da krizni štab reši problem kolektivne svesti? „Do sada smo građanima preporučivali solidarnost, a sada je naređujemo", poručio je Predrag Marić, srpski duhovnik novog doba.
Može li se stvarno solidarnost narediti, mogu li se ljudi naterati da imaju domaćinski odnos prema zajednici u kojoj žive bilo da je to zgrada, ulica, selo, grad, država? Ne znam, ali me zanima. I čini mi se da je to jedno od pitanja kojima bi valjalo ispuniti televizijski prostor. Jer je to za nas stvarno važno. Barem onoliko koliko nam nije važno prepucavanje Čede i Dodika. Kontaminacija ionako ozračenog političkog tla. Ironično, jer nama su potrebni čistači, a ne novi zagađivači.
I tu uskaču zaposleni B92 koji su kupili svoju mini-grtalicu. Da čiste.