12. 02. 2012

Vodič za život... Dragoslav Bokan

Volim, dakle postojim

Treba nam ljubav. Svima i bezuslovno. Znali to ili ne, slagali se s tim ili ne, verovali u mogućnost ljubavi (a nakon svih dosadašnjih iskustava) ili ne, sasvim svejedno. To je suština svih suština, onaj raskošni zlatni okvir naše (svakodnevicom sputane) sudbine. Srećni podsetnik na to da život nije samo prosti zbir dana i noći, svih naših uspeha i neuspeha, onih ostvarenih i neostvarenih ambicija

Ljubav je inicijacija u viši oblik postojanja, uski prolaz u „rajkoliko" stanje duše, poslednja i neosvojiva odstupnica od svega onog što glumi život a to u stvari nije. Uostalom, ljubav je uslov i svakog iskrenog patriotizma, jer kako braniti nešto ako to prethodno niste zavoleli, iskreno i bez ostatka. Kako voleti Boga i biti zaista religiozan ako u srcu ne umete da probudite i osetite impuls nezadržive ljubavi prema svom istinskom Tvorcu, prvom Roditelju? I kako imati prijatelje ako ne umete da volite i ne prepoznajete ljubav, njenu moć i isceliteljsku snagu? Kako biti otac ili majka ako niste svaki svoj pokret već unapred „onežili" i ublažili, da bi vaše dete osetilo to da prema njemu osećate ono jedino što mu je zaista potrebno - a to je ljubav? Kako se uopšte osetiti živim ako kroz vaše arterije i vene, kožu i meso, nerve i kosti ne teče ljubav, ne juri, u talasima, neizdrživi nagon za romantičnim i strasnim voljenjem, bez ostatka i ma kakve kalkulacije?

Da bi se oljudili i očovečili neophodno je da probudimo ljubavni instinkt u sebi. Da konačno naučimo kako je svaki naš pogled tragično kratkovid i zamućen, ukoliko na vrhu nosa ne držimo one nevidljive naočare sa ljubavnom dioptrijom. Jer je veoma, veoma komplikovano civilizovati i stvarno pripitomiti sve ono divlje u sebi bez neophodne pomoći ljubavnog osećanja sveta. I ne može se govoriti o bontonu, džentlmenskom ponašanju, saosećanjima i solidarnosti, o romantičnim viteškim idealima, istinskom fer-pleju i asketskom suzdržavanju od urođene nam zverolike, mesožderske sebičnosti - bez potpune spremnosti na ultimativni, ljubavni način života.

I sva funkcija kulture i umetnosti u istoriji ljudske vrste je najviše u jednoj svojoj (po meni i najinteresantnijoj) dimenziji, kroz neumorno razvijanje i negovanje „umetnosti ljubavi": najneobičnije i sigurno najčudesnije od svih umetnosti. Umetnici ljubavi lako postaju i veliki pesnici (od Dantea do Vajlda i Cvetajeve), reditelji (od Frenka Kapre do Džejmsa Ajvorija i Entonija Mingele), glumci (od Burejeva do Alena Delona i Rasela Kroua), slikari (od Leonarda do Đure Jakšića i Tamare de Lempicke) i pevači (od Net King Kola do Robija Vilijamsa i Majkla Bublea), isto kao i zavodnici, magovi ili državnici. Ljubavni dar (talenat za ljubav i voljenje) je nepresušni izvor svih nam potrebnih rešenja, pouka i odgovora, naš savršeni anđeo-čuvar i najverniji pratilac. Oni koji su zaista voleli svoju zemlju, ideju ili ženu postajali su prosto nepobedivi (često i nevidljivi), nedostižni i nesavladivi za sve svoje neprijatelje. Njihovo držanje bi već unapred ispovedalo spremnost za borbu na život i smrt - za to da se oni, takvi, neće nikada predati, nikada i ni pred kim kapitulirati. Jer jedino tu, gde je naša ljubav poslednje uporište i zadnji položaj, nema kukavičluka, jadnih kompromisa i užasne slabosti (nedostojnih naše besmrtne duše).

Kada osetite onu „toplinu" u pogledu i držanju svog sagovornika, doktora, poznanika, učitelja... odmah spuštate gard i postajete otvoreni za njihovu reč, dijagnozu, recept, savet ili pitanje. Samo se tom i takvom toplinom može objasniti mnogo koje pomirenje, neočekivani (onaj pravi, neiznuđeni) potez i iskreno izvinjenje koje ama baš niko nije mogao ni da nasluti. Ta toplina koju u sebi imaju i sobom nose najveći živi majstori ljubavne inicijacije svih vremena - svi ti večni zlatni dečaci (prerušeni u frajere) i devojčice (maskirane u fatalne zavodnice) - obara s nogu i spasonosno omogućava ozbiljno skraćenje svih ujediniteljskih, svih mirovnih i uistinu pozitivnih društvenih i ličnih procesa.

Dakle, da ponovimo: ljubav je preduslov za pravo, dovoljno kvalitetno i trajno osećanje zajednice, svih vrsta.

Ni sa svojim parom, ni sa svojom porodicom, ni sa svojom nacijom, a kamoli sa svim ljudima koji nas okružuju, ne možemo da ostvarimo neposredni i stvarni kontakt, ukoliko nismo prethodno ljubavlju ispunili svoje biće, sve svoje duhovne organe, svaki milimetar svog postojanja. Zato je i skovan onaj genijalni (srednjovekovni) teološki pojam: UM SRCA. Jer se samo „umom srca" i najčešće nepogrešivom ljubavnom intuicijom može razumeti sve ono što nikakav hladni razlog i „samo ljudski" (dakle „neljubavni") razum ne može razumeti, a kamoli ispravljati i popravljati.

„Umom srca" se odmah, u trenutku, može razumeti nastanak sveta i njegova iskonska lepota. On nam daje šansu da progledamo, slepi, svojim duhovnim očima. Da dodirnemo uzbudljivu tajnu postojanja samom svojom (ljubavlju ispunjenom) dušom.

Zato je najveštiji i najopasniji đavolov trik unižavanje i ismevanje ljubavi, neverica u njenu moć, bežanje od njene lekovite snage i uvek blagotvornog uticaja. Zna Nepomenik da se bez žive vode ljubavi u našem srcu odmah stvara pustinja, koja će ubrzo zatrpati sve ono što je nekada cvetalo, pevalo i pulsiralo u nama. I zato se Veliki Kušač toliko trudi da obesmisli svako pominjanje ljubavi, a kamoli veru u njenu suštinsku važnost. On se stalnim umnožavanjem i falsifikovanjem onog što je nekada bilo ljubav (a sada liči još samo na njenu uvredljivu karikaturu) upinje da u nama izazove otpor i nelagodnost pri samom njenom pominjanju. Kao da je ljubav samo za decu, infantilne, nedovoljno uspešne i neozbiljne ljude - i ni za koga drugog. Kao da je to nešto što isključivo pripada sentimentalnim sanjarijama šiparica, popularnim petparačkim pesnicima i roze omotima jeftinih bombonjera. Kao da postoji išta drugo toliko važno i svima nam neophodno - a da nije ljubav. Kao da nas išta drugo osim nje - osim neugasivog plamena iskrene ljubavi - može spasti i obezbediti nam mesto u večnosti.

Zato počnite da vežbate sve svoje „ljubavne instinkte", odmah i bezuslovno, s kim i kako god stignete.

Ne dopustite da vam život promakne, kao san, a da ga i ne osetite.

Volite!

Budite ljubav.