29. 01. 2012

Press

Fenomeni

Ni Sigal ne može da ga ubije

Uroš Ćertić, momak sa beogradskog Dorćola, poznati je holivudski kaskader koji dublira u filmovima Stivena Sigala, Toma Kruza, Al Paćina, Robina Vilijamsa, Džesike Albe, Bena Stilera, Lijama Nisona...

Sasvim je izvesno da će Stiven Sigal za koji dan pucati u njega, a Sigal ne promašuje makar pucao praznim pištoljem, baš kao što Čak Noris ubija pogledom... Preživeće, naravno, Uroš i to, izjednačujući se negde sa Kastrom po broju pokušanih „atentata" na njega, s neznatnom razlikom - Uroš Ćertić to voli, za to je naposletku i plaćen.

- Zaista ne znam sve detalje filma, ali znam da ću već 1. februara glumiti u sceni u kojoj Sigal puca na mene dok vozim motor. Znam i da ću glumiti Srbina, to mi je napomenuto, kao i da se ne brijem, što mi pada teže od svega - razgovaramo u kišno beogradsko jutro, za kojima začudo pati, kao da je malo takvih u Kanadi gde skoro celo „punoletstvo" gradi imidž jednog od najzajebanijih momaka u kaskaderskom esnafu holivudske A produkcije. Jeste, holivudske, usred zemlje javorovog lista...

- Vankuver je treći centar u kojem se snima najviše američkih blokbastera, koliko god to zvučalo čudno! Neki od najvećih filmskih hitova snimljeni su upravo u Kanadi, što je možda malo poznato, ali je tako - baš koliko i njegovo ime ovdašnjoj javnosti, ali tamo, preko bare i nekol'ko jezera, ime ovog mlađanog Dorćolca ima i te kakvu težinu. Ko ne veruje neka pita Sigala, Toma Kruza, Al Paćina, Robina Vilijamsa, Džesiku Albu, Bena Stilera, Lijama Nisona... ali pre svega ludog Martina, legendu američkog kaskaderstva koji je tih dana, u klincu, sunarodniku s mahnitog Balkana prepoznao onaj potencijal koji samo ova grubo tesana podneblja tako obilato daruju čoveku.

- Sa 13 godina, tačnije '95. godine sam sa majkom otišao za Kanadu, a već sa 16 kupio svoj prvi motor i sa ekipom adrenalinske sabraće uvežbavao vratolomije, štekujući se od murije koja nas je stalno ganjala. Na moju veliku sreću upoznao sam Martina Marinova, Bugarina, najčuvenijeg vozača motora u takozvanom „fri stajl stend rajdu" i legendu Las Vegasa gde ga svi, apsolutno svi, znaju po nadimku Ludi Martin, jer su njegovi moto-šouovi ostavljali ljude bez daha i bili ubedljivo najveća atrakcija grada koji nikad ne spava - sudbonosni susret dvojice Balkanaca otškrinuo je klincu iz „kruga dvojke" vrata filmskih studija, koja je, kasnije, širom otvorio - udarcem nogom, ili prolećući kroz njih, manirom danas jednog od najboljih kaskadera industrije šarene laže...

- Roditelji su, naravno, isprva bili apsolutno protiv posla kaskadera, ali su vremenom prihvatili i to, znajući me i znajući da to želim svim srcem. Nisam se ograničio samo na kaskaderske scene s motorom, jer bi mi to umnogome ograničilo spektar uloga, već sam vremenom završio najrigoroznije kurseve vožnje automobila, mačevanja, jahanja konja i sve ostalo što poziv kaskadera podrazumeva - međutim, ono što je zanimljivo jeste da se Uroš paralelno sa, isprva statiranjem, a kasnije i kaskaderisanjem, bavio i manekenstvom, na, kako kaže, nagovor prijateljice koja je bila uverena da će to lepo evropsko lice imati i te kakvu prođu i u svetu modne industrije. Vremenom, Uroš se opredelio isključivo za posao plaćenog vratolomdžije, i nije pogrešio...

- Posle niza manje značajnih statiranja, u svet blokbastera sam ušao igrom sudbine, odnosno, nesreće koja je zadesila mog prijatelja i kolegu. Reč je o filmu „A-tim" sa Lijamom Nisonom u glavnoj ulozi, gde vezan za sajlu visim sa nebodera, dok helikopter proleće i otkida sajlu, a ja se sunovraćujem... Nažalost, na jednom od snimanja pomenuti kolega je baš u toj sceni prilikom pada slomio vrat, pa sam ja uskočio na njegovo mesto i odlično odradio scenu. Hvala bogu, i prijatelj je danas dobro, ugradili su mu titanijumsku ploču u vrat i nastavio je da radi, a pomenuta scena mi je širom otvorila vrata sveta za koji sam se izgleda nesvesno spremao, trenirajući još kao klinac džudo i vozeći sumanuto „BMX" po Kalemegdanskoj tvrđavi - za „A-timom" ređaju se hitovi kakvi su „Nemoguća misija 4", „Noć u muzeju", „Opasan čovek", „Smolvil", „Stargejt"... i naposletku gorepomenuti nastavak „Istinite pravde" u kojoj će Sigal hladnog pogleda, mirne ruke i uredno začešljane kose pucati na naturalizovanog Kanađanina dorćolske „veroispovesti".

- Ono što moram da napomenem i što ljudi verovatno ne znaju, jeste da je Tom Kruz jedan od najprijatnijih likova sa kojima sam radio, uprkos uverenju da je arogantan i nepristupačan. Verovali ili ne, čovek čak nema ni dublera. Sve vratolomne scene izvodi sam, u šta sam se lično uverio. Dubler mu samo pokaže kako bi trebalo da uradi, i ostalo je sve na njemu. Sigal je surovi profesionalac, često nervozan, ali nikad nije neljubazan. Zaista je veliki majstor borilačkih veština i svojevremeno jedini beli trener aikidoa u Aziji. Ipak, Robin Vilijams je neprevaziđen. Čovek je tako spontan, srdačan i duhovit da ne mogu da vam opišem. Uopšte, istinske zvezde su sasvim okej ljudi, svesni da svi radimo na istom projektu i da je svima isti cilj da film bude što bolji, naravno - pričom se kišno beogradsko jutro prelilo u jednako bljutav dan, što Urošu ne smeta, naprotiv.

Sve mu beogradsko nedostaje, iako ga dobrim delom nosi na levoj ruci, tetoviranoj od ramena do šake.

- Otprilike su tu sve znamenitosti Beograda, od Hrama Svetog Save, Pobednika, tramvaja „dvojke", grba Crvene zvezde, do arhangela i scene u kojoj Gavrilo Princip ubija Franca Ferdinanda, koja jeste da nema veze sa Beogradom, ali meni znači! Iako mi je tek 29 godina, znam da neću ovim poslom moći da se bavim doveka, tako da planiram povratak u moj grad i nastavak karijere ovde, ali ne kaskaderske, već glumačke... - možda bi nekom ove reči delovale pretenciozno, gledajući naoko mišićavog momka istetovirane ruke, ali Uroš je sve samo ne praznoglavi profesionalni „padač", spreman da za dobru lovu nebrojeno puta tom istom glavom prođe kroz zid...

- U Kanadi sam se naravno i školovao. Završio sam 3D animaciju, uz pomenute kurseve za posao kaskadera koji su po ozbiljnosti i studioznosti u rangu fakulteta. Želja mi je da po povratku upišem Fakultet dramskih umetnosti, nadajući se da ću moći da nostrifikujem univerzitetsku diplomu iz Kanade i da će mi delom biti priznata na fakultetu, i oprobam se kao glumac, za šta mislim da imam talenta, što su mi potvrdili i neki od najvećih autoriteta američkog filma - o tom - potom, a dotad valja preživeti „upucavanje" zakazano za prvi februarski dan, odnosno, ne preživeti kako Sigal ne bi pokvario dosadašnji prosek ubijenih neprijatelja - 1.000 od 1.000!

Zapamtite ime ovog momka - možda se vremenom pojavi na špici rimejka „Ranjenog orla", jednako u karakternoj ulozi zaljubljenog pilota i orla koji se ranjen sunovraćuje.

Mihailo Medenica