24. 01. 2010

PRESS

Genijalci praznih džepova

Tvorci smajlija i karaoka, uprkos planetarnoj popularnosti svojih patenata, nisu od njih zaradili ni dolar

Mnogi naučnici, dizajneri i kompozitori su se na osnovu samo jednog svog dela toliko obogatili da kasnije nisu morali ništa da rade u životu. S druge strane, postoje ljudi koji su izmislili genijalne proizvode, koji su postali toliko komercijalni i prodavani, a nisu za to dobili ni jedan jedini dolar.

Razlog je bio ili krađa njihove genijalne ideje ili surova istina da nisu na vreme zaštitili svoj patent. Smajli znak, puška „kalašnjikov", igrica „tetris" ili karaoke mašina spadaju u one genijalne proizvode čiji kreatori nisu uzeli ni delić od ogromnog novca koji su ove stvari zaradile na tržištu.

Kad biznismeni zapevaju

Sigurno je da je malo onih koji se poslednjih godina nisu makar jednom našli na nekom od karaoke partija. Mašina koja pušta muzičku podloga na koju vi pevate omiljena je zabava od rođendana pa do privatnih žurki u kafićima i klubovima. Čak i oni najnemaštovitiji, kada imaju problem kako da osmisle zabavu, u poslednjem trenutku se sete karaoka i čitav problem je rešen.

Kao i mnoge stvari, i karaoke su smišljene u Japanu, a glavni krivac se zove Daisuke Inoue. Ovaj domišljati Japanac bio je bubnjar u bendu koji je tokom svojih turneja krstario širom Japana. Zanimljivost ovog benda je bila što je svirao uglavnom na kompanijskim proslavama. Na ovim korporacijskim žurkama bend je uveo pravilo da kada direktori i zaposleni dovoljno popiju, onda im se u ruke stavlja mikrofon. Tako su biznismeni pokazivali kolegama svoja pevačka dostignuća, a Daisuke i njegov bend su im muzičkom pratnjom u tome pomagali. Tokom jedne takve korporacijske žurke, članovi Daisukeovog benda se nisu pojavili, pa je on morao da se snađe uz pomoć snimljene muzike. Kada je video da mu i bez prateće grupe dobro ide, Daisuke Inoue je napravio jedanaest mašina za puštanje muzike i iznajmio ih barovima. Na njegovu žalost, njegov patent koji pravi odličnu zabavu primetio je jedan promućurni biznismen, pa je njegova firma počela odmah da proizvodi milione ovakvih karaoke mašina, zarađujući milione i milione dolara. Daisuke nije uspeo da naplati svoju genijalnost, i to iz prostog razloga jer nije patentirao svoj izum. Iako nije uzeo ni dolar za svoj proizvod, Daisukeu ostaje utešna činjenica da u Japanu skoro ima status heroja.

Od Crvene armije do Bregovića

„Kalašnjikov" jeste veliki hit Gorana Bregovića, ali je takođe i moćno oružje iz koga se pucalo od Grenlanda do Palestine. Čovek koji je izmislio ovo automatsko oružje je Mihajl Kalašnjikov, a svog ubojitog prezimenjaka patentirao je u bolnici u kojoj se odmarao i oporavljao od povrede zadobijene tokom Drugog svetskog rata. Osim odličnih borbenih osobina, „kalašnjikov" je i najotpornije oružje. Ipak, genijalni tvorac legendarnog „AK-47" za svoj patent koji je oduševio sve, od boraca Crvene armije, preko raznih terorističkih organizacija, pa sve do pljačkaša banaka, nije dobio ni dolar, ni rublju, ni bilo kakav drugi apoen. Iako je 1999. godine zaštitio svog mezimca u odeljenju za patente, za veliku lovu već je bilo prekasno.

Najomiljenija oznaka bez koje je danas potpuno nezamislivo slanje SMS poruka, mejlova, kao i četovanje je žuti nacrtani lik, mnogo poznatiji kao smajli. Ovaj simbol osmislio je Harvi Bol, koji je 27 godina službovao u vojsci. Kada su mu kasarne, baze i vojnički život dosadili, zaposlio se u jednoj marketinškoj agenciji, i to kao dizajner. Harvi je 1963. godine od osigurvajućeg društva „Stejt mjutual lajf" dobio narudžbinu da osmisli i nacrta nešto što bi podiglo moral zaposlenima.

Smajli osvaja svet

Harvija to nije mnogo zanimalo, pa je za samo deset minuta stvorio znak koji će postati jedna od najvećih ikona, ne samo mobilnih telefona. Za svoj genijalni pronalazak, koji se do sada pojavio na milionima i milionima majica, bedževa i SMS poruka, strpao je u džep čitavih 45 dolara, što je manje od najmanjeg prosečnog kredita za mobilni telefon koji američki tinejdžer spuca za dva dana.

Aleksej Pajtinov bio je zaposlen u Sovjetskoj akademiji nauke na projektu veštačke inteligencije. Često se dosađivao na poslu, pa je u tim trenucima, da bi prekratio vreme, izmišljao razne logičke igrice. Jedna od njih je bila „tetris", koju je 1984. godine odmah ponudio kolegama na poslu. Ovi su se toliko navukli na nju da je ubrzo doneta odluka da se igrica proda. I bi prodata, i to u 70 miliona kopija na kojima su zarađene milijarde dolara, od kojih Aleksej nije video nijedan dolar, rublju ili kopejku. Ipak, dvadeset godina kasnije uspeo je nešto da stavi u svoj džep, ali je ta suma bila mizerna prema onome koliko je „tetris" ukupno zaradio.

B. ROSIĆ