Press Online :: Beograd

Slalom kroz prestonicu

Mihailo Tomba Medenica — Fri, 3 Feb 2012 22:23:40 +0100

Đak pešak, usred Beograda. Tačnije, novinar pešak. Zapravo, skijaš. Shvatio sam zašto se kaže smučar - to je otprilike čovek kojem se smučilo da čeka prevoz, pa se odlučio za alternativu. A alternativa je - skijanje, dabome.

Beogradski triatlon: otišao sam do stanice, čekao pola sata, vratio se do podruma po skije.

Podrška građana

Koliko pobožnih ljudi u ovo pasje vreme - krste se gledajući kako forsiram zavejanom ulicom Jurija Gagarina na Novom Beogradu, zalamam kod buvljaka i grabim ka Sava centru.

- Bravo, majstore - dobacuju likovi iz automobila. Začudo, niko ne trubi u znak ljutnje već pozdrava. Osokolio sam se, prelazim u srednju traku - vidi me mama, pretičem!

- Alal ti vera, sine - otpozdravljam gospođama u mimohodu kroz prtinu.

Povezao bih ih, majke mi, ali i sam jedva stojim na skijama. Letim Brankovim mostom. Dobro, to letim uzmite sa rezervom, ali taljigam, a samo to je važno na kraju krajeva. Razmišljam da detetu otkažem ekskurziju na Divčibarama i odvedem ga na Zeleni venac. Terazije su moj teren. Zbunjeni saobraćajac ne veruje šta mu ide u susret. Alberto Tomba, druže, Alberto Tomba.

Za njegovo i moje dobro najbolje je da ne pokušava da me zaustavi. Ukočio bih negde kod Slavije, sa sve organom javnog reda i mira u naručju...

Kad je već pomenuh, eto i Slavije. Pit-stop - pljuga i malo poziranja za oduševljenu masu. Momak vadi foto - aparat i slika. Žene uzdišu. Da je koji stepen toplije, pao bi tu i neki „brus" za uspomenu.

- Vidi, skijaš usred grada - došaptavaju se devojčurci modrih noseva i suknjica u deficitu...

Spreman sam za poslednju etapu. Najopasniju, svakako, ali takvi smo mi ekstremni gradski sportisti - spust niz Nemanjinu.

Spust niz Slaviju

- Bežiii - prekrstio sam se, poslao ženi emotivnu poruku posle ko zna koliko godina i krenuo.

- Molim te, bože, samo da je zeleno na raskrsnici sa Kneza Miloša - mislim se dok skijam u slobodnom stilu.

Da je država pametna da ulaže u ovakve sportske nade. Da je vozač 83 pametan pa da malo uvuče retrovizor, čini mi se moj je il' božji.

Slalom između bandera, briljiram, nisam srušio nijednu... Još jedan saobraćajac. Razmahao se ko da naručuje turu. Možda se znamo, pa pozdravlja?! Nemam vremena da stajem i proveravam. Nek mi zapiše tablice ako je nešto nejasno... Poslednja krivina pred ciljnu ravninu. Redakcija - stižem prvi! Portir me gleda u čudu. Nije loša brlja, prijatelju, stvarno sam na skijama... Prva pobeda u ovogodišnjoj sezoni - četiri beogradske skakaonice! Svi ekstremiteti na broju - malo li je?! Nek posle neko kaže da je snegu mesto samo na razglednici i planinama...

Na gradskim ulicama 2.000 komunalaca

Ekipa beogradske redakcije — Fri, 3 Feb 2012 22:13:06 +0100

Ekipa Pressa patrolirala je juče centralnim gradskim ulicama sa radnicima zimske službe u jednom od 150 kamiona i sa „teškom artiljerijom" upustila se u borbu sa elementarnom nepogodom. Sneg smo sklanjali u Kneza Miloša, Topčiderskoj zvezdi, Nemanjinoj ulici, Slaviji...

- Velike su gužve, ne možemo da se probijemo. Ni vozači neće da nas propuste, iako bi trebalo da imamo neku prednost... Šta čovek da očekuje, neće ni Hitnu pomoć da puste, a ne nas koji čistimo sneg - priča Milenko Stepanović, vozač „Man" kamiona iz „Beograd puta".

Čak i ogromni kamion, težak nekoliko tona, u ovakvim ekstremnim ulovima proklizava. Ipak, mašina ujedno i sklanja sneg i posipa so. Sve jednim klikom na dugme iz kabine. Ali na minus osam, gde se juče zaustavila živa u termometru, so više ne topi sneg. Tada se baca so i kalcijum-hlorid, koji deluje do - 15. Na većoj hladnoći - pomoći nema.

- Nemamo vremena ni da jedemo. A radimo smene od po 12 sati. Vozila se praktično i ne gase kada su ovakve situacije, sve što imamo od opreme i ljudstva angažovano je na raznim zadacima - dodaje Stepanović, odlazeći da proveri rezerve soli u njegovom kamionu.

Zbog vremenskih neprilika u svim osnovnim i srednjim školama u Beogradu nije bilo nastave u popodnevnoj smeni. Jučerašnje padavine znatno su otežale kretanje pešacima i uzrokovale veliki broj padova pa su na terenu bila i vozila Hitne pomoći.

Po nalogu Sekretarijata za saobraćaj juče je bilo isključeno četrdesetak semafora na usponima i lokacijama na kojima je dolazilo do zastoja, a gradski prevoz je isključio tridesetak stajališta na ulicama sa većim kosinama.

Kopaju rupe za kontejnere na minus 12

Jelena Milošević — Thu, 2 Feb 2012 23:36:08 +0100

Reporteri Pressa obišli su noćnu smenu ekipe JKP „Gradska čistoća", koja je na minus 12 stepeni Celzijusa pripremala teren za ugradnju novih podzemnih kontejnera.
Kako su nam rekli, trojica u „ekipi" kopaju rupu u kojoj se kasnije montira moderan, ekološki kontejner za odlaganje smeća. Činilo se kao da radnicima nije smetala ova hladnoća, oni su svoj deo posla obavili na vreme.
Beograd, noć, prolaznici u teškoj zimskoj garderobi spasavaju se od „sibirskog" minusa. U centru grada, u Mileševskoj ulici, ispred jednog od poznatih beogradskih lokala, trojica uigranih radnika „Gradske čistoće" buše, kopaju i izbacuju zaleđenu zemlju iz rupe duboke oko dva metra. Iskopina je ograđena zaštitnom narandžastom mrežom, gde će već danas drugi deo ekipe postaviti jedan od novih podzemnih kontejnera.

Prvo lome pa buše

Miloša, Radeta i Ivana zatekli smo kako „pripremaju teren" za kolege. Oko njih se parkiraju „besni" automobili dok iz kafića dopire muzika, ali oni čuju samo bušilicu i koncentrisani su samo na smrznutu zemlju koju treba da iskopaju i beton koji moraju da izlome. Smrzavamo se i dok ih gledamo, kako li je tek njima...
Najmlađi član ove ekipe, Leskovčanin Miloš Blagojević (23), kad sam ga pitala šta to oni rade, pogledao me je uz široki osmeh i rekao:
- Pa lomimo beton! Vidite, prvo smo morali da otvorimo „šlic", da vidimo da nema možda neke vodovodne cevi ili kanalizacije. E, kad smo videli da nije opasno, onda nastavljamo da kopamo, Ali prvo moramo da polomimo beton - pokazuje rukom na svog kolegu, od čijeg rada na bušilici ga jedva čujem.
- A onda - nastavlja nasmejani Leskovčanin svojim simpatičnim „južnjačkim" akcentom - onda se kopa. Lopatama zemlja, rukama se izbacuje kamenje, i to sve u okviru kruga gde treba da dođe kontejner - pokazuje rukom na rupu iz koje njegov kolega Ivan baca grumene zemlje, ne obazirući se na nas.

Jedna rupa za dva dana

Pitam Miloša koliko ih radi i da li mu smeta hladnoća.
- Naravno da smeta! Ali, radi se, to nam je posao. Kada se izlomi beton, mogu i dvojica da završe posao. Sve ukupno se nas petnaestak menjamo po smenama. Od ujutru u sedam pa do po podne, a uveče se vratimo da završimo, i tako non-stop. Evo, radimo od decembra, a od Božića nismo stali nijedan dan! Mora da se završi - priča i dalje nasmejani Miloš, pa se žurno vraća poslu. Kao da mu se čini da se već predugo zadržao.
Njegov kolega Rade Anđelić (41) gasi bušilicu kada sam se okrenula ka njemu, i na moje pitanje šta je njegov zadatak i kako podnosi hladnoću kaže da trenutno buši, ali da svi u ekipi mogu sve da rade, pa se menjaju.
Treći u ekipi, Ivan Dimitrijević, ne diže glavu od posla. Samo nam se nasmejao, rekao da ima 29 godina, odmahnuo rukom i nastavio da radi. Zaustila sam nešto da ga pitam, ali više me nije ni čuo jer je Rade već upalio svoju tešku, džinovsku i veoma glasnu „hilti" bušilicu...

Lažni kontrolori u autobusima

Maja Gavrilović — Thu, 2 Feb 2012 23:27:43 +0100

Reporteri Pressa istraživali su juče kako je drugog dana funkcionisao „bus plus", novi sistem naplate karata. Na nekoliko linija pojavili su se lažni kontrolori, pa se u njihovo hvatanje uključila i policija. U „Bus plusu" kažu da će stručni timovi raditi 24 sata dnevno kako bi novi sistem u potpunosti profunkcionisao.
U tramvaju koji saobraća na liniji sedam kod Železničke stanice kontrolori su juče samo opominjali i informisali putnike koji svoje karte nisu validirali na automatima.

Većina se „švercuje"

Činjenica da će tako ostati do kraja meseca verovatno je i razlog zbog čega je tek nekolicina građana validirala svoje karte, dok se ogromna većina „švercovala".
Iz „Bus plusa" saopštili su da su se na linijama 71, 73, 74, 75, za Ledine, Batajnicu i Bežanijsku kosu, pojavili lažni „kontrolori", koji su se nedolično ponašali prema građanima.
- Na hvatanju i sankcionisanju ovih neodgovornih pojedinaca sarađuje se sa policijom - navodi se u saopštenju „Bus plusa" i poručuje da kontrolori imaju vidne legitimacije i građanima samo daju informacije u vezi sa sistemom i overom kartica na validatorima. Kako saznajemo, i u centru grada bilo je nekoliko ulazaka lažnih kontrolora u vozila gradskog prevoza.
U pojedinim vozilima juče nije bilo ni aparata za overu karata, pa su neki građani koristili stare karte. Takav je slučaj bio u autobusu koji saobraća na liniji 83 (Crveni krst - Zemun). U dve trafike u Nemanjinoj ulici juče nismo uspeli da kupimo papirne i plastične nepersonalizovane kartice, dok se u trafikama na Slaviji, Zelenom vencu i Knez Mihailovoj ulici mogla nabaviti kartica po želji.
Jedan od problema je i nedovoljna upućenost prodavaca u vezi sa načinom prodaje karata i njihovim dopunjavanjem. Neki od njih priznaju da nisu dovoljno pažnje i vremena posvetili obrascima koje su unapred dobili i koje su bili u obavezi da prouče.

Neophodna dokumenta

Nedoumice jednog broja građana tiču se i novog sistema zoniranja, pa iz „Bus plusa" podsećaju da stari sistem zona ne važi za vlasnike personalizovanih kartica, dok se korisnici nepersonalizovanih kartica i dalje moraju pridržavati sistema zoniranja. Primedbe građana tiču se i dokumenata koja su potrebna da bi se došlo do personalizovane „bus plus" kartice.
- Potrebno je poneti kopiju lične karte, za maloletna lica kopiju zdravstvene knjižice ili izvoda iz Matične knjige rođenih, potvrdu o školovanju, studiranju, potvrdu o nezaposlenosti ne stariju od mesec dana ili potvrdu da ste penzioner - podsećaju u „Bus plusu".

Radnici potpisali kolektivni ugovor

Ana Stanković — Thu, 2 Feb 2012 22:58:39 +0100

Ovaj dokument pružiće sigurnost radnicima, ali i doprineti tome da PKB bude kičma razvoja Beograda u oblasti poljoprivrede.
Ugovor su potpisali direktor PKB korporacije Rajko Mandić i predsednici dva reprezentativna sindikata, Milisav Đorđević i Nikola Lazić. Mandić je rekao da je posle višemesečnih pregovora potpisan ugovor koji znači sigurnost i za jednu i za drugu stranu.
Pomoćnik gradonačelnika Živorad Anđelković istakao je da je najbitnije to što su ovim ugovorom zaposleni zaštitili svoja radna mesta.
- Alternativa je bila da danas imamo još jednu neuspelu privatizaciju, još jedan štrajk u Beogradu i još 2.000 ljudi na ulici. Ovim ugovorom zaposleni i menadžment uredili su svoje odnose kako bi korporaciju učinili boljom, što će doprineti tome da PKB bude kičma razvoja poljoprivrede - rekao je Živorad Anđelković.
Miroslav Čučković, član Gradskog veća, rekao je da je ovim kolektivnim ugovorom prevaziđeno sve što je bilo loše između radnika i menadžmenta - štrajkovi, nepovezan radni staž, zaostale plate. Grad je doveo depolitizovan menadžment, opremljen strukom i znanjem i potpuno usmeren samo na uspostavljanje ljudskog odnosa sa radnicima, što je uz finansijsku pomoć u vidu isplate socijalnih davanja dovelo do postizanja dogovora na opšte zadovoljstvo.

Stare karte važe do marta

Milica Radičević — Wed, 1 Feb 2012 21:59:44 +0100

"Bus plus" novi sistem elektronskih karata za prevoz juče je počeo da se primenjuje. Dok se građani ne budu uhodali, kontrolori će u februaru samo informisati i opominjati putnike i neće pisati kazne onima koji nisu "overili" kartu. Takođe, do kraja meseca važiće stare pojedinačne karte za jednu vožnju.

Kako funkcioniše novi sistem juče je proverio i gradonačelnik Dragan Đilas. Prilikom vožnje tramvajem na liniji 13, nakon što je "overio" svoju "bus plus" karticu, u razgovoru sa građanima od Požeške ulice do Gospodarske mehane izrazio je zadovoljstvo što će primenom novog sistema biti poboljšan kvalitet javnog gradskog prevoza.

Očekuje se veći prihod

Gradonačelnik je rekao da će u početku najteže biti pri ulasku u vozila izvaditi karticu i prisloniti je na validator.

- Biće potrebno nekoliko dana da se naviknemo. Za to je potrebno neko vreme. Treba da budemo strpljivi jer od novog sistema očekujemo da dovede do boljeg kvaliteta gradskog prevoza u Beogradu. Siguran sam da će Beograđani vrlo brzo biti u mogućnosti da, dok čekaju vozila, dobiju informaciju za koliko minuta treba da stigne autobus ili drugo vozilo gradskog prevoza pomoću displeja koji će stajati na stajalištima - rekao je Đilas i dodao:

- Informaciju će moći da dobiju i slanjem SMS-a na određeni broj i tako prime povratnu informaciju. To je važan podatak kada stojimo na stanici, kada je hladno. Osim ovoga, mi u gradu ćemo znati tačan broj putnika u svakom vozilu i moći ćemo da pojačamo one linije za koje zaključimo da je neophodno, kao i da kontrolišemo da li su sva vozila na svojim trasama.

Prema njegovim rečima, nadležni već danas znaju da će prihod od prodaje karata u ovom mesecu biti veći nego pre, što će omogućiti GSP-u da funkcioniše onako kako je i do sada.

- Grad nema nameru da smanjuje subvencije zbog ovog sistema, a ukoliko on donese finansijsku korist kakvu je doneo drugim gradovima, onda možemo razmišljati i o tome da se cena gradskog prevoza smanji - istakao je Đilas i dodao da veruje da će ovaj sistem vrlo brzo biti uspešan.

- Nema razloga da građani Londona, Pariza ili nekog drugog velikog grada mogu da imaju ovakav sistem, a Beograđani da ne mogu - rekao je gradonačelnik.

Isključeni validatori

Najveće zamerke građana, pored gužvi za izdavanje kartica, izrečene su i zbog neispravnih aparata za overu karata. U "Bus plusu" kažu da su uočeni početni nedostaci i da će nastojati da ih prevaziđu.

- Ukoliko je došlo do bilo kakvog problema, građani neće snositi posledice, jer je prvenstvena uloga kontrolora u ovom mesecu da pomognu građanima da se prilagode sistemu, a ne da ih kažnjavaju. Građani su pokazali i veliko interesovanje za plastične nepersonalizovane kartice, pa su određena prodajna mesta ostala bez ove vrste kartica. "Bus plus" sada na ta prodajna mesta šalje nove pakete ovih kartica, ali se građanima sugeriše da u međuvremenu kupe papirne nepersonalizovane kartice koje imaju istu funkciju, samo se doplaćuju sa ograničenim iznosom - kažu u ovom preduzeću i dodaju da će od petka početi prodaja jednokratnih karata kod vozača, a svi građani koji imaju ranije kupljene pojedinačne karte mogu da ih koriste do kraja februara. Iz tih razloga u vozilima i dalje postoje aparati za otkucavanje kartica.

Novi "bus plus" sistem proverili su, pored gradonačelnika Dragana Đilasa, i Mileta Radojević, direktor GSP "Beograd", zatim Veljko Vlahović, menadžer sistema "Bus plus", kao i Zoran Šarac, direktor Direkcije za javni prevoz.

SMS servis koristi 2.200 trudnica

Ana Stanković — Wed, 1 Feb 2012 22:28:45 +0100

Više od 2.200 trudnica u Beogradu koristi usluge SMS servisa "Beba dolazi", koji je grad pokrenuo u novembru prošle godine. SMS vodič pruža najvažnije informacije o trudnoći, podseća na kontrole, ali i upozorava na prekomernu kilažu, najveću slabost trudnica.

Mesečno se za ovaj servis prijavi i do 1.000 trudnica iz glavnog grada, pa od novembra, kada je pokrenut, sistem broji više do 2.200 korisnika.

Sluša svaki savet

Beograđanka Marija Samojlović, koja je u 19. nedelji trudnoće, kaže da se obraduje svaki put kad joj stigne novo obaveštenje.

- Svaki izveštaj o veličini bebe i njenom napredovanju u težini i visini nekako me umiri i učini bezbrižnijom. Čak sam jednom otišla na pregled dan nakon što sam dobila izveštaj i ispostavilo se da su SMS podaci potpuno tačni. Oduševljena sam preciznošću i slušam svaki savet. Takođe, jako su mi korisni podsetnici o pregledima, kontrolama i analizama koje treba da obavim, ali i saveti oko pravilne ishrane, jer u tim slučajevima uvek imam nekih nedoumica i pitanja - priča Marija. Ona dodaje da je bilo i onih upozoravajućih poruka koje se odnose na kilažu, najveću slabost trudnica.

Tatjana Pašić, pomoćnica gradonačelnika, kaže da žene u drugom stanju imaju mnogo pitanja i nedoumica i da su im potrebna dodatna objašnjenja o promenama koje im se dešavaju.

- Znam kako je meni bilo u periodu trudnoće. Zabrine vas i gorušica, a da ne govorim o nekim malo većim promenama. Ipak, ovakav vid pomoći nije zamena za lekara. Postoje situacije tokom trudnoće kada je lekarska pomoć neophodna, pa će trudnicama i putem servisa biti ukazano na to u kojim slučajevima ipak moraju da se obrate lekaru - navela je pomoćnica gradonačelnika.

Jednostavna prijava

Tatjana Pašić podseća da sve trudnice koje žele da se prijave na SMS servis "Beba dolazi" mogu da pošalju poruku sadržine BD (razmak) broj nedelje trudnoće i svoj jedinstveni matični broj na 3011.

- Nakon jednostavne prijave, do kraja trudnoće trudnica prima tri do pet poruka u kojima dobije informacije o napretku bebe, njenoj veličini, promenama u organizmu, obaveštenja o pregledima na koje bi trebalo da ode i uopšte šta treba da radi - podsetila je Pašićeva.

Cena prijavne poruke je od pet do 10 dinara, u zavisnosti od mreže, i to je sve što trudnice moraju da plate, a od momenta prijave u taj sistem dobijaju više od 150 poruka o toku trudnoće.

'Kradu' obalu od Save

Matija Ninković — Tue, 31 Jan 2012 23:26:20 +0100

Prva etapa radova na izgradnji keja u Obrenovcu u delu „Zabran" počela je 16. januara, a radi se punom parom uprkos konstantnim niskim temperaturama, koje se spuštaju i do minus deset stepeni.
Radovi će trajati narednih godinu dana, a biće izgrađeno oko 600 metara nasipa. Kej će, pored zaštite obale od erozije, predstavljati i poslednju liniju odbrane od eventualnih poplava.

Omiljeno kupalište

Ovaj veliki projekat zajedničkim snagama izvode JVP „Beogradvode" i opština Obrenovac, dok je izvođenje radova povereno „Vodoprivredi Smederevo".
U prvom, pripremnom delu, biće izgrađeni pristupni putevi, uklonjeno rastinje i biće urađen kameni nabačaj. Prema rečima predsednika opštine Obrenovac Željka Jovetića, izgradnjom keja veliku korist od uređivanja „Zabrana" imaće svi Beograđani kojima je ovo mesto jedno od omiljenih kupališta.
- „Zabran" se prostire na površini od oko 40 hektara i on je jedno od omiljenih kupališta stanovnika ovog dela grada. Mnogi baš u ovom šumarku provode letnje vrele dane i rashlađuju se u reci ili prave roštilj na obali. Mi smo tokom prošle godine izgradili trim i biciklističku stazu, ali nam je cilj da zaštitimo obalu koju Sava bukvalno „jede" i svake godine „uštine" novi metar obale. Prema nekim podacima, reka je u poslednjih 40 godina „progutala" čak 15 metara obale. Nakon završetka keja, povratićemo deo tog prostora, a kruna radova biće kad ceo „Zabran" bude oplemenjen sportskim sadržajima - rekao je predsednik opštine Obrenovac Željko Jovetić.
Kako kažu u preduzeću „Beogradvode", kej će biti moderan i izgledaće poput onog u Zemunu.

Novi drvored

- Trenutno je u toku pripremna faza, što praktično znači da se sređuje teren za izvođenje obimnih radova, koji će početi kad se vreme izlepša. Prva faza radova obuhvata izgradnju oko 200 metara keja koji će se prostirati do ušća Kolubare u Savu. Uklonili smo stabla topole i nisko žbunje koje nam je otežavalo da kamioni i mehanizacija prolaze ka reci. Ovaj deo posla uglavnom se odvija ispod površine vode. Kada posao bude završen, napravićemo novi drvored - rekao je Ivan Karić, savetnik direktora JVP „Beogradvode".
Prema njegovim rečima, projekat uređenja korita Save u beogradskoj opštini Obrenovac jedan je od bitnijih investicija koje izvodi JVP „Beogradvode" na teritoriji prestonice Srbije. Cilj projekta je da se zaustavi štetno dejstvo vode, kao i erozija koja znatno ugrožava okolinu

Zakazivanje termina za nove kartice

Ana Stanković — Tue, 31 Jan 2012 23:21:45 +0100

Uvedene su vanredne mere zbog velikih gužvi za izdavanje legitimacija, pa građani koji nisu izvadili kartu na šalterima „Bus plusa" dobijaju potvrdu sa zakazanim terminom.
To će do 5. februara moći da koriste kao validnu kartu. Takođe, karte za penzionere važiće do 15. februara.
- Sugrađani stariji od 65 godina, koji do sada nisu izvadili personalizovane kartice, to će moći da urade u periodu od 5. do 15. februara, a u ovim hladnim danima treba da ostanu kod kuće. Takođe, na svim mestima vrši se podela brojeva kako bi građani znali u koje tačno vreme oni dolaze na red. Ovu potvrdu mogu da koriste kao validnu kartu sve do 5. februara - saopštili su iz „Bus plusa".
Pri tom, na lokaciji „Palata Beograd" dupliran je broj šaltera.
Elektronski čitači koji služe za verifikaciju, kontrolu i naplatu vožnji ugrađeni su u sve garniture BG voza.
Na svim linijama biće 200 kontrolora koji će sa posebnim aparatom proveravati da li je putnik validirao kartu, s tim da će tokom prvih mesec dana opominjati građane, a kasnije ih i kažnjavati.

Komunalne službe u pripravnosti

Nebojša Zeković — Tue, 31 Jan 2012 23:18:51 +0100

U „Beogradskom vodovodu i kanalizaciji" rekli su nam da je u toku jučerašnjeg dana do 14 časova bilo 16 kvarova na vodovodnoj mreži, što je manje nego u istom periodu prošle godine.
- Ekipe odmah izlaze na teren i otklanjaju kvarove, tako da će snabdevanje Beograđana vodom biti potpuno normalno - kaže Zdenka Anđelković, portparol JPK „Beogradski vodovod i kanalizacija".
U JKP „Beogradske elektrane" kažu da su obezbeđene dovoljne količine prirodnog gasa i ostalih energenata tako da korisnici mogu da očekuju uredno snabdevanje toplotnom energijom. Sudeći prema informacijama iz „Elektrodistribucije Beograd", Beograđani nemaju razloga za brigu ni kada je u pitanju snabdevanje električnom energijom.

Tunel Straževica krajem marta

Tue, 31 Jan 2012 23:16:11 +0100

Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić potvrdio je da će izgradnja tunela Straževica, koja je deo obilaznice oko Beograda, biti u potpunosti završena krajem marta.

Otvoren kontrolni centar "Bus plusa"

Milica Radičević — Mon, 30 Jan 2012 22:01:59 +0100

Novi sistem upravljanja javnim prevozom, "bus plus", počeće da funkcioniše od sutra, a juče je otvoren najvažniji deo tog sistema - Operativno-kontrolni centar (OKC) Direkcije za javni prevoz, u kome će se pratiti kretanje vozila na svim linijama. Prvih mesec dana kontrolori će zbog grešaka u overavanju samo upozoravati putnike kako bi se navikli na novi sistem.

Sva vozila javnog gradskog prevoza vide se na mapama i u svakom trenutku se zna ko vozi autobus, kojom brzinom se vozilo kreće i gde se trenutno nalazi. Dispečeri su prošli obuku i svako od njih je dužan da upravlja određenim brojem vozila, da prati njihovo kretanje, a preko kompjutera mogu putem poruka da komuniciraju sa vozačima.

Nove usluge

Mogu poslati poruku vozačima, koju će on videti na displeju, ali i da od vozača prima unapred definisane poruke tipa "saobraćajna nezgoda", "potrebna hitna pomoć", "zastoj"...

- Sistem poseduje dnevne proračune pa će se u svakom trenutku znati koliko putnika se vozilo na jednoj liniji na dnevnom nivou, na kojoj stanici se najviše puni neki autobus, gde su najveće gužve i zastoji koji utiču na brzinu kretanja gradskih autobusa tramvaja i trolejbusa - rekao je Goran Stanojević, pomoćnik direktora Direkcije za javni prevoz.

Aleksandar Bijelić, gradski menadžer, najavio je da će tokom ove godine na stajalištima za gradski prevoz biti postavljeni ekrani na kojima će biti informacije o linijama, njihovom kretanju i opterećenosti i dodao da je u planu i uvođenje usluga SMS servisa, putem koga će građani moći da se informišu kada im stiže autobus, kolika je gužva i slično.

- Tokom narednih mesec, dva trajaće period prilagođavanja novom sistemu javnog prevoza i elektronskih karata, a građani će tek nakon toga moći da uvide prednosti i efekte novog sistema. Takođe, sistem će ukazati i na opterećenost pojedinih linija, što će omogućiti promene nabolje - rekao je Bijelić.

Kako bi svi korisnici imali vremena da se naviknu na novi sistem, u početku će overavanje karata biti moguće i tokom vožnje, a ne samo dok je vozilo na stanici. Kontrolori će tokom februara samo opominjati sugrađane koji nisu overili kartu prilikom ulaska, ali će i pružati sve informacije u vezi sa novim sistemom.

Iskustva iz osam zemalja

Zoran Šarac, direktor Direkcije za javni prevoz, rekao je da je 1.851 vozilo GSP-a, "Laste", privatnih prevoznika i BG voza spremno da učestvuje u novom sistemu.

- U vozila je ugrađeno 6.400 validatora za karte, kao i kompjuterski aparati kod vozača. Prema poslednjim podacima, do 30. januara je izdato 488.060 personalizovanih kartica, što je veći broj od do sada kupljenih markica - rekao je Šarac.

Erik Unal, direktor firme "Ken kart", koja je radila na izradi "bus plus" kartica, istakao je da je to preduzeće radilo karte za osam zemalja i da je izradilo ukupno 10 miliona "pametnih" kartica.

Od 18. januara, od kako je počela prodaja i dopuna nepersonalizovanih karata, dopunjeno je 41.710 nepersonalizovanih kartica, a 80.000 sugrađana starijih od 65 godina uplatilo je svoje kontrolne markice za ovu godinu.

Komunalci u akciji i na minus devet

Nebojša Zeković — Mon, 30 Jan 2012 21:54:43 +0100

Reporteri Pressa proveli su juče dan u debelom minusu sa radnicima gradske čistoće. Zubato sunce nad Beogradom, ali minus pet ne može da prebaci. Džaba slojevito oblačenje, vunene kape i rukavice, šalovi i džemperi, džaba saveti lekara, hladnoća se uvlači u svaku poru i peče svaku kost... Ali sve to nije dovoljno da zaustavi ekipe "Gradske čistoće". Kad se mora, nije teško, kažu.

Iz baze u Mije Kovačevića krenuli smo ka Starom Gradu i Cetinjskoj ulici. Prolazimo kroz Bulevar despota Stefana, nakratko se zadržavamo na trgu, vozimo se dalje ka ulici Maršala Birjuzova, zastajemo u Carice Milice, nastavljamo dalje ka Kraljice Natalije i Balkanskoj, slede Dečanska, Makedonska, pa Kosovska i Svetogorska, Francuska i Vasina, da bi se sve završilo tamo gde je mnogo toga, kad je prestonica u pitanju, počelo - na Trgu Nikole Pašića.

Na smrznutom asfaltu

Nije ovo, međutim, tekst o novoj promotivnoj turi razgledanja grada, niti istorijski podsetnik za neupućene ili ponavljače.

- Idi da napraviš reportažu o komunalcima, kako im je na ovom minusu, na šta se žale i šta im najteže pada, uspevaju li da se zgreju i slično - ovako je otprilike glasio urednički zadatak koji me, kada sam video da će temperatura varirati između minus devet i minus pet, i nije preterano obradovao.

Elem, redakcijsku fotelju zamenio je "smećar" "Gradske čistoće", u kome se družimo sa vozačem Tihomirom, dok su na drugom kraju kamiona "zakačeni" Romi Kruezi Velija i braća Emrah i Lazar Saiti, saborci i sapatnici na beogradskom smrznutom asfaltu.

- Ladno je kad stojiš, a kad radiš uspeš da se ugreješ. Kad znaš da moraš, nije teško. Nemam na šta da se žalim, zima jeste, ali mora da se radi - priča Emrah, stariji od braće Saiti, ali mlađi po stažu u ovom preduzeću, pa tamo gde je on stao nastavlja Lazar:

- Stalno radimo zajedno, pa kod nas sve ide brzo. Uigrali smo se, zna se ko šta radi, ne gubimo vreme. Bila zima ili vrućina, posao je takav kakav je, ne vredi kukati. Valja platu zaraditi - zrači optimizmom radnik iako mi nije jasno odakle mu za to razloga na ovom mrazu.

Ovaj uigrani kvartet, koji za nešto više od dva sata isprazni najmanje 140 kontejnera u više od 20 ulica, predvodi tridesetogodišnji Velija Kruezi.

Nije lako ni vozaču

- Teška je ova rabota, ovaj naš posao. Nekima se omakne da nas pohvale, dok su drugi stalno nezadovoljni. Vazda smo nešto krivi, smeta kad nosimo smeće, smeta kada ga ne nosimo. Te što ste došli sad, dođite posle, te gde ste do sad, stalno nam nešto dobacuju. Još sad i ovaj minus, ali šta je tu je - žali nam se Kruezi.

Vozač kamiona, Tihomir, pravda se da ni njemu nije lako, iako sedi u ugrejanoj kabini.

- Svi kažu vozač, pa šta, baš mi je to posao. Ali nije tako. Morate da pazite na vozilo, na bezbednost radnika, na pešake, još ako je klizavo a ulice uske, pa to vam je rudarski posao. Naši ljudi i ne vode baš računa o parkiranju, pa je to nekad i najveća teškoća - dobacuje Tihomir i rastajemo se.

Razbojnik u "armani" odelu

M. N. — Mon, 30 Jan 2012 22:39:30 +0100

Nesvakidašnja pljačka banke dogodila se juče poslepodne u beogradskom naselju Zvezdara, na području šireg centra prestonice Srbije. Ono što ovu pljačku izdvaja iz "mora" drugih nije njen neobičan scenario, već izgled samog aktera. Mladić je u pljačku krenuo noseći garderobu koja je vrednija od njegovog plena!

Prema rečima očevidaca, mladić star oko 25 godina, odeven kao maneken, nosio je skupoceno "Armanijevo" odelo, sa "fensi" jaknom i "umetničkom bradicom" ušao je u banku i uredno stao u red. Iznenada je, na zaprepašćenje svih prisutnih, izvukao pištolj.

- Čovek sa nekim skupim naočarima za sunce, odeven u preskupu garderobu, stao je u red. Izgledao je kao Kijanu Rivs iz filma "Matriks". Na nogama je imao kaubojke - priča šokirani očevidac i nastavlja:

- Samo je u jednom trenutku izvukao pištolj i povikao: "Ovo je pljačka, daj sve pare." Ostao sam u šoku, uplašio sam se, delovao je jako ozbiljno. Sve se dogodilo munjevito, baš kao da je scena sa filmskog platna - dodaje naš sagovornik.

Nakon toga preplašeni radnici nisu imali izbora osim da urade kako im je tražio "maneken" sa pištoljem u ruci. Oni su mu predali oko 500.000 dinara nakon čega je razbojnik pobegao. Srpski Džon Dilindžer pobegao je u pravcu Ulice Živka Davidovića, a policija pretpostavlja da je imao saučesnika koji ga je u blizini čekao u automobilu.

Mesta za još 1.000 mališana

Aleksandra Andrić — Sun, 29 Jan 2012 23:28:38 +0100

U Beogradu će do kraja godine pored rekonstrukcije postojećih vrtića biti otvorena i četiri nova. Roditelji mališana više neće morati da brinu kome će poveriti decu na čuvanje dok su na poslu, budući da će otvaranjem novih obdaništa mesta biti za još 1.000 najmlađih Beograđana.
Gradska sekretarka za dečju zaštitu Ljiljana Jovčić objašnjava da će se vrtići graditi u delovima grada u kojima je priliv stanovništva najveći.
- Kako bi roditelji svih mališana imali mogućnost da svoju decu upišu u vrtić u blizini mesta stanovanja ili radnog mesta, strategija Sekretarijata jeste da izgradnja vrtića prati demografski razvoj prestonice. Uskoro će se na Bežanijskoj kosi u blizini Osnovne škole „Dragan Lukić" otvoriti savremen i energetski efikasan objekat u kojem će moći da boravi više od 270 mališana. Do kraja godine počeće se sa gradnjom još dva vrtića na Novom Beogradu i jednog u Obrenovcu - rekla je Jovčić.
Pored izgradnje novih vrtića velika pažnja biće posvećena i rekonstrukciji postojećih, pa će u novom ruhu zasijati veliki broj obdaništa širom prestonice.

Besplatan engleski

- Pre nekoliko dana otvoren je novosagrađen vrtić u Malom Mokrom Lugu i Rakovici, a očekuje nas otvaranje u naselju Meljak. U prvoj polovini godine završavamo kompletnu rekonstrukciju vrtića „Čigra" na Zvezdari. Predstoji sanacija ograda i kompletno uređenje dvorišta u predškolskim ustanovama na Voždovcu, Rakovici, u Lazarevcu i Zemunu. Takođe, u potpuno novom ruhu zasijaće vrtići „Dolores" i „Mića i Aćim". U Mladenovcu planiramo izgradnju još jednog natkrivenog igrališta i kupovinu mobilijara za dvorišta vrtića. Radi se i kompletna tehnička dokumentacija za izgradnju vrtića „Vinča" u Grockoj. Za dva meseca će biti završena centralna kuhinja na Savskom vencu, a do kraja godine će sve predškolske ustanove dobiti distributivna vozila za prevoz hrane - navodi sekretarka za dečju zaštitu.
Osim što će vreme provoditi u novim ili renoviranim objektima, velika pažnja biće poklonjena i vaspitno-obrazovnom programu kao i ishrani.
- Već drugu godinu u svim vrtićima organizuju se besplatni časovi engleskog jezika za decu uzrasta od pet i po do šest i po godina. Takođe, deca sa smetnjama u razvoju uključena su u redovne vrtićke grupe. Pedagozi, defektolozi, psiholozi, logopedi pomažu da se ova deca uključe u okruženje. Pored redovnih fizijatrijskih pregleda, od prošle godine rade se i preventivni brisevi iz ždrela i nosa kako bi se utvrdilo prisustvo beta hemolitičkih streptokoka. Pokušavamo da uvedemo zdravu ishranu u vrtiće, koja zadovoljava nutritivne i energetske potrebe za kvalitetan razvoj deteta - objašnjava Jovčić.

Popusti i olakšice

U beogradskim vrtićima boravi oko 60.000 dece, od čega čak svako drugo dete ostvaruje neki od dodatnih popusta, pa tako pojedini roditelji za vrtić izdvajaju samo 400 dinara. Pravo na regresiranje utvrđuje se u zavisnosti od ukupnih prihoda porodice, broja članova zajedničkog domaćinstva, specifičnosti porodične situacije i zdravstvenog stanja deteta i porodice.
- Ekonomska cena za boravak dece u obdaništu iznosi 13.330 dinara. Najviša cena koju roditelji plaćaju je 8.660 dinara, što znači da grad subvencioniše svako dete koje boravi u vrtiću. Svako drugo dete plaća upola manju cenu od subvencionisane. Najviše je onih koji za vrtić izdvajaju 2.445 dinara, dok 400 dece u vrtiću boravi potpuno besplatno. Cena vrtića se do kraja godine neće menjati. Treba napomenuti da su ove godine svi roditelji mališana iz socijalno osetljivih kategorija upisali svoje dete u jednu od 17 predškolskih ustanova - rekla je Jovčić i dodala da od prošle godine pravo na popust od 50 odsto ostvaruju svi samohrani roditelji. Ovu vrstu pomoći trenutno koristi više od 3.000 samohranih roditelja.

Pripremite kartu pre ulaska u vozilo

Zorica Janjušević — Sun, 29 Jan 2012 23:20:29 +0100

U vozilima javnog gradskog i prigradskog prevoza od srede, 1. februara, primenjivaće se novi „bus plus" sistem naplate, pa će svi građani biti dužni da svoje karte validiraju na automatima (čitačima karata), koji su postavljeni u svim vozilima GSP-a, „Laste", Bg voza i privatnih prevoznika.
U „Bus plusu" očekuju da neće biti većih gužvi i nedoumica, da će se putnici brzo snaći i navići, ali mole i za strpljenje i naglašavaju da je najvažnije unapred pripremiti kartu, pre ulaska u vozilo.
Prvih mesec dana kontrolori će zbog grešaka u overavanju samo upozoravati putnike, da bi se navikli na novi sistem. Svojevrsna „obuka" inače traje već dve nedelje u vozilima GSP-a. Do sada je izdato više od 450.000 personalizovanih karata.

Podaci o čekiranju

- Validacija znači da kada uđe u vozilo, putnik treba da prinese svoju karticu blizu čitača, a kada se čuje zvučni signal, to će značiti da je kartica očitana i da je vožnja naplaćena. Validatori za očitavanje karata radiće samo dok je vozilo na stanici, a ne i tokom vožnje - kaže portparol „Bus plusa" Gordana Perović.
Međutim, Perović je kazala da će u prvih mesec dana dok se putnici ne uhodaju moći da ponište kartu i tokom vožnje.
- U početku, karte će biti overavane i tokom vožnje - ne samo kada je autobus na stajalištu. Planirano je da se prvog meseca putnici „uhodaju". Bitno je da kada putnik ulazi u prevoz unapred pripremi svoju karticu da ne bi zadržavao nikoga iza sebe, ali je potrebno malo strpljenja kad su veće gužve. Sve karte moraju da se validiraju, jer će ti podaci služiti za uspostavljanje kvalitetnijeg javnog prevoza u prestonici, a ne za sakupljanje ličnih podataka o korisnicima - kazala je Perović.

Doplatne karte

Nakon validacije karata, podaci se registruju u operativno kontrolnom centru i tako se dobijaju podaci o kategoriji putnika koji su se čekirali.
- Na svim linijama biće raspoređeno 200 kontrolora, i kada oni uđu u vozilo, posebnim aparatom moći će da očitaju da li je putnik validirao kartu, odnosno platio vožnju. Oni će sa sobom nositi prenosne uređaje, imaće identifikacione kartice, prisloniće ih na validator i blokirati ga. Putnike će pregledati prislanjanjem svojih kartica na prenosni uređaj i ako karte nisu čekirane, izdavaće putnicima doplatnu kartu - kazala je Perović.
Doplatna karta koštaće 1.500 dinara, a rok za plaćanje je osam dana.

Podsećanje na žrtve devedesetih

Jelena Milošević — Sun, 29 Jan 2012 23:08:49 +0100

Na Savskom trgu, prema njegovim rečima, biće podignuto ovo spomen-obeležje, a na ovaj način odaćemo poštu svim nedužno nastradalim žrtvama u sukobima koji su se odigravali poslednje decenije prošlog veka na našim prostorima.
- Grad Beograd počeo je sa realizacijom ovog projekta koji bi trebalo da bude završen do 24. marta kada se obeležava 13. godišnjica početka bombardovanja. Ideja je potekla od Udruženja žrtava ratova još pre nekoliko godina za vreme mandata gradonačelnika Nenada Bogdanovića - istakao je Šapić.
Ovaj spomenik, kao i memorijalni centar na Starom sajmištu posvećen žrtvama Holokausta, trebalo bi da budu postavljeni u cilju podsećanja na sve nevine koji su svoje živote izgubili zato što su bili druge vere i nacije. Takođe, u tu svrhu postavljena je i izložba u Muzeju istorije Jugoslavije pod nazivom „Holokaust u Srbiji 1941-1944", gde na jednom mestu svi zainteresovani mogu da se upoznaju sa skoro zaboravljenim fenomenom Holokausta u Srbiji, i da vide čitav niz eksponata, video-zapisa, kao i svedočanstava preživelih. Sledeći korak jeste izgradnja memorijalnog centra, za koji je grad Beograd na inicijativu Republike, prema rečima Aleksandra Šapića, još 2009. godine ponudio tri lokacije za memorijalni centar, ali do danas taj projekat nažalost nije pokrenut.

Most vodi u "treći Beograd"

Milica Radičević — Fri, 27 Jan 2012 21:57:44 +0100

Most Zemun - Borča preko Dunava, sa pristupnim saobraćajnicama, biće završen u roku, u oktobru 2014. godine. Novi most neće samo spojiti dve obale, već će omogućiti dalji razvoj i širenje prestonice. Danas močvarni deo obale Dunava, za nekoliko godina postaće "treći Beograd".

Ukupna dužina saobraćajnica iznosiće 21,2 kilometra. Biće izgrađene po dve trake u oba smera i veliki broj petlji, nadvožnjka i podvožnjaka.

Bez ometanja plovidbe

Radovi su u punom jeku i do sada je završen pomoćni most sa borčanske strane dužine 781 metar, kao i pobijanje više od 150 šipova za severnu konstrukciju mosta. Ukupna dužina mosta biće 1.482 metra.

- Preostalo je pobijanje još oko 20 šipova na borčanskoj strani, a onda će početi i izgradnja stubova. Uz pomoćni most, u toku je izgradnja prve od deset platformi sa kojih će mašine pobijati šipove ispod rečnog dna - objašnjava Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Sa druge strane, na zemunskoj obali pomoćni most biće dugačak 190 metara, a između ova dva pomoćna mosta ostaje plovidbeni put od 150 metara.

- Svi radovi na izradi temelja stubova i samih stubova izvodiće se sa pomoćnog mosta, a kada se završe stubovi i izgradi nulti element gornje konstrukcije, najveći deo radova će se izvoditi sa glavne konstrukcije mosta. Pomoćni most će svakako biti korišćen do kraja radova, preko njega će se prevoziti oprema, materijal i radnici sve do kraja izgradnje - objašnjava Bajić i dodaje da će domaći izvođači izgraditi sve građevinske inženjerske objekte na trasi, dok će kineski izvođač, osim glavnog mosta, izgraditi i 550 metara konstrukcije preko železničke pruge i 120 metara preko kanala Sebeš.

- Preostalih 20 kilometara saobraćajnica i petlji gradiće domaće firme. S obzirom na to da je i najveći deo materijala iz domaće proizvodnje, može se očekivati da će procenat angažovanosti srpske građevinske privrede preći polovinu vrednosti investicije - kaže Bajić.

Trasa budućih pristupnih puteva mostu preko Dunava prolaziće kroz Pregrevicu, preko Ulice cara Dušana do autoputa Beograd - Novi Sad, do takozvane lakat krivine.

- Generalnim planom Beograda predviđen je most preko Dunava na poziciji Zemun - Borča u okviru saobraćajnice Severna tangenta. Njenom izgradnjom stvaraju se uslovi za povezivanje dva buduća mosta preko Dunava, mogućnost da se na ulazu u grad iz pravca Novog Sada i Šida saobraćaj usmerava ka Zrenjaninskom i Pančevačkom putu i dalje ka severu, a omogućava se povezanost naselja na levoj obali Dunava sa opštinama Zemun i Novi Beograd - ističe Nenad Bajić.

Vrednost 225 miliona dolara

U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju kažu da trasa ovog saobraćajnog koridora počinje saobraćajnicom T-6 od Novosadskog puta preko Ulice cara Dušana. Severna tangenta prelazi reku Dunav i pravcem sever-severoistok dolazi do Zrenjaninskog puta, odakle nastavlja obilazeći naselje Ovča.

- Severna tangenta treba da omogući bolji saobraćaj na širem području grada čime će se stvoriti uslovi za rasterećenje centra. Na ovaj način stvaraju se i uslovi da se izgradnjom gradske magistralne saobraćajnice na levoj obali Dunava obezbedi razvoj ovog dela grada i na taj način stavi u funkciju gradsko građevinsko zemljište. Tako će vremenom ovde nastati "treći Beograd" - objašnjava Bajić i dodaje da je investiciona vrednost radova 255 miliona dolara.

Pomen žrtvama Holokausta

A. A. — Fri, 27 Jan 2012 22:03:54 +0100

Povodom obeležavanja 27. januara - Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u Muzeju istorije Jugoslavije juče je otvorena izložba pod nazivom "Holokaust u Srbiji 1941-1944".

Izložbu je, u prisustvu gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, otvorio ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. Posetioci će moći na jednom mestu da sagledaju fenomen Holokausta u Srbiji i vide čitav niz eksponata, video-zapisa, kao i svedočanstava preživelih.

Gradonačelnik Dragan Đilas rekao je da je obaveza grada i republike da uradi sve kako bi se otvorio memorijalni centar na Starom sajmištu.

- Tu ćemo svi mi koji živimo u Beogradu, kao i oni koje put nanese u glavni grad Srbije, moći da se podsetimo nevinih ljudi koji su ubijeni samo zato jer su bili druge vere i nacije - rekao je Đilas.

Otvaranju izložbe su, pored velikog broja zvaničnika, prisustvovali i ljudi koji su preživeli Holokaust, kao i potomci žrtava. Preživeli pripadnik jevrejske zajednice u logoru Staro sajmište Aleksandar Lebl zahvalio je organizatorima izložbe i izrazio nadu da će u dogledno vreme na tom prostoru biti dostojno obeleženo mesto logora.

Pomoć grada vraća nadu za potomstvo

Ana Stanković — Thu, 26 Jan 2012 23:20:48 +0100

Lekari Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj ulici očekuju da se već krajem godine rodi prva beba iz trećeg pokušaja vantelesne oplodnje koju finansira grad. Oni podržavaju ovu odluku i poručuju parovima da ne odustaju od potomstva. Do sada se prijavio 131 par iz Beograda koji ima problema sa začećem.
Podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokazuju da svaki sedmi ili osmi bračni par ima problem sa sterilitetom. I dok s jedne strane zabrinjava što u okviru tog broja poslednjih godina postoji tendencija rasta, povećava se i broj dece koja su rođena metodom vantelesne oplodnje.

Kada sve drugo ne uspe

Prof. dr Ivan Tulić iz Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj ulici priča za Press da su se za treći pokušaj vantelesne oplodnje o trošku grada na ovoj klinci za sada prijavila 43 para.
- Ova metoda lečenja bračne neplodnosti se primenjuje u indikovanim slučajevima ili kada druge metode nisu dale rezultate. Na našoj klinci su se trenutno prijavila 43 para, a predviđeno je 50 parova kod kojih će ovaj proces uraditi o trošku grada. Sa svakim pokušajem veća je šansa za začeće, pa je korak koji je napravio grad kada je odlučio da finansira i treći pokušaj zaista veliki. Za sada je od prijavljenih parova komisiju prošlo sedam pacijentkinja, koje imaju validnu medicinsku dokumentaciju za uključivanje u postupak VTO, pa bi prva beba mogla da se rodi već krajem godine - kaže prof. dr Tulić.
Vantelesna oplodnja je sve rasprostranjeniji metod koji mnogim parovima daje nadu, ali ih stavlja i pred velika iskušenja i razočaranja. Kada se put do potomstva pretvori u put pun prepreka, potrebno je mnogo hrabrosti, upornosti i snage da se stigne do cilja. Ipak, Tulić kaže da je i treći besplatan pokušaj parovima vratio snagu i optimizam da će uskoro postati roditelji, posebno onima koji su zagazili u četvrtu deceniju života.
- Ovo je veliki podstrek za parove kod kojih nije uspelo začeće iz prva dva pokušaja vantelesne oplodnje, posebno za pacijentkinje koje su napunile 39 i 40 godina, jer upravo godine imaju veliku ulogu u uspešnosti trudnoće. Ipak, uvek poručujem parovima da budu uporni i da ne odustaju od želje za potomstvom - priča prof. dr Tulić.
On napominje da je kod trećeg besplatnog pokušaja vantelesne trudnoće o trošku grada, a koji se radi na ovoj klinici, prednost i to što prvi put pacijentkinje mogu sve analize da urade na jednom mestu u GAK-u.

Više pokušaja, veće šanse

Prošlo je i vreme kada se verovalo da je sterilitet neizlečiv. Prof. dr Aleksandar Ljubić, direktor Ginekološko-akušerske klinike Kliničkog centra Srbije, kaže da oko 30 odsto parova nakon vantelesne oplodnje postanu roditelji.
- Borba protiv steriliteta počinje ispitivanjem zdravlja oba partnera. Uspeh, možda, nije preveliki, ali je važno da grad finansira i treći pokušaj. Jer što se više ponavlja, veće su i šanse da se rodi beba - kaže dr Ljubić.
U protekle dve godine iz budžeta grada je finansirano 250 drugih pokušaja vantelesne oplodnje, nakon čega je rođeno 75 beba. Ove godine iz gradske kase izdvojeno je 30 miliona dinara za finansiranje trećeg pokušaja vantelesne oplodnje. Ako predviđen broj parova uđe u program vantelesne oplodnje, a bude još zainteresovanih, grad će se potruditi da rebalansom budžeta obezbedi dodatna finansijska sredstva. U 2011. godini za vantelesnu oplodnju izdvojeno je 100 miliona dinara, a potrošeno je 49 miliona.