BEOGRAD 07. 02. 2012

PRESS

Ekipa Pressa sa herojima grada - SLAVKO KNEŽEVIĆ iz „Zelenila" OPISUJE MUKOTRPNU BORBU SA SMETOVIMA

Jedemo s nogu spavamo po nekoliko sati

Svom snagom - Zaposleni u javnim službama čine sve da bi grad funkcionisao po ekstremno niskim temperaturama, često i mnogo više nego što se od njih očekuje

Sneg koji poslednjih dana skoro da ne prestaje da zatrpava Beograd primorao je gradske službe na apsolutnu mobilizaciju svih raspoloživih snaga.

Sve mašine, ali i raspoloživo ljudstvo neprestano ratuju sa mećavom. Zaposleni u javnim službama često ne stižu da spavaju, ručaju i, kako sami kažu, čak ni do toaleta da trknu.

Zaboravio na kuću

Jedan od 2.000 požrtvovanih službenika koji daje sve od sebe da grad funkcioniše što bolje u ovim teškim uslovima jeste Slavko Knežević (34), radnik JKP „Zelenilo Beograd".

Slavko u svom kamionu sa raonikom ili, kako neki to vozilo zovu - „grtalici" ovih dana provodi i po deset sati, pokušavajući da omogući sugrađanima prohodne saobraćajnice i koliko-toliko normalan put do posla. Kako kaže: „Sizifov je to posao jer priroda je nesalomiva"...

- Čini se ponekad da snegu ne možeš ništa. To ti je kao borba sa vetrenjačama. Sad još i ide nekako, ali kad krene sneg da sipa kao da ga lopatama bacaju, sav posao se čini uzaludnim. Prođeš jednom ulicom, ali već nakon pet minuta ponovo je zavejana kao da nikad tuda nisam prošao. Ali, šta ćeš, bolje i tako. Da ne prolazimo, ko zna šta bi tek bilo... - počinje Slavko priču.

Otkad je pao sneg, kaže, zaboravio je i kako mu kuća izgleda. Za njega, ali i za sve njegove kolege koji ratuju sa vremenskom nepogodom, san je privilegija. Provode u kamionima po ceo dan.

- Kad je bila ona prva mećava, bio sam na poslu 20 sati. Nemaš vremena da odeš u toalet, o kupanju i da ne govorim. Kašikom nisam jeo već nekoliko dana. Pozovem kolegu da dođe da me odmeni i onda odem na brzaka nešto da pojedem, tek onako usput. Popijem kafu, čisto da ostanem budan, pa hajde Jovo nanovo - dodaje Slavko, bacajući na asfalt kalcijum-hlorid, budući da so na temperaturi od -11 nema više nikakvo dejstvo i ne otapa sneg.

Porodica u novčaniku

Iako vremenske neprilike svakog čoveka teraju put kuće, Knežević nijednog trenutka nije pomislio da „dezertira" i da se vrati u topao dom. Slika njegove porodice u novčaniku mu je najveći motiv i podrška.

- Kad vidim ovaj kijamet, nekad poželim da sam rođen na Havajima. Ali, onda primetim koliko se ljudi muče, kako ne mogu da isparkiraju svoje automobile, kako se bore sa ovim snegom, odmah mi je jasno da njima nema ko da pomogne osim nas, dežurnih službi. Kod kuće imam troje dece, dva dečaka i ćerku. Svestan sam da svi ljudi koje sretnem na ulici imaju svoje porodice i svoje obaveze, a mi smo tu da im obezbedimo normalan život u ovim nenormalnim uslovima - priča Slavko, ističući da će se osetiti kao pobednik tek kada vidi da su sve ulice u gradu apsolutno prohodne. 

Matija Ninković