Press Online :: Globus

Lavrov: Rezolucija ako zemlje Zapada budu konstruktivne

Beta-AFP — Sat, 4 Feb 2012 17:45:54 +0100

"Ako naše kolege zauzmu konstruktivan stav, mi ćeno doneti zajedničku rezoluciju Saveta bezbednosti, koju će, siguran sam, potpisati sve države, bez izuzetka", rekao je Lavrov novinarima po povratku iz Minhena, gde je učestvoao na Konferneciji o bezbednosti.
Opozicija u Siriji je danas saopštila da su sirijske snage bezbednosti noćas bombardovale grad Homs, uporište pobune protiv režima, i da je pogunulo više od 200 civila.
Zvanični Damask je to demantovao i odgovornost za ubistva pripisao "naoružanim grupama".
Petnaest članica Saveta bezbednosti UN treba danas da izglasaju nacrt Rezolucije kojim se osuđuje nasilje u Siriji.
Nova verzija teksta rezolucije osuđuje režim u Damasku, ali predstavlja i kompromis u odnosu na zahteve Rusije koja se protivi odlasku sa vlasti predsednika Asada.
Međutim, jutros je iz Moskve saopšteno da se Rusija "apsolutno protivi" novom nacrtu rezolucije.

Obama: Asad treba da ode sa vlasti

Beta-AFP — Sat, 4 Feb 2012 17:30:35 +0100

"Asad treba odmah da prekine sa ubijanjem i zločinima protiv sopstvenog naroda, treba da napusti vlast i dozvoli da se odmah sprovede demokratska tranzicija" , rekao je američki predsednik u saopštenju.
Noćas su sirijske vlasti ubile preko 230 civila u Homsu, uporištu pobune protiv sirijskog režima, prema navodima sirijske opozicije. To je najveći broj žrtava u jednom danu od kad je pobuna počela u martu prošle godine.
"Juče je sirijska vlada ubila stotine sirijskih građana, uključujući i žene i decu... Ja čvrsto osuđujem te grozne napade sirijske vlade protiv naroda u Homsu i upućujem najdublje saučešće onima koji su izgubili svoje bližnje", dodao je Obama.
Obama je rekao da Savet bezbednosti Un koji se danas sastao da razmatra novi nacrt rezolucije o Siriji ima priliku da se "digne protiv brutalnosti režima Bašara al-Asada i da pokaže verodostojan branilac univerzalnih prava zapisanih u Povelji Ujedinjenih nacija".
Zapadne zemlje se nadaju da će se danas glasati o tom predlogu rezolucije o nasilju u Siriji ali nije sigurno da će proći.Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je danas tokom konferencije o bezbednosti u Minhenu da Moskva još vidi dva suštinska problema u nacrtu rezolucije.
Nermački, britanski i francuski ambasadori rekli su da očekuju da će se danas glasati o rezoluciji i da je njen tekst jednostavan i da podržava arapski mirovni sporazum, kao i da ne treba više odugovlačiti posle "užasnih događaja u Homsu".
Rusija i Kina blokirale su usvajanje rezolucije o Siriji u Savetu bezbednosti UN u oktobru.
Prema proceni Ujedinjenih nacija više od 5.400 ljudi je ubijeno u desetomesečnoj pobuni i vladinom suzbijanju demonstracija u Siriji.

SAD za jačanje bezbednosne transatlantske saradnje

Beta-AFP — Sat, 4 Feb 2012 17:15:15 +0100

"Svi treba da nastavimo da ulažemo u odbranu.. da bi se na najbolji način suprotstavili budućim izazovima", rekao je Paneta tokom okruglog stola na kome su učestvovali i američka državna sekretarka Hilari Klinton i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen.
Dok Amerika pomera svoj glavni strateški cilj na Aziju i smanjuje svoje vojno prisustvo u Evropi visoki američki zvaničnici su na konferenciji u Minhenu dali uveravanja da je Evropa i dalje jako važna za američke interese i da je njen prvi partner pri rešavanju globalnih žarišta.
Hilari Klinton je istakla da će Evropa ostati glavni partner SAD uprkos preusmerenju američke vojne strategije ka oblasti Azije i Pacifika.
"Veze transatnaltske zajednice nikad nisu bile tešnje", rekla je Klinton i podsetila na zajedničke akcije u Libiji 2011. protiv režima Muamera Gadafija.
Američka državna sekretarka je rekla da Amerikanci i Evropljani treb da pošalju jasnu i zajedničku poruku tiranima da moraju da poštuju prava svog naroda. Njene reči se podudaraju sa izveštajima o novom naletu nasilja u Siriji i najavljenim glasanjem o rezoluciji o Siriji danas u Savetu bzbedosti.
"Dok se tiranin u Damasku brutalno ophodi prema svom sopstvenom narodu Amerika i Evropa treba da stoje rame uz rame", rekla je Klinton misleći na sirijskog predsednika Bašara-al Asada, prenosi agencija AP.
"Mi smo ujedinjeni zajedno sa Arapskom ligom u zahtevanju kraja krvoproliću i demokratsku budućnost za Siriju. I nadamo se da će...
Savet bzbednosti izraziti želju međunarodne zajednice", rekla je Klinton.
"Gde god tiran odbijaju da udovolje legitimnim zahtevima svog naroda treba da radimo zajedno da im pošaljemo jasnu poruku... ne možete zaustaviti budućnost pod pretnjom puške", rekla je Klinton.
Rusija se protivi nacrtu rezolucije SB koju je predložio zapad zato što suviše malo zahteva postavlja naoružanim grupama koje se suprotstavljaju sirijskom predsedniku Asadu. Klinton i Lavrov su danas razgovarali oko 45 minuta na margini minhenske konferencije, a razgovor se u velikom delu odnosio na tu rezoluciju, rekao je jedan zvaničnik STejt departmenta.
Taj zvaničnik je rekao da su se Klinton i Lavrov složili da je hitno rešiti situaciju na terenu u Siriji zbog nasilja i SAD su naznačile da Savet bezbdnosti treba da izglasa rezoluciju o Siriji tokom današnjeg dana.
Američki ministar odbrane Leon Paneta je istakao "trajni strateški značaj" starog kontinenta za Vašington, iako Pentagon treba tokom narednih deset godina da smanji svoj budžet za 487 milijardi dolara i uprkos novoj američkoj strategija gde je prioritet dat Aziji, Pacifiku i Bliskom istoku.
Paneta je naglasio da o tome svedoče američko angažovanje u antiraketnom štitu u Evropi i učestvovanje Vašingtona u kupovini pet bespilotnih letilica za sistem vazdušnog nadzora NATO.
Iako će SAD iz Evrope da povuku dve od četiri brigade, oko 7.000 ljudi, jedna brigada bazirana u Sjedinjenim Državama odlaziće u Nemačku radi zajedničke obuke sa evropskim snagama. Ta američka brigada učestvovaće u NATO snagama za brzu reakciju, formiranim 2002. koji treba da imaju 13.000 ljudi.
Paneta je rekao da su SAD podržavale ove specijalne NATO snage, ali da do sada nisu bili u stanju bitno da joj doprinesu u ljudstvu zbog ratova u Iraku i Avganistanu.
Govoreći o budžetskoj krizi s kojom se suočavaju zemlje članice Alijanse Hilari Klinton je rekla da u sadašnjim finansijskim teškoćama saveznici treba da ojačaju saradnju i da je učine fleksibilnijom.
Ona je takođe izrazila očekivanja da će Evropa prevazići svoje ekonomske teškoće i rekla da Evropa i Amerika treba da rade zajedno na tome da podrže uzajamni oporavak.
Ona je pozvala Evrpljane da se ujedine i iskoriste šanse za razvoj koje se otvaraju u oblasti Azije i Pacifika.

Dva mitinga u Moskvi - za i protiv Putina

TANJUG — Sat, 4 Feb 2012 17:06:43 +0100

Uprkos svojevrsnom ratu brojkama o učešću na mitinzima, nereda i međusobnih čarki nije bilo.
Miting podrške Putinu u Parku pobede protekao je u atmosferi kontramitinga, o čemu svedoči i njegov naziv "antinarandžasti" i parole "Pošteni izbori da, narandžasti ne".
Najpoznatiji među govornicima svakako je bio filozof, politikolog i pisac Aleksandar Dugin, koji se okupljenima obratio rečima "Moramo se podsetiti da smo mi Rusi prolili reke krvi da bismo odbranili Rusiju. Rusija je sve, ostalo je ništa".
Dugin je okupljene na Trgu Balotnaja nazvao "Ofšor elita i njihovi agenti", koji su kao neprijatelji Rusije predstojeće predsedničke izbore već proglasili nelegalnim i naglasio da "Putin nema alternativu". On je kazao da se nad Rusijom nadvila ponovljena opasnost iz 1991. godine.
Miting opozicije protekao je u znaku parole "ne Putinu" na predstojećim predsedničkim izborima, dok je lider neregistrovane Partije narodne slobode Vladimir Rižkov pročitao rezoluciju koja je proširena novim zahtevom.
Pored starih zahteva o poništavanju rezultata decembarskih parlamentarnih izbora, raspisivanja novih, smene predsednika Centralne izborne komisije Vladimira Čurova i puštanja iz zatvora političkih zatvorenika, zatraženo je da se predsedničkom kandidatu partije Jabloko Grigoriju Javlinskom omoguci učešće na izborima.
"Sve nas žele da odbiju od izbora. Ništa od toga neće biti. Branimo budućnost naše zemlje. Naši oponenti će možda shvatiti: za nas sve počinje, za njih se završava", poručio je Javlinski, čiju je registraciju za predsedničkog kandidata Komisija odbila, jer nije sakupio dovoljan broj važećih potpisa.
Zbog toga je pre dva dana reagovala i šef evropske diplomatije Ketrin Ešton, koja je poručila ruskim vlastima da preispitaju odluku i dopuste Javlinskom da učestvuje na izborima, što je naišlo na oštar protest ruskog Ministarstva spoljnih poslova, koje je ocenulo da je "izjava izvan okvira političke korektnosti".
Na bini su se smenjivali govornici i zabavljači, a vreme njihovih nastupa bilo je ograničeno na po tri minuta zbog niske temperature vazduha, oko -20 stepeni.
Na skupu je izostalo obraćanje popularnog blogera Alekseja Navaljnog, koji je bio jedan od lidera i pokretača prethodna dva velika skupa opozicije, ali je on objasnio da ne želi da govori, jer je "protiv toga da isti ljudi govore svaki put".
Prema ranijoj odluci, mitingu nisu prisustvovali predsednički kandidati i lideri Komunističke partije i Pravedne Rusije Genadij Zjuganov i Sergej Mironov, dok je među demonstrantima bio samostalni kandidat Mihail Prohorov, ali nije govorio.
Demonstranti su do mesta održavanja mitinga prošetali u četiri kolone, podeljeni na pristalice Jabloka, komunista i nacionalista, dok su u jednoj koloni bili politički neopredeljeni.
Organizatori mitinga opozicije tvrde da je na njihovom skupu bilo 120.000, dok oni koji podržavaju Putina kažu da se okupilo njihovih 150.000 pristalica.
Prema policijskim izvorima, u protestnoj šetnji opozicije, koja je završena mitingom na Trgu Balotnaja, okupilo se oko 36.000 ljudi, dok je "antinarandžasti" okupio 138.000 pristalica Putina. Objektvniji medijski izvori, međutim, navode da na prvu brojku treba dodati dvadesetak hiljada, a od druge oduzeti makar dvostruko toliko.
Pojedini mediji preneli su informaciju koja se pojavila na internet društvenim mrežama da su svi učesnici "antinarandžastog" mitinga nagrađeni sa po 1.000 rubalja (25 evra) za dolazak u Park pobede, dok je od ranije poznato da su zaposleni u gradskim službama bili u obavezi da prisustvuju.
Ništa manje zanimljiva informacija potekla je od gradskih vlasti, koje su najavile mogućnost da kazne organizatore skupa, jer su dobili odobrenje za okupljanje do 15.000 ljudi, a ne za višestruko veći broj.

Velika Britanija osudila nasilje u Homsu

Beta-AFP — Sat, 4 Feb 2012 16:51:36 +0100

"Užasnut sam informacijama o napadu na Homs u kojem je tokom noći između petka i subote ubijeno 200 ljudi", navodi se u Hejgovom saopštenju.
Hejg je naveo da "nedvosmisleno osuđuje" upotebu tenkova, minobacača i artiljerije u zonama u kojima žive civili.
"Akcije sirijskog režima svedoče o cinizmu bez milosti predsednika Asada u trenutku kada raste međunarodni pritisak na Savet bezbednosti UN da učini sve kako bi se obustavilo krvoproliće u Siriji", rekao je Hejg.
Prema njegovim rečima, "krajnje je vreme" da međunarodna zajednica, posebno oni "koji su do sada štitili Asadov režim" pojačaju pritisak, kako bi se okončalo nasilje koje u Siriji traje već deset meseci.
Britanski ministar spoljnih poslova je naveo da je noćašnje nasilje u Homsu još strašnije kada se se uzme u obzir da se desilo na 30-godišnjicu masakra u Hami, gde se veruje da je ubijeno 20.000 ljudi.
Opozicija u Siriji je danas saopštila da su sirjske snage bezbenosti noćas bombardovale grad Homs, uporište pobune protiv režima, i da je pogunulo više od 200 civila.
Zvanični Damask je to demantovao i odgovornost za ubistva pripisao "naoružanim grupama".
Jutros je bilo veoma teško utvrditi tačnost informacija o broju poginulih, zbog blokade koja je nametnuta stranim izveštačima u Siriji. Ako se pokaže da je bilans Observatorije o broju mrtvih tačan, biće to najveći broj žrtava u jednom danu od kako je prošlog marta počela pobuna protiv predsednika Sirije Bašara al-Asada.
Petnaest članica Saveta bezbednosti UN treba danas da izglasaju nacrt Rezolucije kojim se osuđuje nasilje u Siriji.
Nova verzija teksta rezolucije osuđuje režim u Damasku, ali predstavlja i kompromis u odnosu na zahteve Rusije koja se protivi odlasku sa vlasti predsednika Asada.
Međutim, jutros je iz Moskve saopšteno da se Rusija "apsolutno protivi" novom nacrtu rezolucije.
Uprkos krvavoj pobuni u kojoj je tokom deset meseci poginulo oko 6.000 Sirijaca, Savet bezbednosti UN do sada nije uspeo da donese rezoluciju o Siriji. Prethodni pokušaj usvajanja rezolucije u oktobru je propao nakon što su Kina i Rusija uložile veto.

SL: Srbi teže dolaze do posla u CG

Tanjug — Fri, 3 Feb 2012 15:27:09 +0100

U saopštenlju SL navodi se da Srbi čine svega 7,3 odsto zaposlenih u državnim i organima lokalnih samouprava, iako čine gotovo trećinu stanovništva Crne Gore.
Ta stranka ukazuje na neadekvatnu procentualnu nacionalnu zastupljenost pripadnika srpskog naroda u 115 pravosudnih i organa državne uprave u Crnoj Gori.
"Na 11.033 radna mesta u tim organima zaposleno je 809 pripadnika srpskog naroda ili 7,3 odsto. Pošto Srbi čine gotovo trećinu građana Crne Gore, adekvantna zastupljenost bi podrazumevala oko 3.641 radno mesto koje bi pokrivali Srbi", navodi se u saopštenju SL.

Slovenija: Može li poslanik da bude sportski komentator

TANJUG — Fri, 3 Feb 2012 15:26:11 +0100

Poznati košarkaš Vilfan (55) je za poslnika izabran na listi partije "Pozitivna Slovenija" Zorana Jankovića.
On je parlamentu podneo molbu da mu se i omogući da i dalje nastavi da komentiriše košarkaške utakmice, što inače radi već godinama. Vilfan ima i školu za mlade talente.
Vilfan je izjavio da će ga gledaoci i ljubitelji sporta kroz četiri godine, koliko će biti poslanik, zaboraviti ako prestane da se javno pojavljuje kao komentator, prenose slovenački mediji.
Poslanici iz njegove stranke i iz redova Socijaldemokrata (SD) Boruta Pahora izjavili su da u Vilfanovoj molbi ne vide ništa sporno.
Parlamentrna većina koja će uskoro formirati vladu odlučila je, međutim, da će se o ovom slučaju izjasniti tek pošto dobije mišljenja Komisije za borbu protiv korupcije o tome da li se u ovom slučaju radi o sukobu javnog i privatnog interesa.

Ledeni talas odneo 218 života širom Evrope

TANJUG — Fri, 3 Feb 2012 13:11:52 +0100

U Češkoj Republici živa u termometru pala je na minus 38,1 stepen Celzijusa tokom prošle noći, dok sneg pada drugi dan za redom u italijanskoj prestonici i ima ga oko pet santimentara, prvi put posle 15 godine, prenela je agencija AFP.
   Čitava sela su odsečena u nekim delovima Istočne Evrope i na hiljade je ostalo zarobljeno u smetovima, drumske, vazdušne i železničke veze su delimično u prekidu, snabdevanje strujom otežano ili u prekidu, a potrošnja gasa je skočila na rekordan nivo tokom jednonedeljne hladnoće koja se smatra najjačom u poslednjih nekoliko decenija.
    U centralnoj i istočnoj Evropi i dalje se zadržavaju izuzetno niske temperature, a hladan front iz Sibira proširio se na zemlje i na krajnjem jugu kontinenta, gde su zabeležene prve žrtve smrzavanja.
   Tokom prošle nedelju ledeni talas je u Ukrajini odnelo 101 ljudski život, a gotovo 1.600 ljudi zatražilo je medicinsku pomoć zbog promrzlina i hipotermije, saopštilo je danas ukrajinsko ministarstvo za vanredne situacije.
   U saopštenju se navodi da je 11 osoba umrlo u bolnicama, 64 na ulicama i 26 u svojim domovima i da se pretpostavlja da je uzrok smrti bila hipotermija.
   Niske temperature do sada su odnele ukupno 37 života u Poljskoj, gde je hladan talas počeo pre nedelju dana i juče je dostigao minus 35 stepeni Celzijusa u pojedinim delovima zemlje, saopštila je policija.
   Protekle noći u Rumuniji se smrzlo 10 ljudi, čime se broj žrtva hladnoće popeo na 24, a 312 beskućnika ili prozeblih ljudi prevezeno je u bolnice ili skloništa u poslednja 24 sata, navodi Ađerpres.
   U Bugarskoj su zabeležene najniže temperature u poslednjih sto godina, koje su odnele 16 života, pretežno u stanovnika sela koje je smrt zatekla na putu ili u hladnim stanovima.
   Dunav je ponegde počeo da se ledi, a i bankomati su zamrznuti, jer se temperatura spustila na minus 30 stepeni, pa oko 400 škola ne rade.
   U Slovačkoj je od hladnoće umrlo dvoje ljudi, u Češkoj četvoro u toku jučerašnjeg dana, a od početka nedelje osam, pošto se temperatura u nekim delovima spustila i do 38 stepeni ispod nule.
   U Letoniji je 10 ljudi umrlo od hladnoće u prestonici Rigi, a ne postoje podaci za ostali deo zemlje, navodi AFP, dok je u susednoj Litvaniji devet ljudi do sada izgubilo život zbog hladnoće i smetova.
   U Moskvi dnevne temeprature ne prelaze minus 22 stepena, ali podataka o žrtvama hladnoće i snega nema, navodi Rojters.
   Sibirska hladnoća zahvatila je i Austriju gde su registrovane dve žrtve.
   Niske temperature izmerene su u Velikoj Britaniji gde su temperature pale na 11 stepeni ispod nule tokom noći u Češamu na jugoistoku Engleske.
   Hladnoća je stigla i do juga Evrope, gde inače retko pada sneg i ima ga na severu i centralnim delovima Italije gde se temperatura spustila i do minus 30 stepeni i odnela tri ljudska života.
   Oko 2.000 domaćinstava u Toskani ostalo je bez struje i 1.500 u Sieni, a u Rimu su zatvorene škole zbog snega i najhladnijeg vremena u Italiji u poslednjih 27 godina.
   U Francuskoj je u 41, od ukupno 101 regiona poglašeno vanredno stanje zbog snega i veoma niskih temparatura.
   Sneg se zadržao i u delovima Atine i u Istanbulu, gde je privremeno izazvao kolaps u saobraćaju. U Grčkoj su evidentirane dve žrtve hladnoće.
   U istočnoj Anadoliji u Turskoj izmereno je minus 28 stepeni, a sneg je "odsekao" 727 sela na istoku zemlje.
   U Albaniji su obilne snezne padavine u celoj zemlji, ali su veoma otežale ili prekinule saobraćaj na nekim putevima, jer sneg je visok od 80 santimetara do metar.

Još osam mrtvih u ledenoj Poljskoj

BETA — Fri, 3 Feb 2012 12:41:39 +0100

"Samo u prva dva februarska dana umrlo je od smrzavanja 17 ljudi. Od novembra od početka zime to je ukupno 75 žrtava", saopštila je danas Glavna komanda poljske policije.
U Poljskoj ne ubijaju samo mrazevi već i nemar i neodgovornost Poljaka koji pokušavaju da zagreju svoje kuće, nekada neispravnim, neočišćenim pećima i sve više u Poljskoj života odnosi tihi ubica - gas ugljenmonoksid.
Samo u poslednja 24 časa ugljenmonoksidom iz peći otrovalo se 54 Poljaka, a dvoje ljudi je umrlo.
Najviše života zima odnosi među beskućnicima koji često uprkos mrazevima rizikuju i odbijaju da potraže utočište u skloništima za beskućnike.
Takođe ignorišu upozorenja policije i lekara da će im alkohol dati samo privremeno lažni osećaj topline, a povećati rizik da se u negrejanim napuštenim prostorima ili na otvorenom smrznu.

"Fejsbuk" nije kao ostale kompanije, tvrdi njen osnivač

TANJUG — Fri, 3 Feb 2012 12:12:01 +0100

U pismu je istaknuto da novi društveni, politički i privredni poredak dolazi, kao i da će uvođenje na berzu "Fejsbuka" i otvaranje njegovog kapitala za javnost predstavljati važnu fazu u toj novoj eri, ali i da, srećni izabranici, pozvani da budu njegovi akcionari, treba da shvate da ta kompanija nije kao ostale.
   Između ostalog navedeno je da "Fejsbuk" nije u početku stvoren da bi bio kompanija, već da bi se ispunila društvena misija stvaranja otvorenijeg i povezanijeg sveta, tako da svaka osoba koja ulaže u tu kompaniju treba da shvati šta za nju znači ta 'misija', kako se u njoj donose odluke i zašto se rade stvari koje se rade.
   Američko telo za regulisanje i kontrolu finansijskih tržišta SEC (Securities and Edžćange Commišion) je, istovremeno, objavilo da je "Fejsbuk" u decembru imao 845 miliona aktivnih članova u svetu (rast od 39 odsto za godinu dana), među kojima 425 miliona priključenih preko mobilnih aplikacija.
   Navedeno je, između ostalog, da se svakodnevno registruje 2,7 milijardi komentara "volim".

Dragocenosti sa "Kosta Konkordije" mame lovce na blago

TANJUG — Fri, 3 Feb 2012 12:09:57 +0100

Iako će neki od predmeta propasti, lovci na blago ipak će pokušati da pronađu dragocenosti koje je 4.200 putnika broda ostavilo za sobom.
"Sve dok su tela tamo, svima je zabranjen pristup jer se mesto smatra grobnicom", objašnjava Robert Marks, ronilac i autor brojnih knjiga o pomorskoj istoriji, podvodnoj arheologiji i lovu na blago. "Ali kada tela budu odneta, nastaće luda trka za dragocenostima", rekao je on AP-u.
Mafija, kaže on, ima čak timove specijalizovane za podvodnu pljačku.
"Kosta Konkordija" bio je luksuzni hotel na vodi i mnogi putnici su na krstarenje poneli najbolju odeću i nakit kako bi paradirali njima u brojnim kazinima i na gala večerama.
A i sam brod imao je ogromno bogatstvo u vidu nakita, 6.000 umetničkih dela i spa sa 300-godina starim delom Kactušike Hokusaija, japanskog umetnika estampa.
"To je raj za ronioce", smatra nemački advokat Hans Reinhard koji zastupa 19 nemačkih putnika koji traže nadokadu za svoj gubitak. On kaže da su neki od njegovih klijenata u brodolomu izgubili dragulje i porodičan nakit star više generacija.
Sam brod vredan je 590 miliona dolara ali u tu cenu nisu uračunata umetnička dela i druge vrednosti sa broda. Među potopljenim stvarima je i nameštaj, kompjuteri, vino, šampanjac.
"Sve dok se brod ne izvadi neće biti moguće reči šta se od svega toga može spasiti", saopštila je Kosta Krosijere, italijanska kompanija u čijem je vlasništvu "Kosta Konkordija".
Brod je potonuo 13. januara u blizini obale Toskane kada je kapetan skrenuo sa ucrtanog kursa kako bi se približio obali i putnicima pružio lep pogled na kopno. U nesreći je poginulo 17 osoba, dok se 15 putnika još vode kao nestali.
Olupinu su sad zaplenile vlasti i okružena je spasilačkim službama, službama za raščišćavanje i stručnjacima. Zbog silne aktivnosti oko broda, zvaničnici još uvek ne strahuju od pljačke ali svejedno planiraju da brod dug 290 metara što pre sklone, iako će za to biti potrebno 7 do 10 meseci.
Marks smatra da će ronioci i pored toga pokušati da dopru do broda i smatra da će se to dogoditi za četiri do šest meseci - delom zbog toga da bi izbegli zimsko more, a delom i zato što je brod nasukan na greben i nesiguran.
On kaže da će, budući da je brod postao poznat, sve što bude pronađeno sa njega biti bogatstvo. Čak je i ugalj sa Titanika, koji je potonuo pre 100 godina, našao svog kupca.

Blizu 200 mrtvih u ledenom talasu

BETA — Fri, 3 Feb 2012 11:07:05 +0100

Stotinu i jedna osoba umrla je u Ukrajini u talasu hladnoće koji vlada u toj zemlji od 27. januara, saopštilo je danas ukrajinsko ministarstvo za hitne situacije, prenosi Frans pres.
"Tokom najhladijeg perioda, 101 osoba je umrla, od čega 11 u bolnici, 64 su pronađene na ulici, a 26 u njihovim domovima", navodi ministarstvo i precizira da su te osobe umrle od 27. januara do 3. februara.
Prethodni bilans, saopšten u četvrtak, bio je 63 mrtvih.
Ukrajinsko ministarstvo za hitne situacije navodi i da temperatura neće rasti - tokom noći biće od minus 30 do minus 25, a dnevna od minus 21 do minus 16. U Rusiji, gde je u Moskvi danas minus 25, a u Jakutiji u Sibiru minus 50, prema zvaničnim podacima od 1. januara od hladnoće je umrlo 64 ljudi.
Temperatura se u Rumuniji spustila do -34 Celzijusa, a stanovnici te zemlje dobili su i priliku da se prošetaju po zaleđenom Crnom moru.
U Rumuniji su otkazani mnogi letovi, a brojna sela su odsecena od ostatka zemlje. Ledeni talas je proteklih dana u toj zemlji odneo 14 života, a 346 osoba je hospitalizovano.
U Srbiji je u ledenom talasu umrlo osmoro ljudi.
Temperatura u Belorusiji spustila se do minus 30, a u Mađarskoj do minus 22 stepena Celzijusa.
Crveni krst izdvojio je novčana sredstva za izgradnju skloništa za beskućnike u Belorusiji i Ukrajini.
Starije osobe spasavaju se helikopterima iz odsečenih zona u BiH, gde je tokom protekle noći palo 30 centimetara novog snega, uz temperaturu do minus 29 stepeni.
U hrvatskim primorskim gradovima pala je neobično velika količina snega.
Na severu Slovačke zabeležene su najniže temperature u poslednjih 50 godina.
Sneg je pao i na Korzici, padavine su u Italiji izazvale haos u saobraćaju u Bolonji i Milanu.
U Briselu, 400 godina stara statua dečaka koji urinira isključena je iz bojazni da bi led mogao da joj ošteti unutrašnji mehanizam.
Očekuje se da će izuzetno niske temperature u istočnom i centralnom delu Evrope potrajati tokom cele iduće nedelje.

Merkel sa Đintaom o podršci Evropi zbog dužničke krize

TANJUG — Fri, 3 Feb 2012 10:39:44 +0100

Kina, druga najveća privreda sveta, s povećnaom zabrinutošću gleda pogoršanje privredne situacije u evrozoni i stalno traži od evropskih lidera da preuzmu kontrolu nad trenutnim stanjem.
   Predsednik Kine rekao je Merkelovoj, pre njihovog sastanka iza zatvornih vrata, da će njena poseta doprineti "povećanju međusobnog razumevanja" dveju zemalja čija trgovinska razmena je dostigla u 2011. godini 169 milijardi dolara, 18,9 odsto više nego predhodne godine.
   Susret Merkelove sa Huom usledio je nakon jučerešnjih razgovora s premijerom Ven Điabaom koji je rekao da Peking traži načine kako može da doprinese evropskim fondovima za oporavak i upozorio na "urgentnu potrebu" rešavanja dužničke krize.
   Premijer Ven je rekao da je Kina spremna da se snažnije založi za stabilnost zajedničke evropske monete, ali je izbegao da pruži konkretna obećanja već je zahtevao od Evropljana pojačane napore za reforme, prenele su agencije.
   Merkel je juče u govoru na Kineskoj akademiji društvenih nauka rekla da će u razgovorima s kineskim rukovodiocima postaviti i pitanje ljudskih prava.
   Nakon razgovora sa Huom ona putuje u južnu provinciju Guangdong, gde su nemačke kompanije prisutne u znatnijem broju. Nju će u poseti najrazvijenijoj kineskoj provinciji pratiti premijer Ven i predstavnici sektora energetike, hemije, bankarstva i elektronike.
   Kineski najuticajniji partijski list Ženmin žibao kritikovao je danas sankcije Iranu uoči razgovora Merkelove sa Huom u kojima se očekuje da će ona zatražiti podršku Kine za oštrije kaznene mere Zapada zbog iranskog nuklearnog programa.
   Zapadni napori da se izvrši pritisak na Iran naftnim embargom "bacaju senku na globalnu ekonomiju", napisao je u komentaru partijski list. U tekstu se ostale vlade pozivaju da "ostanu mirne i uzdržavaju se od eskalacije napetosti".
   Kina je do sada odbacila sve naftne sankcije prema Iranu i zalaže se za prevazilaženje spora oko iranskog nuklearnog programa razgovorima.

Poplave pogodile su delove istočne i severne Australije

TANJUG — Fri, 3 Feb 2012 09:50:34 +0100

Poplave su zarobile 11.000 ljudi u različitim delovima australijske države Novi Južni Vels na istoku i Kvinslend na severu, gde su reke dotigle maksimalne vodostaje i neke kuće pod vodom, dok zvaničnici najavljuje nove i veće poplave, prenela je agencija AFP.
   Evacuacija je obavezna u Moriju koji se grad iz vazduha vidi kao ostrvu u vodi. Više od 600 ljudi je u skloništima pošto je reka Mehi dostigla svoj maksimalni vodostaj, saopštila je Državna služba za vanredne situacija.
   Vojni avioni tipa Herkules C-130 Kraljevskog vazduhoplovstva Australije i 18 helikoptera upućeni su u krizno područje, gde reke Mehi i Gvidir imaju vodostaj   najveći viđen u poslednjih nekoliko decenija.
   U državi Kvinslend na severu oko 15 kuća je poplavljeno pošto je reka Maranoa izašla iz korita pa je na desetine ljudi provelo noć u centrima za evakuaciju.
   Premijer Kvinslenda Ana Blig rekla je da je 300 ljudi evakuisano iz Mičela, kao i bolnica i pet škola u strahu da bi reka mogla dostući rekordni vodostaj tokom noći.
   Četiri rudnika uglja Vajtheven su zatvorini zbog obilnih padavina, mada rudnici nisu poplavljeni niti je mehanizacija oštećena, ali ostali rudanici u blizini ugroženih oblasti kao i proizvođači prirodnog gasa normalno rade, jer za sada nisu ugroženi, prenosi Rojters.

Moskva: Ešton prešla granicu dozvoljenog

TANJUG — Thu, 2 Feb 2012 22:34:55 +0100

"Ešton je prešla granicu dozvoljenog i dala sebi za pravo da se meša u unutrašnja pitanja suverene države upućujući ruske vlasti kako da izgrade dnevni red promena", rekao je portparol ministarstva Aleksandar Lukašević dodajući da je "izjava Eštonove izvan okvira političke korektnosti".
Lukaševič je poručio da â čelnici Evropske unije treba da rešava probleme u svojoj kući umesto što pokušavaju da druge uče demokratijiâ ť, kao i da izjava Eštonove nije u duhu partnerstva Rusije i EU, jer bi ona trebalo s poštovanjem da se odnosi prema odlukama ruske Centralne izborne komisije (CIK).
Ešton je danas u obraćanju u Evropskom parlamentu u Briselu pozvala ruske vlasti da stupe u dijalog sa opozicijom i "definišu dnevni red promena", kao i da preispitaju odluku o odbijanju registracije Javlinskog.
CIK je prošle nedelje odbila da registruje zahtev Javlinskog o registrovanju za kandidata na predstojećim predsedničkim izborima, jer nije prikupio potreban broj važećih potpisa građana.

Moskva: Ešton prešla granicu dozvoljenog

Tanjug — Thu, 2 Feb 2012 22:15:24 +0100

Lukaševič je poručio da "čelnici Evropske unije treba da rešava probleme u svojoj kući umesto što pokušavaju da druge uče demokratiji", kao i da izjava Eštonove nije u duhu partnerstva Rusije i EU, jer bi ona trebalo s poštovanjem da se odnosi prema odlukama ruske Centralne izborne komisije (CIK).

Ešton je danas u obraćanju u Evropskom parlamentu u Briselu pozvala ruske vlasti da stupe u dijalog sa opozicijom i "definišu dnevni red promena", kao i da preispitaju odluku o odbijanju registracije Javlinskog.

CIK je prošle nedelje odbila da registruje zahtev Javlinskog o registrovanju za kandidata na predstojećim predsedničkim izborima, jer nije prikupio potreban broj važećih potpisa građana.

Tramp podržao Romnija

Beta-AP — Thu, 2 Feb 2012 22:11:25 +0100

Tramp, trgovac nekretninaima i televizijska zvezda, rekao je da je doneo odluku pošto je upoznao Romnija u više susreta u nekoliko prethodnih meseci.

On je kao razloge za podršku bivšem guverneru Masačusetsa naveo njegove nastupe u republikanskim debatama i čvrst stav prema Kini.

Tramp je ranije spekulisao da će se možda uključiti u republikansku trku, a najava da će danas objaviti podršku izazvala je pometnju u štabovima favorita za republikansku nominaciju, Mita Romnija i Njuta Gingriča.

Nepredvidljivi i nekonvencionalni Tramp, koji je domaćin rijaliti šoua Šegrt (The Apprentice), ranije je oštro krikovao američkog predsednika Baraka Obamu i optužio ga da nije ni rođen u SAD.

Posle izbora na Floridi na kojem je Romni ubedljivo pobedio, sledeće glasanje republikanaca je zakazano u Nevadi.

Trampova podrška je novi podstrek za Romnija, ali njegov najveći rival, Njut Gingrič, već je dobio političku i finansijsku podršku vlasnika kockarnica Šeldona Adelmana.

Ocenjuje se da je 10 miliona dolara kockarskog magnata umnogome doprinelo pobedi Gingriča na izborima u Južnoj Karolini pre dve nedelje.

Advokat: Švedski tužilac ispravno tražio Asanžovo izručenje

Beta-AP — Thu, 2 Feb 2012 20:16:36 +0100

Zastupnica Kler Montgomeri je rekla da bi neizručenje Asanža bio presedan kojim bi se prekršila evropska pravila o izručivanju. Ona je tako odgovorila na argument Asanžove odbrane da samo nepristrasne instance poput sudije mogu izdati evropski nalog za hapšenje.

Ona je rekla da bi u slučaju insistiranja Vrhovnog suda na tome da sudija izda nalog, bila onemogućena saradnja s osam ili više evropskih partnera u izručenju osumnjičenih.

Montgomeri je navela više evropskih zemalja, među kojima su Danska, Finska i Švedska, koje omogućavaju tužiocima ili ministrima pravde da traže izručenje.

Okružni sud je u februaru 2011. odobrio Asanžovo izručenje Švedskoj posle čega se on žalio Višem sudu. Taj sud je takođe doneo odluku o njegovom izručenju, ali je omogućio optuženom da se obrati Vrhovnom sudu.

Asanž koji je uhapšen 7. decembra 2010, odbacuje optužbe da je u avgustu 2010. godine dok je bio u poseti Stokholmu, seksualno napao dve žene.

Savet bezbednosti UN razmatra novi predlog o Siriji

Beta-AP — Thu, 2 Feb 2012 20:14:11 +0100

U poslednjem predlogu se, ipak, i dalje izražava podrška mirovnom planu Arapske lige o Siriji u kojem se od Asada traži da ovlašćenja delegira na svog zamenika.

U nastojanju da se prevaziđu primedbe Rusije, nova verzija rezolucije, međutim, više eksplicitno ne spominje zahtev da Asad prepusti vlast.

Takođe se u novom predlogu rezolucije eksplicitno ne traži obrazovanje vlade nacionalnog jedinstva, kao ni raspisivanje slobodnih izbora.

Članice Saveta bezbednosti UN razmatraju poslednji predlog o Siriji iza zatvorenih vrata.

Od početka masovnih protesta u Siriji protiv režima predsednika Bašara Asada u martu 2011. godine, prema podacima UN, poginulo je više od 5.400 osoba.

Putin prihvatio opozicione posmatrače

Tanjug — Thu, 2 Feb 2012 19:06:42 +0100

"Od Lige birača stigao je apel o saradnji sa štabom Vladimira Putina i štab je uzvratio odgovor u kome je izražena spremnost na takvu saradnju", kazao je Peskov i dodao da je od "Lige birača" zatraženo da imenuju opunomoćenika koji će ih predstavljati u Koordinacionom odboru ,preneli su ruski mediji.

Liga birača predložila je ranije svim predsedničkim kandidatima da omoguće njenim volonterima koji će proći obuku da nadgledaju izbore.

Putin se juče sastao s mladim pravnicima koji su oformili sopstveni Korpus posmatrača i tom prilikom rekao da nema ništa protiv saradnje sa drugim posmatračkim organizacijama, kao ni s predstavnicima partije Jabloko Grigorija Javlinskog čija predsednička kandidatura nije registrovana.

Regularnost izbora je i dalje vruća tema u Rusiji, jer su posle izbora za parlament u decembru usledili masovni protesti građana i opozicije koji sumnjaju u zvaničan rezultat koji je vladajućoj Jedinstvenoj Rusiji (JR) doneo 49,4 odsto glasova i apsolutnu većinu poslanika u Državnoj dumi.

Liga birača, kao društveno-politička organizacija nastala je upravo tokom decembarskih protesta, a predvode je poznate nepartijske ličnosti, među kojima su pisac Boris Akunjin, muzičar Jurij Ševčuk i glumica Tatjana Lazareva, a podršku im pruža i bivši ministar finansija Aleksej Kudrin.

U međuvremenu se Putin upadljivo distancirao od JR čiji je predsednik i predsednički kandidat i u izbornu kampanju ušao pod okriljem organizacije Sveruski narodni front i dao nekoliko predloga koji bi pouzdano garantovali da će izbori za predsednika 4. marta biti pošteni.

Prema jednom od tih predloga, u toku je ugradnja kamera i opreme na svih 96.000 biračkih mesta u Rusiji kako bi građani mogli putem Interneta direktno da prate tok glasanja i brojanje glasova.