Više od 100 demonstranata, od kojih su mnogi bili sa maskama, gađalo je farbom predstavništvo britanske HSBC banke u argentinskoj prestonici, a u znak protesta zapaljeno je i nekoliko britanskih zastava.

„Piratski princ"

Policija je sprečila veće incidente, ali strahuje se da narednih dana mogu da se dogode veći neredi jer se očekuje veći broj demonstranata. Radikalna levičarska grupa Kebračo, koja je organizovala protest, najavljuje da će se demonstracije održavati svakodnevno dok je „piratski princ", kako nazivaju člana britanske kraljevske porodice, na vojnoj vežbi na Foklandima.

Lider Kebrača Fernando Esteče pozvao je svoje sunarodnike da bojkotuju britanske firme.

- Britanska imperijalistička politika mora biti iskorenjena. Ovim potezom oni pokušavaju da skrenu pažnju svoje javnosti sa teške ekonomske krize u kojoj se nalaze. Pozivamo argentinski narod da bojkotuje sve britanske kompanije. Ne idite u njihove banke, ne kupujte proizvode koje oni prodaju u našoj zemlji - rekao je Esteče, i najavio da će protesti narednih dana biti masovniji, kao i da se očekuje dolazak oko 500 fudbalskih navijača.

Podrška iz regiona

Inače, britanski princ Vilijem sleteo je na Foklandska ostrva na vojnu vežbu „Rojal er forsa" Britanskog kraljevskog vazduhoplovstva. Princ Vilijem je pilot helikoptera, a na vežbi će ostati šest nedelja. Kako su saopštili britanski zvaničnici, vežba će se sastojati od simulacija potraga i spasavanja iz mora. Princ Vilijem, odnosno poručnik Vels, sleteo je u britansku bazu zajedno sa još tri člana britanskog vazduhoplovstva. Vežba se odvija usred novih tenzija Velike Britanije i Argentine oko Foklandskih ostrva i u trenutku kada Britanija na Foklande šalje i jedan od najmoćnijih brodova ratne mornarice „HMS Dauntless" („Neustrašivi") u sklopu redovne zamene brodova u vojnim lukama.

Prošlog meseca Argentina je ponovo podigla tenzije u regionu nakon što je uspela da uveri Brazil, Urugvaj i Čile da unutar trgovačkog bloka „Merksur" potpišu rezoluciju kojom bi svakom brodu koji plovi pod zastavom Foklanda bilo zabranjeno da uplovi u neku od luka u tim zemljama. Britanija na ostrvu od oko 3.000 stanovnika još drži 1.000 vojnika. Stanovnici ostrva navodno žele da i dalje ostanu pod britanskom upravom. 

Kada su novinari juče pitali Panetu da li osporava tekst u kojem se navodno prenose njegovi stavovi, on nije želeo ni da potvrdi ni da demantuje pomenute navode.

- Šta ja mislim i šta ja vidim, smatram da je to oblast koja pripada meni i nikom drugom - kazao je Paneta, dodavši da je Izrael javno rekao da razmatra vojnu akciju protiv Irana. U članku „Vašington posta" takođe se navodi da je odlaganje zajedničke izraelsko-američke vojne vežbe možda signal skorog izraelskog napada. Iran će odgovoriti na sve vojne ili pretnje naftnim embargom sprovodeći „sopstvene pretnje", izjavio je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei.

- Prete nam uz izjave da su sve opcije na stolu, ali svaki rat biće deset puta gori za SAD nego njihove pretnje - rekao je Hamnei.

- Ovo je najveća katastrofa u istoriji egipatskog fudbala - izjavio je sinoć pomoćnik egipatskog ministra zdravlja Hešam Šeiha, koji je dodao da je većina poginula od posledica potresa mozga i dubokih posekotina.

Među nastradalima ima, prema još nezvaničnim informacijama, i pripadnika policije koji su pokušali da zaustave pobesnelu masu u krvavom piru. Glavnokomandujući egipatskog vojnog saveta, feldmaršal Muhamed Husein Tantavi, odmah pošto je primio vesti o neredima naredio je da nekoliko helikoptera poleti za Port Said kako bi evakuisali gostujuće igrače i navijače. Helikopterima će i deo povređenih biti prebačen u vojne bolnice.

Egipatski parlament će danas održati i vanrednu sednicu na kojoj će se raspravljati o jučerašnjoj tragediji, a tužilaštvo je naložilo i istragu. 

Američke obaveštajne službe navodno su otkrile da Iran sprema niz terorističkih napada kao odgovor na nove sankcije koje su mu uvedene, ali i zbog pregrupisavanja američke Pete flote u Persijskom zalivu.

Sankcije ne vrede

Direktor Američke nacionalne obaveštajne službe (DNI) Džejms Klaper izjavio je da je njegova agencija došla do operativnih saznanja da Iran sprema terorističke akcije, kao i da je blizu stvaranja atomske bombe.

- Tehnološka razvijenost Irana, posebno mogućnost obogaćivanja uranijuma, učvršćuje našu procenu da je Iran naučno, tehnički i industrijski spreman da napravi nuklearno oružje. Prema našim saznanjima, Iran će pokušati da izvede terorističke napade u Americi poput prošlogodišnjeg pokušaja ubistva ambasadora Saudijske Arabije u Vašingtonu - rekao je Klaper.

On je upozorio američku vladu da sankcije koje su uvedene Iranu možda neće imati efekta jer ekonomske posledice neće osetiti režim u Teheranu već običan narod.

- Sankcije neće imati uticaj na razvoj atomskog naoružanja. Ekonomske posledice osetiće se tek krajem godine, a do tada Iran može da napravi atomsku bombu - zaključio je Klaper.

U međuvremenu još dva plovila američke mornarice, nuklearna podmornica „USS anapolis" i razarač „USS momsen", prošla su kroz Suecki kanal i ušla u Crveno more. Iako se njihova krajnja destinacija drži u strogoj tajnosti, mnogi veruju da će se zaustaviti u Persijskom zalivu. Na taj način bile bi pojačane već postojeće američke snage koje su stacionirane u tom regionu. Trenutno Amerikanci u tom delu sveta imaju dve grupe nosača aviona - „USS Abraham Linkoln" i „USS Karl Vinson". U martu bi trebalo da im se pridruži i „USS enterprajz".

Prema ocenama stručnjaka, jedina šansa da Amerika zaustavi razvijanje iranskog nuklearnog programa i tako izbegne novi rat jeste da jasno pokaže Iranu da je spremna da upotrebi vojnu silu.

„Arogantne zemlje"

- SAD treba da rasporede brodove, pojačaju tajne operacije i zaoštre retoriku kako bi učinile uverljivijom pretnju vojnim udarima zbog iranskog nuklearnog programa. Amerika jasno mora da stavi do znanja Iranu da je suočen sa izborom: ili da odustane od nuklearnog programa ili će taj program uništiti SAD ili Izrael - navedeno je u izveštaju grupe bivših američkih vojnih funkcionera.

S druge strane, Iran odbija da govori o svojim eksperimentima sa oružjem, navodeći da su izveštaji da radi na proizvodnji atomskog naoružanja „fabrikovani" i da iza izveštaja stoji „nekoliko arogantnih zemalja" - što je fraza koju Iran često koristi kada govori o SAD i njenim saveznicima.  

U toku jučerašnjeg dana vođene su velike borbe u predgrađima Damaska. Snage lojalne predsedniku Al Asadu uspele su da povrate nekoliko uporišta pobunjenika na periferiji prestonice. U toj akciji vojska je koristila tenkove i teško naoružanje.

Prema rečima jednog od pripadnika pobunjeničke, takozvane Slobodne sirijske armije, Al Asadova vojska je bukvalno uništila istočno predgrađe Gotu, koje je bilo centar antivladinih protesta.

Za vikend 20 mrtvih

- U Siriji je u toku pravi građanski rat. Režimske snage okupirale su predgrađe. U njihovoj akciji učestvovalo je 2.000 vojnika i 50 tenkova. U ovom trenutku vojska ide od kuće do kuće i hapsi redom - rekao je za BBC jedan od pobunjenika koji se predstavio kao Kemal. On je naglasio da pobunjeničke trupe, odnosno Slobodna sirijska vojska, nisu poražene već je reč o „taktičkom povlačenju". Samo proteklog vikenda u prestonici je ubijeno više od 20 ljudi, a širom zemlje više od 60 osoba, među kojima je veliki broj civila.

Šestorica pripadnika snaga bezbednosti i četvoro civila poginulo je juče u sukobima u Hiraku, u sirijskoj provinciji Dera, saopštila je sirijska Opservatorija za ljudska prava (OSDH).

- Vojnici disidenti napali su danas minibus u kojem je bilo šestoro pripadnika snaga bezbednosti... ubili su sve putnike. Dva tenka potom su ušla u grad i otvorila vatru, usmrtivši troje civila - navodi ta organizacija. Jedan civil poginuo je u nasumičnoj vatri u Saidi, u istoj oblasti, dodaje isti izvor.

Žestoki sukobi između vojske i pobunjenika traju danas u Hiraku, kao i južnijim gradovima Harbet Gazale i Saida i Nasibu kod granice sa Jordanom, navodi OSDH.

S druge strane, državna agencija Sana javila je da su pripadnici „terorističke grupe" izvršili napad na gasovod u provinciji Homs, nedaleko od libanske granice, i dodaje da je iz gasovoda potom iscurilo oko 460.000 kubnih metara gasa.

Zna u čemu je štos

Inače, eskalacija nasilja izbila je samo nekoliko sati nakon što je Arapska liga u subotu saopštila da obustavlja posmatračku misiju u toj zemlji zbog pogoršanih uslova i rastućeg nasilja.

Vlada predsednika Al Asada ocenila je da je prekid posmatračke misije pokušaj da se pojača pritisak na Siriju kako bi se pripremila podloga u UN-u za usvajanje rezolucije kojom bi bila omogućena vojna intervencija u Siriji.

Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), u Siriji je od sredine marta prošle godine, kada su počeli antivladini nemiri, život izgubilo više od 5.400 ljudi. 

- Predsednik Dmitrij Medvedev započeo je niz reformi sa ciljem poboljšanja poslovne klime, ali se značajnije promene još nisu dogodile - rekao je Putin i dodao da zbog toga ruski preduzetnici često žele da svoje firme i poslove prebace u inostranstvo.

- Glavni problem je nedostatak transparentnosti i odgovornosti javnih predstavnika države, od carinskih i poreskih službi do pravosuđa i izvršne vlasti. Ukoliko stvari nazovemo pravim imenom, onda je reč o sistemskoj korupciji - naveo je ruski premijer.

Ruski elektronski mediji koji nisu naklonjeni politici premijera i predsednika postavljaju pitanje da li je polemika na relaciji Putin - Medvedev suštinska, kao i zašto Medvedev uopšte ne učestvuje u predizbornim aktivnostima Putina kojeg je on sam zvanično predložio za predsedničkog kandidata.

Potpredsednik Centra za političke tehnologije Georgij Čižov smatra da ove razlike unutar vodećeg dvojca ruske politike „nisu od suštinske važnosti", ali da treba videti da li će ta polemika biti nastavljena. On je ocenio da, „ukoliko se polemika sa aktuelnim predsednikom bude nastavila, onda će ona imati predizborni karakter" i dodao da je to „jedna od retkih stvari gde su ispoljene javne razlike" među ruskim liderima.

U vladajućim političkim krugovima postoji široko rasprostranjeno mišljenje da je na delu „antiputinovska histerija globalnih razmera", ali razlozi za sumnju u idilične odnose na relaciji premijer-predsednik ipak postoje.

Kada je kod Lukasa bolest počela da uzima maha i kada su počeli da mu slabe zglobovi, njegovi roditelji Čester i Dženifer raspitali su se za dobijanje psa vodiča, ali pošto je on bio preskup za njih, slučajno su pronašli Džuna u jednom u skloništu u istočnom Tenesiju.

Džuno je porodici Hembri doneo mnogo radosti i ljubavi. Ubrzo su shvatili da je u stanju da prati neurološke promene kod dečaka i da na njih reaguje.

- Jednog dana sam primetio da je uznemiren i da kruži oko Lukasovih kolica. Proverio sam nivo kiseonika, koji je, ispostavilo se, bio veoma nizak. Nakon što smo obezbedili dovoljno kiseonika za Lukasa, dečak se vratio u normalu, a Džuno ga je pozdravio veselo i nastavio da ga liže. Nekoliko puta je spasao Lukasa - kaže Čester. Džuno je postala bukvalno oslonac za dečaka - na njega se oslanja dok hoda i na njega deluje umirujuće kad je uznemiren. Džuno ima „pune ruke posla" i skoro da nema slobodan trenutak tokom dana.

- Teško ćete videti da nisu zajedno - kaže Čester, a pisanje američkih medija prenose podgoričke „Vijesti".