VAŠINGTON 02. 11. 2010

Tanjug

Otvorena prva birališta na kongresnim izborima u SAD

U SAD su otvorena prva birališta na kojima će Amerikanci odlučivati o novom sastavu Kongresa

Birališta su shodno vremenskim zonama prvo otvorena na Istočnoj obali, u Virdžiniji, Vermontu, Konetiketu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Njujorku i Tenesiju, javile su danas agencije Amerikanci biraju 435 članova Predstavničkog doma i trećinu članova Senata - gornjeg doma Kontresa, koji ukupno ima 100 poslanika.
Ti izbori će pokazati novi odnos političkih snaga u Vašingtonu i verovatno uticati na predsedničku kampanju 2012. godine.
Reč je o takozvanim izborima "na pola (predsedničkog) mandata" na kojima su birači tradicionalno skloni da manje ili više "kazne" predsednikovu stranku zbog neispunjenih predizbornih obećanja.
Ovoga puta republikanci se nadaju da će iskoristiti nezadovoljstvo građana lošom ekonomskom situacijom i steći prevlast nad Obaminim demokratama u bar jednom ako ne i oba doma.
Izbori u Americi se uvek održavaju početkom novembra, tačnije, u utorak posle prvog ponedeljka u mesecu. To znači, zavisno od godine do godine, između 2. i 8. novembra.
Senatorima je mandat šest godina, ali svake dve godine otprilike trećini njih ističe mandat, a ove godine to je 37. Isti je broj i guvernera država koji se biraju 2. novembra.
Senat ima ukupno 100 mesta, pošto svaka američka država daje po dva predstavnika, bez obzira na veličinu i broj stanovnika.
Predstavnički dom čini 435 kongresmena, a broj predstavnika koji svaka država daje zavisi od broja stanovnika, koji se zvanično određuje popisom, čija obaveza sprovođenja je zbog toga zapisana i u Ustavu.
Što se tiče odnosa snaga Kongresu, u Senatu je trenutno 58 demokrata, prema 40 republikanaca i dva nezavisna senatora.
U Predstavničkom domu je 256 demokrata i 178 republikanaca, dok je jedno mesto kongresmena upražnjeno.
Većina analitičara ističe kao realnu mogućnost da ove godine u Predstavničkom domu republikanci zadrže najveći broj svojih mandata i da osvoje još 40 koliko im je potrebno da bi preuzeli kontrolu nad donjim domom.
U Senatu je računica malo komplikovanija, zato što je veći broj republikanaca kojima ističe mandat.
Od 63 senatora koji se ove godine ne bore za novi mandat, čak 40 su demokrate, a 23 republikanci. Po toj računici, demokratama je dovoljno da osvoje 11 mandata od ukupno 37 koji na izborima, da bi sačuvali većinu.
U SAD je, takođe, pravilo da na izborima kada se ne bira predsednik, odziv bude manji. To u ovom trenutku više odgovara republikancima, čiji glasači pokazuju daleko veći birački entuzijazam, istakli su analitičari.