MINHEN 04. 02. 2012

Beta-AFP

SAD za jačanje bezbednosne transatlantske saradnje

Sjedinjene Države žele da ojačaju transatlantsku saradnju u oblasti bezbednosti ali očekuju od Evrope da više uloži u odbranu, rekao je danas američki ministar odbrane Leon Paneta tokom Minhenske konferencije o bezbednosti.

"Svi treba da nastavimo da ulažemo u odbranu.. da bi se na najbolji način suprotstavili budućim izazovima", rekao je Paneta tokom okruglog stola na kome su učestvovali i američka državna sekretarka Hilari Klinton i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen.
Dok Amerika pomera svoj glavni strateški cilj na Aziju i smanjuje svoje vojno prisustvo u Evropi visoki američki zvaničnici su na konferenciji u Minhenu dali uveravanja da je Evropa i dalje jako važna za američke interese i da je njen prvi partner pri rešavanju globalnih žarišta.
Hilari Klinton je istakla da će Evropa ostati glavni partner SAD uprkos preusmerenju američke vojne strategije ka oblasti Azije i Pacifika.
"Veze transatnaltske zajednice nikad nisu bile tešnje", rekla je Klinton i podsetila na zajedničke akcije u Libiji 2011. protiv režima Muamera Gadafija.
Američka državna sekretarka je rekla da Amerikanci i Evropljani treb da pošalju jasnu i zajedničku poruku tiranima da moraju da poštuju prava svog naroda. Njene reči se podudaraju sa izveštajima o novom naletu nasilja u Siriji i najavljenim glasanjem o rezoluciji o Siriji danas u Savetu bzbedosti.
"Dok se tiranin u Damasku brutalno ophodi prema svom sopstvenom narodu Amerika i Evropa treba da stoje rame uz rame", rekla je Klinton misleći na sirijskog predsednika Bašara-al Asada, prenosi agencija AP.
"Mi smo ujedinjeni zajedno sa Arapskom ligom u zahtevanju kraja krvoproliću i demokratsku budućnost za Siriju. I nadamo se da će...
Savet bzbednosti izraziti želju međunarodne zajednice", rekla je Klinton.
"Gde god tiran odbijaju da udovolje legitimnim zahtevima svog naroda treba da radimo zajedno da im pošaljemo jasnu poruku... ne možete zaustaviti budućnost pod pretnjom puške", rekla je Klinton.
Rusija se protivi nacrtu rezolucije SB koju je predložio zapad zato što suviše malo zahteva postavlja naoružanim grupama koje se suprotstavljaju sirijskom predsedniku Asadu. Klinton i Lavrov su danas razgovarali oko 45 minuta na margini minhenske konferencije, a razgovor se u velikom delu odnosio na tu rezoluciju, rekao je jedan zvaničnik STejt departmenta.
Taj zvaničnik je rekao da su se Klinton i Lavrov složili da je hitno rešiti situaciju na terenu u Siriji zbog nasilja i SAD su naznačile da Savet bezbdnosti treba da izglasa rezoluciju o Siriji tokom današnjeg dana.
Američki ministar odbrane Leon Paneta je istakao "trajni strateški značaj" starog kontinenta za Vašington, iako Pentagon treba tokom narednih deset godina da smanji svoj budžet za 487 milijardi dolara i uprkos novoj američkoj strategija gde je prioritet dat Aziji, Pacifiku i Bliskom istoku.
Paneta je naglasio da o tome svedoče američko angažovanje u antiraketnom štitu u Evropi i učestvovanje Vašingtona u kupovini pet bespilotnih letilica za sistem vazdušnog nadzora NATO.
Iako će SAD iz Evrope da povuku dve od četiri brigade, oko 7.000 ljudi, jedna brigada bazirana u Sjedinjenim Državama odlaziće u Nemačku radi zajedničke obuke sa evropskim snagama. Ta američka brigada učestvovaće u NATO snagama za brzu reakciju, formiranim 2002. koji treba da imaju 13.000 ljudi.
Paneta je rekao da su SAD podržavale ove specijalne NATO snage, ali da do sada nisu bili u stanju bitno da joj doprinesu u ljudstvu zbog ratova u Iraku i Avganistanu.
Govoreći o budžetskoj krizi s kojom se suočavaju zemlje članice Alijanse Hilari Klinton je rekla da u sadašnjim finansijskim teškoćama saveznici treba da ojačaju saradnju i da je učine fleksibilnijom.
Ona je takođe izrazila očekivanja da će Evropa prevazići svoje ekonomske teškoće i rekla da Evropa i Amerika treba da rade zajedno na tome da podrže uzajamni oporavak.
Ona je pozvala Evrpljane da se ujedine i iskoriste šanse za razvoj koje se otvaraju u oblasti Azije i Pacifika.