10. 02. 2012

Beta-AFP

Egipat - godinu dana od svrgavanja Mubaraka

Egipat sutra obeležava godinu dana od svrgavanja predsednika Hosnija Mubaraka sa vlasti,a godinu dana kasnije, bivši predsednik je pred sudom, dok Egipat i dalje traži put između vojske, islamista i "revolucionara"

Osamnaest dana velikih demonstracija bilo je dovoljno za okončanje 30.godišnje vladavine Mubaraka. U kratkom televizijskom obraćanju, potpredsednik Omar Sulejman saopštio je tada da upravljanje zemljom preuzima kolegijum generala.

Vojska s entuzijazmom obećava poštovanje "legitimnih zahteva" naroda i postavljanje zemlje na put demokratije, a stranke cvetaju u atmosferi nacionalnog ponosa. Milioni fasciniranih Egipćana u avgustu 2011. prate preko televizije prvo pojavljivanje 83-ogodišnjeg nekadašnjeg autokrate pred sudom.

U novembru Egipćani masovno izlaze na birališta kako bi izabrali poslanike nakon decenija izbora čiji su rezultati bili unapred poznati.

Mubarakovi neprijatelji, Muslimanska braća, izlaze kao pobednici. Oni danas vladaju u Skupštini u kojoj su na iznenađenje svih i salafisti fundamentalisti koji su osvojili 25 odsto poslaničkih mesta.

Sekularni tabor, liberali i levica, veliki su gubitnici na izborima.

"Sistem je žrtvovao Mubaraka da bi mogao da se održi", smatra Rabab al-Mahdi, profesorka političkih nauka na američkom univerzitetu u Kairu.

Ona dodaje da je "pod pritiskom demonstranata bilo ustupaka - suđenje traje i došlo je do promena u upravljanju zemljom, utvrđen je datum (kraj juna) za predsedničke izbore, a delimično je ukinuto vanredno stanje".

"Cilj vojske bio je da se izbegne davanje vlasti islamistima. Ali, danas bi politička evolucija mogla da se odvija na osnovu kompromisa vojske i Muslimanske braće", smatra jedan neimenovani zapadni diplomata.

Na ulici, euforija je znatno opala. Privreda je u padu. Turisti, kao neka vrsta investitora, su retki. Rezerve Centralne banke se prazne, pa je veliki strah po održanje skupog sistema subvencija.

Nakon dugog oklevanja, vlast se konačno obratila Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) kako bi dobila pozajmicu od 3,2 milijardi dolara.

Revolucionari su danas usmerili svoj bes prema vojnoj vlasti koju optužuju da je nastavila stari sistem vlasti i da želi da sačuva svoje privilegije.

Vojnici koji nisu hteli da otvore vatru na masu kako bi zaštitili Hosnija Mubaraka, izgubili su mnogo od svoje aure zbog represije nad demonstrantima tokom poslednjih meseci. A, demonstranti koji su juče tražili odlazak Mubaraka, danas traže glavu šefa Vrhovnog saveta oružanih snaga, maršala Huseina Tantauija.

Policija, napadana pod Mubarakom, nije uradila ništa bolje: ugled joj je dodatno narušen zbog pasivnosti tokom sukoba nakon fudbalske utakmice 1. februara kada je bilo 74 mrtvih.

Kopti kojih ima između šest i 10 odsto, sa zabrinutošću gledaju razvoj situacije u zemlji. Njihove dve crkve su zapaljene u maju u Kairu, a njihovi protesti u oktobru su ugušeni.

Kako bi obeležile Mubarakov pad, organizacije studenata i mladih prodemokratskih aktivista pozvale su sutra na štrajk i građansku neposlušnost.

Vojska je u sredu najavila da će biti raspoređena širom zemlje kako bi održala red i mir.

"Mubarak je otišao ali dva stuba njegovog režima su ostala: snažan represivan sistema i ekonomska nepravda", smatra Rabab al-Mahdi.

"Ostaje još mnogo toga da se uradi, ali stvari se kreću napred", zaključuje ova profesorka.