Beograd 09. 03. 2010

Press

Komentar dana - Đoko Kesić

Loše vesti

Normalan Srbin politiku doživljava kao dodir zla. Dok ekonomski analitičari na Zapadu, prvenstveno u SAD, ovu ekonomsku krizu krste ka ekonomski Perl Harbor, kod nas je to po Đelićevoj i Dinkićevoj školi mišljenja dobro došlo ili već prošlo. Čudesna i odvažna akumulacija znanja i veštine!

Znači li to da će njih dvojica na lični zahtev tražiti prijem kod predsednika Tadića, insistirati na predsednikovom izvinjenju njima lično, pošto je oklevetana njihova opšte poznata stručnost?

Jer, predsednik Tadić pre dva dana jedini je smogao hrabrosti da saopšti da će i ova godina biti izuzetno teška, da smo pred velikim iskušenjima, jer ova vlada plaća cehove onih prethodnih, koje su kapital od privatizacije krčmili kao pijani baroni.

Lošim vestima nema kraja. Novine pišu da je novih 8.000 firmi pred stečajem, hiljade i hiljade ljudi ostaće bez posla, ozbiljnijih investicija iz inostranstva nema na vidiku, država razmišlja da proda "Telekom" i deo elektroprivrednog sistema. Nažalost, ni to nije rešenje... Deprimirajuće, ima li nam spasa?

Tačno je da smo svikli na mnoga zla i pošasti i kalili se kao čelik Nikolaja Ostrovskog u minulih nekoliko decenija, ali kriza u kojoj se Srbija nalazi prevazilazi našu izdržljivost. Dok jedni tvrde da nam je suđeno da budemo "zemlja svinjarskih trgovaca" kao u vreme Miloša Obrenovića, da budemo mala beznadna kolonija pod šapom korporacijskih hipoteka, postoje i viđenja da će nas konačno na noge staviti naš talenat i vitalnost nacije, na čemu je toliko insistirao pokojni akademik Dejan Medaković.

Da li je moguće pomiriti ove dve krajnosti bez alhemijskih veština i novog pozivanja na mitološku veličinu nebeskog naroda? Možda jeste. U kratkom iščitavanju srpske istorije poslednjih nekoliko stotina godina, treba da se podsetimo da smo bili malo neugledno pleme koje je držalo skute koječijoj vlasteli, ukoliko se nije penjalo po uvaženoj istorijskoj hijerarhiji posle nečovečne i neprimerene lične pogibije.

Dakle, može li se Srbija uspraviti bez poslovičnih velikih pogibija, može li premostiti ovu krizu? Svakako može ukoliko nepamet i stradanja zameni pameću, domišljatošću i kreativnošću, što bi apsolutno potvrdilo tezu Dejana Medakovića. Ostaje samo onaj usud srpskog dogovora - oko koga, kako i kada hitno treba da se okupe i ko će biti vođa!

Đoko Kesić