BEOGRAD 02. 02. 2012

PRESS

KOMENTAR DANA - NENAD ČALUKOVIĆ

Obični ljudi, a ne velike teme

Poznajem Blažimira Trifunovića, koji je proteklih dana bio centralna ličnost u Srbiji. Nisam se nikada sa Blažom družio, ali znamo se. Iz Guče. Zato sam možda emotivnije od svojih kolega doživeo njegov upad u čukaričku stanicu policije. Možda sam zbog toga i pomalo subjektivan, ali, kako se smiruju strasti, sve više razumem njegovu odluku. Mada je ne opravdavam

Blažo nije izdržao. Njegov strah za život pobedio je racionalnost. Njegova želja za pravdom bila je jača od razuma. Njegova lična nesreća ostavila je, očigledno, traga. Policija je tek posle tog čina saopštila šta je sve uradila u vezi sa napadom na Trifunovića. Kasno. Inspektorima, koje je držao kao taoce, sigurno nije bilo lako, njima svaka čast, ali na sreću sve je prošlo bez većih incidenata. Ne znam kako će posle svega proći Blažo. Nisam siguran da će se sve dobro završiti. Bar za njega.

Ovaj slučaj otvorio je, međutim, Pandorinu kutiju o stanju duha nacije. Ostavio niz pitanja. Koliko je Blažimira danas u Srbiji? Koliko ljudi danas čeka da njihova sudbina bude izvučena iz nečije policijske fioke? Koliko je ljudi u očaju planiralo da to isto uradi?

U ovom opštem ludilu, u ovom metežu ozbiljnih državnih tema koje nam nameću politički akteri, stiče se utisak da su na običan svet gotovo svi zaboravili. Kao da smo prepušteni sami sebi, ostavljeni, kao deca na ulici. I dok se Tadić i elita zanimaju Evropskom unijom ili Kosovom, ili ko će biti novi premijer, svedoci smo sve većih nesreća u našem društvu. Prelistajte samo novine. Od dramatičnih događaja u Srbiji koji se nižu kao na traci već sam zaboravio da je Nole oduvao Nadala na Australijan openu, da su vaterpolisti evropski šampioni, a da su rukometaši briljirali. Od utisaka koji su se „desili" za vikend sećam se jedino sramnog i dobro organizovanog napada na Press u jednoj televizijskoj emisiji.

Predizborna kampanja je idealna prilika da nas političari ubede da će nakon Đurđevdana biti drugačije. Da će nakon izbora centralno mesto u njihovom delanju konačno preuzeti „mali" ljudi, a ne „velike" teme. Da će svi u državi morati da rade svoj posao, jer koliko je moj zemljak kriv, toliko je kriva policija koja očigledno ništa nije uradila na njegovom slučaju.

Ko to pre shvati, taj će se radovati posle prebrojavanja glasova. Jer šta mislite, koliko Blažimira interesuje da li će Srbija dobiti kandidaturu? Ili šta Merkelova traži od Srbije da uradi na Kosovu?

Nenad Čaluković