nije to samo u Srbiji...nažalost...

steta sto u ovoj zemlji tebe i tebi slicne niko ne slusa,nago samo cita

Svaka cast da se neko oglasio u vezi pravih problema u nasoj zemlji.Poznajem zenu koja se muci sa svojim detetom i koja nema sredstava za zivot.Kad imam pomognem joj u hrani ali to nije dovoljno da se jede mora svaki dan.Nasa opstina i socijalno je gluva na molbe sve dok se nedesi neka nesreca,a oni zele da zive samo kao sav drugi svet i da imaju za hranu .To je samo jedna od milion tuznih prica u nasoj zemlji.Mlada majka i sin od godinu ipo dana strasno.Posla nema pomoc nikakva sta da kazem.Koga osuditi za takvu situaciju.Samo cekati da se pojavi jos neki naslov u novinama.Tuzno volela bi da znam kome da se obrati da pomogne ovoj zeni i detetu,a isto tako apelujem na sve ljude u Srbiji ;Ako imas komsiju sa istim problemom pomozi mu druze nedozvoli da se tragedija ponovi jer smo svi odgovorni; hvala

Mi smo bolji; mi nismo krivi!

U najmlađim godinama, živeo sam u Negotinu, u Svilajncu, u Beogradu i u Ljubljani, ali o gladi u tom bogatom delu sveta nikada čuo nisam.

(U šesnaestoj godini života sam zarađivao više od ćaleta, koji je matičar bio. Celinu moje zarade sam poklanjao mami, koja mi je redovno davala dinar-dva za doručak. Ali ni te dinare trošio nisam, te svaki put iznenadio roditelje kupovinom novih obuća. Nisam ni znao čemu služi novac.)

U Jugoslaviji se vikendom radilo nije, u navedenim gradićima, (jednako kao i u Ljubljani), komšiluk me nikada nije ostavio samog da se hranim; "pečemo pile, patku, gusku, ćurana, jagnje ili prase za ručak", ponavljali su mi oni, i uvek su me nazvali na ručak.

YUGOSLAVIA mi je dodelila "turistički passport" i iz Beograda preko Sežane proterala u "tri lijepe"...

U Montréalu i u drugim gradovima sveta, svake noći nakon radnih dana jurio sam u večernje škole po ceni od US$45 po času od 45 min.
(Meni je u mladim godinama sve to lako bilo, ali ako se pošteno saberemo od smeha - težeg života niko imao nije.)

Ogledalo je slika istine, pogledajte se malo!

Odrasla sam u velikoj porodici,moj muz takodje.Podelili smo se na bogate i siromasne,u mojoj porodici ja sam ovo drugo.U muzevljevoj takodje.Danas,moji skoro i ne haju imaju isti drustveni sloj,u muzevljevoj je grabez.O pomoci necu ni da pricam a ako kupimo bilo sta onda nas mrze!Imam jednog sina od tri god.trazi brata ili sestru,zanemarici sto finansijski nemozemo nego mene muci druga stvar,radjanjem brata ili sestre ostavljam li mu nekoga za ceo zivot ili prvog neprijatelja?Zvuci surovo ali mene je ovo dotuklo,da neznam da li gresim.A ni nas majka nije ucila naopako ni moja svekrva svoje.Plasime sama pomisao da bi ja isto tako mogla da rodim