09. 03. 2010

PRESS

Opasnost vreba iz tanjira!

Čips može da izazove rak jajnika, šejkovi su puni bakterija, hamburgeri hemikalija, a čak i sokovi mogu da budu smrtonosni ako se piju u velikim količinama! Znači, pamet u glavu - i pazite šta jedete

Koliko god neka hrana delovala primamljivo na prvi pogled, ona je zapravo prepuna bakterija i hemikalija, ali i kancerogenih sastojaka. Naime, više različitih istraživanja pokazalo je da se u voćnim sokovima i pomfritu nalaze sastojci koji izazivaju rak, da su mlečni napici puni bakterija, a hamburgeri hemikalija. Takođe, mnoge namirnice koje se smatraju izuzetno zdravima, poput zelene salate ili, na primer, tunjevine mogu da izazovu pojavu virusa ili trovanje.

Naučnici sa Univerziteta u Kopenhagenu su u voćnim sokovima otkrili veliki nivo sastojka antimona, koji može da bude smrtonosan u velikim količinama. Pronađeno je da sokovi nekih proizvođača imaju čak deset puta veći nivo antimona nego što je dozvoljeno prema standardima EU. Naučnici smatraju kako taj štetni sastojak dospeva u sokove preko plastičnih boca u koje se toči.

Kancerogeni pomfrit

U prethodnim istraživanjima, tragovi ove štetne hemikalije, koja može da izazove rak, kao i probleme sa srcem i plućima, pronađeni su i u bocama sa mineralnom vodom. Naučnici nisu navodili imena brendova u čijim sokovima je pronađena ova hemikalija, ali su istakli da su nedopuštene količine antimona pronađene u 16 najpopularnijih sokova od jagode, crne ribizle i drugih voćnih sokova koje piju deca.
Kancerogen je i pomfrit, ali i čips, odnosno hrana pripremana na visokim temperaturama. Žene koje svakodnevno jedu ovako pripremljenu hranu podležu dvostruko većem riziku oboljevanja od raka jajnika i materice. Naučnici s Univerziteta u Mastrihtu to objašnjavaju uticajem akrilamida, hemijskih sastojaka koji nastaju prilikom prženja i pečenja niza namirnica. U 11-godišnjoj studiji učestvovalo je 120.000 ispitanika, a povećanje rizika za rak je utvrđeno kod žena koje su dnevno unosile više od 40 mikrograma akrilamida.
Nešto bezazleniji, ali ipak i dalje veoma opasni jesu mlečni napici u restoranima, jer su puni bakterija. Istraživanje koje su sproveli naučnici na Univerzitetu u Valensiji pokazalo je da trećina od 265 uzoraka raznih mlečnih proizvoda ima neki oblik kontaminacije mikroorganizmima, što znači da spadaju u kategoriju hrane čije se unošenje u organizam ne preporučuje. Srećom, nijedan uzorak nije sadržao patogene mikroorganizme koji izazivaju trovanje hranom, kao što su stafilokoka, listerija ili salmonela. Ipak, dva odsto uzoraka toplog mleka koje se čuva u posudama, vrčevima ili termos bocama od nerđajućeg čelika bilo je pozitivno na bakteriju vrste ešerihija koli.

Užasi brze hrane

Takođe, dosta namirnica je prepuno raznih hemikalija. Naime, mnogi specijaliteti od mesa u restoranima zapravo se pripremaju u laboratoriji, a to što u sve živo dodaju šećer trebalo bi da vas najmanje brine. „McNugget" i slični proizvodi u drugim restoranima brze hrane vole stvari da zakomplikuju. Uz piletinu, u „mesu" su voda, skrob, dekstroza, ulje šafranike, natrijum-fosfati i ekstrakt kvasca. U hleb se dodatno stavlja još 20 sastojaka. Međutim, „Mekdonaldsov" obrok je još i prirodan poređenju s, na primer „Wendy's Chicken Nuggets" od 30 sastojaka ili „Burger King Chicken Fries" koji je sastavljen od 35 sastojaka. Pomfrit u ovim restoranima sastoji se od krompira, biljnog ulja, limunske kiseline, dekstroze, natrijum pirofosfata, prirodne arome govedine i soli. Priprema se u mešavini ulja koja sadrži i limunsku kiselinu i dimetilpolisiloksan protiv penjenja.
Kritična je i salama koja se pravi od ostataka mesa zaostalih na kostima tako da ništa ne propadne. Ovo meso se zatim prerađuje uz laktičnu kiselinu i dodaje obilje soli i začina. Ukupno, salama sadrži nekih 15 sastojaka.  

(J. M.)