Vozač „Niš-ekspresa", Zoran Milojić satima je sa putnicima bio u autobusu zaglavljenom u snegu.

Ni napred, ni nazad

- Krenuli smo iz Galibabinca ka Nišu, ali nakon desetak kilometara sneg nas je zavejao. Snežni nanosi su bili svuda oko nas, nismo mogli da krenemo ni napred, niti da se vratimo nazad. Bilo je veoma hladno, sigurno 20 stepeni ispod nule. Pomislio sam da ćemo se svi smrznuti u autobusu, pa smo odlučili da krenemo pešice. Išli smo tako skoro dva kilometra, kada smo ugledali vatrogasce koje su u pomoć pozvali naši dispečeri - priča Milojić.

Putnici iz autobusa kažu da su spaseni u poslednji čas.

- Nekoliko sati sedeli smo u autobusu koji je bio zarobljen u snegu. Onda smo rešili da krenemo peške, jer je bilo sve hladnije. Pešačili smo po mećavi, mislili smo da ćemo se posmrzavati. Vatrogasci su uspeli da se probiju do nas. Ne znam kako bismo se izvukli da oni nisu došli.

 Snežni smetovi na pojedinim putnim pravcima vaći su od dva metra pa saobraćajna mehanizacija radi danonoćno kako bi se omogućio pristup selima u planinskim područjima. Najugroženiji su stari i bolesni jer se lekarske ekipe veoma teško probijaju do njih.

Direktor svrljiškog Doma zdravlja dr Dragan Budimirović ističe da lekari pokušavaju da stignu i do najudaljenijih sela.

- Imamo pacijente na hemodijalizi do kojih smo morali da se probijemo. Kamion nam je očistio put do Drainca, gde smo preuzeli jednog pacijenta, a moramo da stignemo i do Željeva gde takođe imamo bubrežnog bolesnika. U Grbavču nam je jedna trudnica koja u svakom trenutku može da se porodi, pa i do tamo moramo neprestano da put čistimo. Jednog čoveka u Davidovcu je ujeo pas, njega smo morali takođe da zbrinemo. Imali smo i jednu devojčicu sa povredom zgloba koju smo prebacili do bolnice. Priskočili smo u pomoć i ljudima iz Galibabinca koji su krenuli da sahrane pokojnika, pa su se zaglavili u snegu. Sve su nam ekipe na terenu, situacija je veoma teška - kaže Budimirović.

Predsednik opštine Ražanj Dobrica Stojković traži pomoć države jer je ova lokalna samouprava iscrpla sve mogućnosti da se sama izbori sa posledicama nevremena.

Pešačio osam kilometara

- Očekujemo da se i nama pruži novčana pomoć kao što je to učinjeno na jugu Srbije. Koliko god da čistimo puteve stvaraju se novi smetovi, a u nekim selima povremeno nestaje struja. Najteža je situacija u selima Crni Kao i Grabovo jer tamo čim očistimo, napada novi sneg. U selu Međare povremeno nestaje struja - navodi Stojković.

Neki od lekara i medicinskih sestara iz Ražnja juče nisu mogli da dođu na posao. Međutim, Miodrag Milojković nije bio među njima.

- Pešačio sam osam kilometara od sela Šetka gde živim do Ražnja gde radim. Sneg je prekinuo saobraćaj i jedino sam mogao pešice da dođem, a još ne znam kako ću da se vratim - kaže Milojković.

Aleksinac se bori sa posledicama snežne mećave. Škole ne rade, a zavejani putevi onemogućavaju prilaz mnogim selima. Lekari aleksinačke Hitne pomoći kažu da je najgore na području sela Bradarac i Loćike.

- Dokle možemo idemo kolima, pa onda nastavljamo pešice. Jedva smo se probili do Bradarca kako bismo preuzeli jednog pacijenta kojeg smo morali da prebacimo u nišku bolnicu - kaže Dušan Jovanović, lekar Hitne pomoći u Aleksincu. 

Najbolje kod Kruševca

Na Toploj Mlavi kod TE „Drmno" nekoliko dana se javljao šaran, a sve zatvorene vode u Braničevskom okrugu su pod ledom. Na Peku se mestimično pecao skobalj, naročito u Klenju i Kruševici. Sitnija bela riba pomalo se lovila kod Svilajnca, dok se na dubljim mestima javljao i krupniji klen.

U srednjem Pomoravlju bela riba grize samo u velikim moravskim zimovnicima.

Na Rasini se javljao klen, pogotovo u Jablanici i kod Gornjeg Stepoša, a u Bivolju je krenuo i „nosonja". U zimovnicima na Zapadnoj Moravi kod Kruševca skobalj uprkos mrazu i snegu sve bolje grize, naročito kod Jasike i Kukljina, a dobrih ulova je bilo i na području Vrnjačke Banje, kod Gračaca, Stubla i Novog Sela.

Prošlonedeljni porast vodostaja Zapadne Morave pokrenuo je skobalja na kraljevačkim terenima, pa je ta riba uprkos mrazu i snegu radila i na mestima na kojima nije do sada nije hvatana, kao što su zimovnici u Obrvi, Miločaju i Grdici. Skobalj se lovio i na Ibru, naročito u Mataruškoj Banji i kod šumarske škole.

Kolubara kod Valjeva je porasla, ali je voda „snežava", pa skobalj grize slabije nego ranije. Solidnih ulova bilo je u Mlađevu, Divcima i Ćelijama, kao i kod Plavog mosta.

Na Drini kod Loznice sitna bela riba radi kod crpne stanice i Šepačkog mosta, a krupan skobalj se dobijao samo u Branjevu. Lepih ulova bele ribe bilo je i u Malom Zvorniku, ispod Starog mosta i u Donjem naselju, gde su se javljali skobalj i mrena.

Jezera u Timočkoj i Negotinskoj krajini su pod ledom.

Krupan skobalj kod Pirota

Ni na Bovanskom jezeru nema pecanja, a prazne su i obale na niškom delu Nišave. Međutim, hladno vreme nije sprečilo pripreme skobalja za mrest i jata ove ribe se već grupišu na ulivima Veternice, Vlasine i Jablanice.

Na Nišavi u široj okolini Pirota beležimo dobre ulove skobalja teških i do dva kilograma, naročito kod Bele Palanke, Dolca i Crvene Reke. Skobalj je uspešno hvatan i na Ginskoj reci, kod Činiglavaca i Obrenovca.

U Sirči se ovih dana temperatura spuštala do neverovatnih -23 stepena Celzijusovih. Smrznutog orla mišara primetio je Milan i pozvao Nikolu i Vladana da mu pomognu u spasavanju velike promrzle ptice, čije je stanište na obližnoj planini Kotlenik.

Oni su orla teškog oko tri kilograma, dugog pola metra, sa rasponom krila nešto više od jednog metra, ugrejali, osušili, nahranili i napojili, i ostavili da prenoći u toploj kući Vladana Vasiljevića.

Nakon toga dečaci su sa obližnjeg brda Čuka pustili orla na slobodu.

Nikola Kovačević, inače igrač kluba američkog fudbala Rojal krauns iz Kraljeva, rekao je da je srećan što su uspeli da spasu veliku i plemenitu pticu koja je bila potpuno smrznuta.

- Koliko je bio zaleđen govori i činjenica da smo mogli da ga onako ukočenog držimo i za kandže, iako je ovu pticu najbolje nositi držeći je za leđa ispod krila - kazao je Nikola.

On je dodao da je promrzlom orlu i jezik bio zaleđen kada je pronađen, a da je posle oporavka poleteo prema planini Kotlenik uz glasnu pisku.

- Kada smo ga izvadili iz kutije, skinuvši mu sa nogu kanap, poleteo je ka Kotleniku uz neopisivu pisku, kao da nam se na taj način zahvaljuje, a mi smo gledali za njim sve dok nije zamakao iza planine u svoje prirodno stanište - opisao je Nikola rastanak sa orlom.

Ugovor o izradi glavnog projekta za njihovu izgradnju juče su potpisali generalni direktor niškog vodovodnog preduzeća „Naisus" Aleksandar Mitić i v. d. direktora niškog elektrodistributivnog preduzeća „Jugoistok" Dragan Milentijević, u prisustvu predstavnika EPS-a. Ukupna vrednost ove investicije je 950.000 evra, a s obzirom na godišnju proizvodnju struje od pet megavata, očekuje se da će se uloženo isplatiti za šest godina. Prvi kilovati struje iz vodovoda trebalo bi da budu proizvedeni sredinom sledeće godine.

Direktor Aleksandar Mitić kaže da će mini-hidroelektrane biti izgrađene na sistemima za vodosnabdevanje na Koritnici, Divljani, Viniku i Čukljeniku.

- Velika količina energije koju stvara potisak vode u cevovodima niškog vodovodnog sistema do sada je beskorisno rasipana, dok s druge strane imamo veliki utrošak struje za rad crpnih stanica. Izgradnjom mini-hidroelektrana, čije će turbine pokretati pritisak u cevovodima, „Naisus" će pokriti troškove za struju, a  bi će i zarade od prodaje viška struje EPS-u - objasnio je Mitić.

Ukupna snaga četiri mini-hidrocentrale je 650 kilovat-časova, a reč je o zelenoj struji.

Vladimir Đorđević, izvršni direktor za obnovljive izvore energije EPS-a, kaže da je ovo jedan od niza projekata koje EPS sprovodi, jer je Zakonom o energetici naglašena uloga obnovljivih izvora energija.

Već početkom sledeće nedelje biće raspisan tender za konsultanta za ovaj posao. Za pola godine trebalo bi da bude urađena studija o izvodljivosti, a do kraja godine i tender za izvođača radova. Koliko će para u ovaj projekat uložiti EPS, a koliko niški vodovod za sada se ne zna.

- Ono što je izvesno jeste da ćemo u studiji o izvodljivosti ovog projekta učestvovati sa po pola potrebnog novca - kazao je v. d. direktora „Jugoistoka" Dragan Milentijević. 

To je zaključak zbora građana Zajače koji su nezadovoljni saopštenim decembarskim rezultatima kontrole dece, kod koje je još letos utvrđeno povišeno prisustvo olova u krvi.

Traže konkretne mere

Slobodan Živanović, predsednik MZ Zajača, kaže da su odlučili da posle katastrofalnih rezultata nalaza dece svim ministarstvima daju rok od 20 dana da preduzmu konkretne mere i o njima obaveste savete MZ Zajača i Paskovac.

- Ako rok istekne bez konkretnih odluka, meštani ova dva mesta totalno će blokirati put Loznica-Zajača. Tražimo i da se odmah organizuje analiza krvi svih meštana Zajače i Paskovca da bismo saznali njihovo pravo zdravstveno stanje, da nadležne službe odmah izvrše merenje zagađenosti zemljišta i postave instrumente za merenje zagađenosti vazduha. Tražimo i da se odmah zabrani uvoz olovnog koncentrata - oksida. U protivnom, sledi blokada puta Loznica-Zajača. Zaključke zbora poslali smo ministarstvima zdravlja, rada, zaštite životne sredine i prosvete, ''Farmakomu'', vlasniku Topionice i rudnika „Zajača", i lokalnoj samoupravi - istakao je Živanović, dodajući da je na zboru bio i veliki broj žitelja susednog Paskovca.

Prema njegovim rečima, meštani su nezadovoljni i što im posle podele rezultata, kojoj su prisustvovali predstavnici više ministarstava, topionice i gradske uprave, nisu data nikakva uputstva.

Ministarstvo zdravlja ćuti

- Ministarstvo zdravlja nije nam sada naložilo ništa, a prošli put je barem dogovorena kontrola dece koja su imala od 20 do 30 mikrograma po decilitru krvi. Sada dvoje dece imaju 41,5, i 40,8 mikrograma. Kažu da se terapija uvodi kada vrednosti olova pređu 45 mikrograma. Pa, zar treba da čekamo da sva deca imaju toliko, pa da ih lečimo? Mnogo je nezadovoljnih roditelja i u Paskovcu, a ima nagoveštaja da će nam se priključiti i meštani Voćnjaka - kaže Živanović.

Pomoćnik ministra zdravlja dr Petar Bulat meštanima je prošlog četvrtka rekao da povišene vrednosti olova u krvi ima 37,7 odsto dece, a da su najviše dve od 41,5, i 40,8 mikrograma. - Najveći broj dece sa povišenim vrednostima ima nešto više od 20, a svega nekoliko ih je između 30 i 40 mikrograma - rekao je dr Bulat. On je objasnio da to ne zahteva terapiju, a roditeljima je poručio da vode računa o higijeni. Neki kući dolaze u radnim uniformama, ''što je nedopustivo jer je tu mnogo olovne prašine''.

Zabrinuti roditelji tvrde da ta priča o higijeni ne drži vodu jer su od julskog do decembarskog merenja vrednosti povećane i kod dece čiji roditelji ne rade u topionici. Ogorčenost u Zajači raste, a ima i predloga da roditelji sa decom održe protest ispred Gradske uprave u Loznici. 

- I naši učenici su zaslužni za dobijanje ove nagrade. Oni koji su bili odlični ostali su odlični i u srednjim školama, oni koji su nosioci Vukove diplome takođe završavaju srednju školu sa svim peticama, a oni koji su učestvovali na takmičenjima nastavljaju takmičenje u srednjim školama - rekao je Ivan Ivanović.

On, takođe, kaže da je poslednjih godina desetak problematičnih učenika škola izvela na pravi put.

- Problematični učenici koji su išli u užičke škole i koji su premešteni u našu školu uspevaju da sa zadovoljavajućim uspehom završe razrede, poboljšaju svoje ponašanje, pa su nam na kraju školovanja i oni i njihovi roditelji zahvalni. Sve to postižemo zato što imamo složan i mlad kolektiv, čiji je prosek starosti 39 godina i 14 godina radnog iskustva, i zato što svi zajedno rešavamo nastale probleme - dodao je direktor.

Škola u Mačkatu je jedna od najstarijih škola u Zlatiborskom okrugu i ove godine će navršiti 153 godine rada i postojanja. Danas ima četiri izdvojena odeljenja, i to osmorazredno odeljenje u Šljivovici i četvororazredna u selima Kriva Reka, Tripkova i Gornja Šljivovica. Ima 235 učenika, 26 nastavnika i 15 radnika nenastavnog osoblja.

Razlozi za dobijanje Svetosavske nagrade su mnogobrojni. Pored ostalog, učešćem na projektu „Digitalna škola" škola u Mačkatu je poboljšala svoje tehničke uslove. Škola učestvuje na projektu „Obrazovanje za održivi razvoj na zapadnom Balkanu", koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Finske, i na taj način je obezbedila značajan novac za poboljšanje prostornih uslova. Obnovljena je saradnja sa osnovnom školom iz Nazarja u Sloveniji, sa kojom je ranije bila pobratimljena, i zahvaljujući toj saradnji učenici i nastavnici iz Mačkata bili su u Sloveniji, ali i domaćini svojim prijateljima iz te zemlje.

- Pored tih aktivnosti, iako mala seoska škola, izuzetno smo aktivni i u svojoj lokalnoj zajednici u organizovanju društvenih aktivnosti za svoje učenike i meštane - rekao je direktor.

Ukoliko poslovodstvo ovo stanje ne promeni u narednih desetak dana, u jedinom čačanskom auto-prevozniku, koji drži sve gradske i prigradske linije, moglo bi da dođe do štrajka, kao i pre dve godine, kada je gotovo iz istih razloga u zimskim uslovima nastao pravi kolaps u Čačku.

Predsednik Samostalnog sindikata „Autoprevoza" Branko Jaćimović kaže da poslodavac ne poštuje odredbe radnog vremena.

- Minimalna cena rada koju je država propisala je 102 dinara, a kod nas je svega 56 dinara. Prosečna plata 80 odsto vozača je oko 19.000 dinara. Kolege su umorne, jer voze i po više sati od dozvoljenog radnog vremena. Događa se da vozač ujutru u 5.15 započne liniju u prigradskoj liniji, a zatim ide sa kolegom na put do Subotice, odakle se vraća uveče u 20.30. Radnici se plaše da javno govore jer strahuju za radna mesta - rekao je Jaćimović.

U „Autoprevozu" nismo mogli da proverimo navode sindikalaca jer se direktor Aleksandar Petronijević nije javljao na telefonske pozive.

Ugovor o kupoprodaji Bej je potpisao sa gradonačelnikom Niša Milošem Simonovićem, u prisustvu ambasadora SAD u Srbiji Meri Vorlik.

Ulaganje 60 miliona evra

Bej se obavezao da će u roku od šest do devet meseci početi izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa na površini od 15 hektara, uključujući i američki univerzitet, na kojem će se školovati tehnički kadrovi iz čitavog regiona.

 Ukupno ulaganje američkog investitora procenjeno je na 60 miliona evra u roku od pet godina, što predstavlja četvrtu po vrednosti najveću američku investiciju u Srbiji.

Grad Niš je prvi u Srbiji razmenio imovinu sa Vojskom Srbije i postao vlasnik kasarne „Bubanjski heroji", koju je prodao Amerikancu.

Gradonačelnik Simonović je rekao da je ova investicija od ogromnog značaja za grad jer će zaposliti nišku građevinsku operativu.

- S druge strane, kasarna koja već šest godina stoji napuštena biće privedena nameni u interesu ljudi koji žive u ovom delu grada. Tri stotine porodica zaposlenih u Vojsci Srbije dobiće stanove koje će na prostoru kasarne izgraditi američki investitor - kazao je gradonačelnik.

Filip Harold Bej najavio je da će ovaj projekat doneti dobre poslove talentovanim mladim ljudima iz čitavog regiona.

- Nameravamo da na tom prostoru gradimo stanove, hotele, prvenstveno namenjene sportistima, šoping-centar, kancelarije... Međutim, ono što je najvažnije je otvaranje američkog univerziteta za inženjerske studije. Otvorićemo i centar za umetnike iz čitavog regiona - kazao je Bej.

On je dodao da je već angažovana jedna projektantska kuća iz Vašingtona da uradi projekat gradnje i da će u istom cilju, nakon izrade plana, zaposliti i neku od lokalnih projektantskih firmi.

Gradu 200 stanova

Ambasadorka Vorlik čestitala je gradonačelniku što je Niš uspeo da privoli ovako krupnog investitora da ulaže baš ovde.

-  Ono što je za vas najvažnije je da će u narednoj deceniji zahvaljujući ovoj investiciji u Nišu biti otvoreno mnogo novih radnih mesta. Nadam se da ćemo nastaviti blisku saradnju i ubuduće i da će još mnogo američkih firmi odlučiti da ulažu baš u Nišu - kazala je Vorlik.

Filip Harold Bej je, osim milion i po evra, koliko ga je koštalo zemljište, položio i deset miliona evra bankarske garancije. On se takođe obavezao da prenese vlasništvo gradu nad dve stotine, od ukupno tri stotine stanova koje će izgraditi na prostoru kasarne. Očekuje se da po osnovu komunalnih troškova za izgradnju gradski budžet profitira deset miliona evra. Rok za završetak radova je pet godina, ali je Bej ranije najavio da će izgradnja na prostoru kasarne biti nastavljena i kasnije, te da će ovaj kompleks dobiti i dodatne sadržaje. 

Nataša Mandić, predsednica Štrajkačkog odbora i Samostalnog sindikata u PU, kaže da zaposleni ostaju pri svojim zahtevima. Traže isplatu dve zaostale prošlogodišnje plate i utvrđivanje tačnog datuma narednih isplata. Takođe zahtevaju da bude potpisan poseban kolektivni ugovor i da Skupština opštine verifikuje mandate novim članovima Upravnog odbora koji su izabrani još prošle godine.

Prema rečima Slavice Pavić, vaspitačice u vrtiću „Šećerko", roditelji su na vreme obavešteni da će vrtići štrajkovati.

- Na vratima svih objekata istakli smo obaveštenje, a svaki vaspitač popričao je sa roditeljima i lično, kada su dolazili po decu. Većina nas podržava jer su svesni u kakvoj smo mi situaciji. Uz gradske vrtiće, u štrajku je i vrtić u Jovcu. Vaspitačicama su se pridružili medicinske sestre i pomoćno osoblje. Njihova finansijska situacija je takođe ponižavajuća, naročito kad je reč o servirkama i drugim pomoćnim radnicima. Oni dobijaju samo minimalac, oko 17.000 dinara - kaže Pavićeva.

Na ovaj način vaspitači će štrajkovati do kraja nedelje, a zatim je moguća i radikalizacija ukoliko se sa osnivačem, Skupštinom opštine, ne postigne dogovor.

Štrajkači koji rade u popodnevnoj smeni i juče su se okupili i protestovali ispred zgrade ćuprijske uprave. Oni za danas imaju zakazan novi razgovor sa predsednicom SO Ksenijom Milošević. Njihov štrajk i zahtevi trebalo bi da budu na dnevnom redu ćuprijskog parlamenta koji je zakazan za petak.

Istovremeno je počela i obnova gradskog bazena, koji će Zaječarci nakon pokrivanja, moći da koriste i u zimskom periodu. U blizini gradskog stadiona planirana je i izgradnja prve karting staze u Timočkoj krajini, ali i luksuzni hotel.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja finansira radove sa 50 odsto, tačnije 115 miliona dinara, koliko će dati i lokalna samouprava.

Prema projektu, u okviru „Gradskog stadiona" biće izgrađena nova upravna zgrada površine 1.500 kvadrata, kao i novinarska loža, a sve po standardima FIFA i UEFA. Nova atletska staza pružiće najbolje uslove u Srbiji za takmičenja atletičara. Stadion na kome će se održavati i međunarodne utakmice, pod nadkrivenim tribinama moći će da primi 10.000 posetilaca.

Ivan Joković, predsednik Gradske skupštine, kaže da će upravnu zgradu moći da koriste i atletski i drugi klubovi.

- Biće to svakako najbolji fudbalski kompleks u zemlji. Stadion je već duže vreme u lošem stanju, a o njegovom održavanju je brinuo Fudbalski klub „Timok". Što se tiče bazena, biće pokriven, tako da će moći da se koristi i u zimskim mesecima.

U blizini stadiona, na prostoru današnjeg vašarišta, biće izgrađena karting staza, prva te vrste u Timočkoj krajini. Vašarište će biti preseljeno nešto dalje, a u blizini sportskih terena planiran je i luksuzni hotel.

- Zaječar je jednostavno iskoristio šansu koju je država dala kroz pomoć građevinskoj industriji - ističe Joković.

On kaže da u ove objekte u Zaječaru decenijama nije ulagano ili je ulagano vrlo malo.

- Izgradnjom hotela u blizini sportskih objekata na Kraljevici grad dobija veliku šansu za razvoj sportskog turizma. Veliki klubovi su često kao mesto za takmičarske pripreme videli Zaječar, ali su zbog nedostatka smeštajnih kapaciteta odustajali - kaže Joković. 

Dr Uroš Trajković, direktor Zdravstvenog centra u Vranju, rekao je da su ti delovi totalno beskorisni ako nisu na aparatu.

- Laparaskopski aparat je tek nešto više od godinu dana u našem Zdravstvenom centru i njim su obavljene 82 operacije. Nameće se mišljenje da je u pitanju klasična sabotaža. Čekamo stručnjake iz Niša, koji će izvršiti poligrafska ispitivanja osoba na koje se sumnja da su učinile ovo nečuveno delo. Pristup operacionoj sali imaju samo zaposleni, tako da niko sa strane nije mogao da izvede ovako nešto. Mislim da je taj koji se usudio na ovakvo delo osoba bolesnog uma. Ta osoba, ili više njih, ima zacrtane druge ciljeve. Oni ne misle na zdravlje pacijenata. Što je najgore, ovo nije prvi put da se sabotira rad ovog aparata. Letos smo imali anonimne prijave u kojima je pisalo da je aparat nabavljen bez javnog tendera, što je čista laž - ističe dr Trajković.

Direktor Zdravstvenog centra rekao je da o materijalnoj šteti nije moguće govoriti jer aparat ne može da funkcioniše bez delova koji su nestali, a nakon policijske istrage i nalaženja krivca ili krivaca, osim zakonske kazne, svi koji su učestvovali u sabotaži ostaće bez posla.