Novi Sad 11. 03. 2010

Press

Prve vetrenjače u Banatu na jesen

Energetske dozvole za taj posao do sada je dobilo šest stranih kompanija, koje mogu da proizvedu 1.200 megavata struje

U južnom Banatu na jesen će početi izgradnja prvih vetrenjača koje će proizvoditi električnu energiju, najavio je za Press Radoslav Striković, pokrajinski sekretar za energetiku. Energetske dozvole za postavljanje vetroelektrana dobilo je šest kompanija, koje mogu da proizvedu ukupno 1.200 megavata. Plan je da se do 2012. proizvodi 450 megavata.

Zasad se planira izgradnja vetrenjača u pet opština, Vršcu, Beloj Crkvi, Kovinu, Alibunaru i Plandištu. To je kraj poznat po jakim vetrovima. Prve vetrenjače počeće da se grade u opštini koja prva obezbedi sve infrastrukturne uslove.

- Jedan stub može da proizvede dva megavata, a mora da se uloži između milion i milion i po evra po megavatu. Dakle, za proizvodnju 450 megavata biće postavljeno 225 stubova, a da bi se to uradilo mora da se uloži oko pola milijarde evra. Cena po stubu je nešto manja ukoliko se postavlja veći broj odjednom - objasnio je Striković.

Optimalna visina stuba za vetrenjače je od 50 do 80 metara i oni su najjeftiniji, a vetrovi u južnom Banatu duvaju tako da na toj visini mogu da se postignu najbolji rezultati. Ukoliko se postave viši stubovi od 100 pa do 150 metara, onda je u igri praktično cela Vojvodina.

Plan je da izgradnju plate investitori i zasad su zainteresovane samo firme iz inostranstva, dok naši ljudi još uvek ne žele da se upuštaju u investicije koje ne donose zaradu na kratke staze. Naime, uloženi kapital će se vratiti za sedam do 12 godina.

- Naš cilj je da ne kupe sve strani investitori, koji će u tom slučaju praktično biti vlasnici i zarađivaće na našim obnovljivim izvorima energije. Zbog toga hoćemo da podstaknemo naše ljude da ulažu, pa stalno organizujemo veliki broj seminara, predavanja i kurseva kako bismo objasnili koliko su važna ulaganja u tu vrstu energije. Mi nemamo dva južna Banata i ako sada ispustimo šansu, izgubićemo mnogo. Glavni problem je u psihologiji naših ljudi. Oni hoće da im se uloženo odmah vrati, nemaju strpljenja i zato ulažu u nekretnine. Poslovna filozofija Zapada je drugačija, oni vole da imaju sigurnost i da im se vraća svake godine deo sredstava - objasnio je Striković.

Izgradnja parkova vetrova išla bi nešto sporije, pre svega zbog nerešene zakonske regulativa, ali su se u poslednje vreme stvari ubrzale.

- Danas imamo Zakon o energetici, imamo strategiju razvoja energije Srbije, pa i Vojvodine. Doneli smo uredbu kako se postaje povlašćeni proizvođač energije. Međutim, nije završen proces dobijanja građevinskih dozvola. Opštine moraju da imaju detaljan regulacioni plan i da obezbede infrastrukturu, odnosno da odrede gde će tačno se bude smešten vetro-park. To je urađeno u nekim opštinama, ali u ostalim se radi na tome - rekao je Striković.

Sekretarijat za energetiku je uradio atlas vetrova kako bi olakšao budućim investitorima. Striković kaže da je utvrđeno tačno gde duvaju vetrovi, kojom snagom i u koje doba godine, ali investitori mogu sami da urade svoje planove. Ali, taj proces traje godinu dana, dok se prava slika dobija posle tri godine.

Sekretarijat za energetiku će 16. marta organizovati tribinu o obnovljivim izvorima energije.

D. STOJANOVIĆ