ZRENJANIN 02. 03. 2008

PRESS

FRANCUZI SE SKRASILI U BANATU

Nikola Buve i Marija Šnajder, sa decom Mateom i Tejom, napustili rodnu Francusku i naselili se u malom banatskom mestu Miletićevu

Tridesetsedmogodišnji Nikola Buve i pet godina mlađa Marija Šnajder sa decom, desetogodišnjim Mateom i četvorogodišnjom Tejom, pre dve godine napustili su Avinjon na jugu Francuske i iz grada sa više stotina hiljada stanovnika doselili se u banatsko selo Miletićevo sa par stotina stanovnika!

Nikola je pravi Francuz, rođen na jugu Francuske, u Oranžu kraj Avinjona, a Maja dete iz francusko-srpskog braka, rođena u Strazburu, na francusko-nemačkoj granici. Maja je kao petogodišnja devojčica došla prvi put kod rođaka u Miletićevo i tada se zarekla da će se „udati samo u Miletićevu".

- Kada sam 1997. godine ponovo došla u Miletićevo, zajedno sa Nikolom, predložila sam mu da se ovde preselimo i on je to odmah prihvatio. Nakon dugih priprema, to smo pre dve godine i realizovali... Nikola nije znao ni reč srpskog, Matea i Teja takođe, ja sam pomalo govorila. Došli smo i ovde ostajemo zauvek, ne mrdam iz ravnog i širokog Banata, iako smo u Avinjonu imali na sto kilometara more, planine, lepe vinograde... Nema tamo nečeg čega ovde ima, a to su ljudi - priča Maja.

Nikola je u Avinjonu imao odličan posao u najvećoj firmi za dekor u pozorišnim predstavama „Arte fakt", radio je dekor za najveći pozorišni festival na svetu koji se organizuje u tom gradu, imali su kuću... Bio je priznat u Avinjonu, gde je završio i Likovnu akademiju, imao je Maju i dvoje dece, kuću, siguran posao, ali...

- Proputovao sam ceo svet, poslovno i turistički, ali ovde sam se oduševio jednostavnošću i mirom. Volim ove široke pašnjake, ove jednostavne ljude. Ima kod nas u Francuskoj mnogo više toga da se kupi u prodavnicama, ima bogatstva i lepote, ali nema onoga što sam ja ovde našao, a to je - ljudska duša. Možda je vama čudno kada govorim tako, mislite da su to fraze, ali verujte da nisu. Ovde ima ljudi, to je nešto što ne može nigde da se kupi, a čoveku je tako potrebno - kaže Nikola.

Uskoro će se ostvariti i Majin detinji san da se uda u Miletićevu, jer njih dvoje od 1994. godine žive u nevenčanom braku, pošto je Maja odlučila da zvanično sudbonosno „da" kaže u ravnom Banatu, a ne bogatoj Francuskoj.

I deci je lepo u Banatu, Matea kaže da će se i on oženiti u Miletićevu, govori već dobro srpski, baš kao i malena Teja, koja ide u vrtić. U maloj, ali iznutra moderno uređenoj seoskoj kući Majine prabake živi sada četvoročlana porodica iz Francuske, a pored kuće je i Nikolin atelje. On veli da više ne želi da radi u pozorištu, opredelio se za drugu umetnost - vajanje. Radi skulpture od gvožđa, imao je već dve izložbe u Vršcu, a nada se da će se uskoro dogovoriti i sa Francuskim kulturnim centrom da organizuje jednu i u Beogradu.

- Odemo ponekad u Avinjon, ali baš kada moramo, a uskoro nam stiže i velika grupa prijatelja koja će godišnji odmor provesti kod nas. Ne bih se začudila kada bi se neko od njih odlučio da se zauvek nastani u ovom predivnom mestu - kaže Maja.

M. NEDELJKOV