NIŠ 04. 03. 2008

PRESS

SELO MRAMOR I DALJE KLIZI

Preostali žitelji niškog sela ogorčeni što se ništa ne radi kako bi se klizište saniralo i rizikuju ne napuštajući svoje kuće, jer kažu da nemaju kud

Dvanaest porodica iz niškog sela Mramor odlučilo je da ostane u svojim kućama iako se klizište, koje je s kućnog ognjišta već oteralo pedesetak njihovih komšija, proširilo i do njihovih domova. Mramorčani traže da gradske vlasti, koje su do sada na klizište reagovale samo iseljavanjem ljudi, saniraju ovo područje kako bi im omogućili da ostanu u svojim kućama.

Đorđe Cvetković već tri godine otkako se klizište aktiviralo pokušava da spase kuću. Prošle jeseni oko nje je posuo oko 200 prikolica zemlje, a u betonske zidove uložio 150.000 dinara u nadi da će zaustaviti klizanje zemlje. Ali u njegovom dvorištu zemlja se ponovo otvorila.

- Svakog jutra prvo zatrpam rupe koje su se tokom noći otvorile. Grozan je osećaj kad znate da u svakom trenutku možete ostati bez doma. Niko mi ni dinarom nije pomogao, gradio sam kuću za decu i unučad. Sedmoro nas ovde živi rizikujući da se kuća sruši na nas, ali odavde nemamo gde - očajan je Cvetković.

Klizište pruža stravičnu sliku. Kuće Cvetkovićevih komšija propale su sedam metara u dubinu zemlje. Đorđe je uveren da bi Mramor mogao biti spasen da je postojala dobra volja.

- Ovde se živelo decenijama bez problema. Međutim, kako se stanovništvo naseljavalo, bilo je sve više septičkih jama koje su izazvale pokretanje zemlje, jer su geološka istraživanja pokazala da je na dubini od nekoliko metara glina koja onemogućava ceđenje zemljišta. Sanacija je moguća, ali gradske vlasti kažu da im je iseljavanje jeftinije. Dolaze ovde samo pred izbore, a onda nas zaborave - ogorčen je Cvetković.

U nastojanju da se njihov problem aktuelizuje, Mramorčani su promenili i rukovodstvo mesne kancelarije. Živojin Ćirković, novi predsednik MK Mramor, kaže da ima predlog za sanaciju klizišta koji će izneti pred gradske čelnike.

- U razgovoru s ljudima pogođenim klizištem shvatio sam da oni ne žele da idu odatle. U takvoj situaciji nema nam druge nego da zemlju zaustavimo. Objekti koji su propali u zemlju moraju da budu srušeni, a svuda na klizištu treba da zasadimo dubokokoreno drveće. Uz izgradnju dva drenažna kanala problem bi bio rešen - kaže Ćirković. On dodaje da im je za za sanaciji klizišta potrebno odobrenje grada.

- Tri godine se ništa ne preduzima da se klizište sanira, već se ljudi iseljavaju. Time se problem ne rešava, jer se klizište širi i ugrožava sve više ljudi. Sa istim predlogom koji sada imamo pred gradske vlasti smo izlazili odmah kada je klizište krenulo, ali nas niko nije slušao. Zato smo došli u situaciju da je svakog dana sve više ugroženih - ističe Ćirković.

D. KOCIĆ