BEOGRAD 28. 07. 2009

PRESS

PRESS ISTRAŽUJE - Koliko se plašimo teških vremena?

„Bensedinom" leče krizu!

Usled straha od gubitka posla i besparice, sve više Srba traži pomoć psihijatra. U apotekama povećana prodaja lekova za smirenje

Ekonomska kriza, strah od gubitka posla, opšta besparica i stanje neizvesnosti uticali su na to da sve veći broj Srba traži stručnu pomoć lekara, posebno psihijatra! Posete lekarima povećane su u nekim gradovima i za 50 odsto, a apotekari kažu da se u poslednje vreme potražnja za antidepresivima uvećala za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu!

- Dolaze ljudi sve više i mole da im prodamo lekove za smirenje! Poznato je da se prodaja antidepresiva povećava u kriznim situacijama. Pošto ove lekove ne smemo da prodajemo bez recepta, građani nam dolaze i mašu otpusnim listama, mole, preklinju, obećavaju protivusluge... Spremni su na sve samo da se domognu lekova koji im pomažu da lakše prebrode stresne situacije kojima su svakodnevno izloženi - kaže za Press predsednik Skupštine Saveza privatnih apotekara Srbije Dragutin Rajevac.
On upozorava da nezvanični podaci govore da je potražnja za ovim lekovima od početka godine povećana za najmanje 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Zamenica direktora Apotekarske ustanove „Beograd" Jasminka Bjeletić kaže za Press da je evidentno da je potražnja za antidepresivima povećana od početka ove godine.
- Trend stalnog rasta upotrebe antidepresiva kod nas je prisutan još od devedesetih. Dolaskom svetske ekonomske krize potražnja za ovim lekovima još je veća - ističe Bjeletićeva.

Strah od otkaza

Stručnjaci procenjuju da je strah od gubitka posla, gladi, nemaštine, ali i porasta kriminala prisutan kod skoro 90 odsto građana Srbije! Prema podacima globalne studije VOP-a (Voice of the People studije), koja je sprovela istraživanje krajem 2008. godine u 46 zemalja širom sveta, svaki drugi zaposleni u Srbiji ima strah od gubitka posla. Psihijatar Lidija Ćuk kaže da je zbog toga povećan broj onih koji kucaju na vrata psihijatrijskih ordinacija, žaleći se na uznemirenost i strah za svoju egzistenciju.
- Strah je posebno izražen u onim situacijama kada postoji mogućnost gubitka posla. Ima i onih kojima je u takvim situacijama „lakše" da se razbole i pobegnu od stvarnosti nego da se suoče sa realnošću i sa sopstvenim kvalitetima i sposobnostima. Ljudi moraju da shvate da otkaz nije kraj sveta i gubitak posla nipošto ne smeju shvatati lično. Oni koji ostanu bez posla treba da razmisle šta najbolje znaju da rade i da nađu u sebi snage da krenu iz početka - kaže Lidija Ćuk.
Broj poseta lekarima povećao se u odnosu na prošlu godinu i u Domu zdravlja „Voždovac" u Beogradu. Direktorka ove ustanove i neuropsihijatar Dragana Nalić objašnjava da našim građanima koji su preživeli jad i bedu devedesetih iskustvo jednim delom pomaže jer znaju da mogu da izađu iz situacije koja je loša.
- Ali, na osnovu tog istog iskustva, oni znaju da može da im bude još gore nego sada. Reakcija na njihov stres zavisi od mnogo stvari - karakternih osobina i crta ličnosti, stavova, verovanja, vrednosnih sistema... Ljudi su racionalna bića i normalno je što su uplašeni za svoju egzistenciju. Strah od gubitka posla zauzima visoko četvrto mesto na listi stresogenih situacija. To je opravdan strah koji svi pomalo osećamo otkako je kriza zakucala i na naša vrata - kaže za Press dr Nalić.

Udvostručen broj pacijenata

Psihijatar u smederevskom zdravstvenom centru dr Nataša Marković kaže za Press da se od početka godine broj pacijenata koji traže pomoć od „lekara za dušu" povećao za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.
- Najčešći simptomi sa kojima nam se pacijenti javljaju jesu nervoza i poremećaj sna, a oni su direktna posledica gubitka posla ili straha da im se to može dogoditi. Često nam se javljaju i supružnici koji se boje za egzistenciju svoje porodice - kaže Markovićeva.
Doktorka Lidija Ćuk kaže da je veliki problem što se građanima, s jedne strane, nudi zapadni sistem vrednosti, koji podrazumeva stalno prilagođavanje, visok stepen odgovornosti i radnih navika, dok u njihovoj svesti i dalje preovladava „socijalistički" sistem razmišljanja.
- Po tom načinu razmišljanja uvek neko drugi mora da brine o nama, recimo predsednik države ili neka organizacija, a nikada mi sami. Naravno da nije tako, a to je lekcija koju ćemo naučiti iz krize - ističe Lidija Ćuk.

EKIPA PRESSA