02. 02. 2012

Beta

Preživeli o streljanju srebreničkih Muslimana

Zaštićeni svedok optužbe KDŽ-333 izjavio je danas na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da je sredinom jula 1995. preživeo streljanje stotina Muslimana iz Srebrenice koje je na farmi Branjevo kod Zvornika počinila Vojska Republike Srpske

Prema optužnici koja Karadžića tereti za genocid nad oko 7.000 zarobljenika u danima pošto je VRS 11. jula 1995 zauzela Srebrenicu, na farmi Branjevo je 16. jula streljano oko 1.200 muslimanskih muškaraca.

KDŽ-333 je izjavio da je posle pada Srebrenice, 11. jula 1995, pokušao da se probije šumom ka Tuzli u koloni u kojoj je bilo između 10.000 i 15.000 Muslimana, dok su njihove porodice krenule ka bazi Unprofora u obližnjim Potočarima. Svedoka i još desetoricu, VRS je zarobila dva dana kasnije i prebacila u Novu Kasabu gde je na fudbalskom igralištu već bilo 1.500 do 2.000 zarobljenika.

Komandant VRS Ratko Mladić pojavio se, po rečima svedoka, i rekao zarobljenicima da će biti razmenjeni, istovremeno naređujući da se napravi spisak sa njihovim imenima. Dok je Mladić bio prisutan, jedan Musliman je bio pretučen i ubijen, ali general nije reagovao.

Na putu ka Bratuncu, KDZ-333 je, kako je izjavio, iz autobusa toga dana video "četiri-pet tela" ispred "hangara" u selu Kravica. Po optužnici protiv Karadžića, u skladištu u Kravici srpske snage ubile su oko 1.000 Muslimana.

Posle noći provedene u Bratuncu gde su neki od zarobljenika bili izvedeni i nisu se vratili zarobljenici su 14. jula odvedeni u selo Pilica i zatvoreni u fiskulturnu salu. Te večeri KDZ-333 je, idući po vodu, po sopstvenim rečima, bio očevidac ubijanja zarobljenika iz jednog autobusa iza zgrade škole.

Idućeg dana, 15. jula 1995, srpski vojnici su od zarobljenika oduzeli sve vredne predmete. Sutradan, 16. jula, Bošnjacima su pripadnici VRS ponovo rekli da će ih razmeniti, a zatim su ih odveli na farmu Branjevo, naveo je u izjavi svedok.

Kada su stigli na farmu u tri autobusa, svedok je video tela streljanih zarobljenika na livadi. Srpski vojnici zatim su Bošnjake "izvodili iz autobusa i ubijali ih" u grupama od po desetak, kazao je KDŽ-333 koji je to gledao dok nije bio izveden u trećoj grupi iz drugog autobusa.

Kada se i sam našao pred streljačkim strojem, KDZ-333 se, kako je posvedočio, bacio unapred u trenutku kada su rafali ođeknuli, a tela pogođenih pala su preko njega. Metak koji je na njega potom ispalio srpski vojnik, prošao mu je ispod pazuha. Ležao je i slušao zvuke streljanja koje je potrajalo još oko četiri sata. Jedan kamion dopremio je još leševa, a teška mehanizacija radila je ceo dan.

Svedok je, potom, pobegao sa stratišta i utočište pronašao ispod obližnjeg mosta, zajedno sa još jednim preživelim. Dva dana kasnije, međutim, predali su se usled iscrpljenosti srpskim vojnicima koji su ih prebacili u logor Batković kod Bijeljine iz kojeg je KDŽ-333 pušten u decembru 1995. godine.

U unakrsnom ispitivanju, Karadžić je tvrdio da je svedok "sve izmislio" i da je "educiran" da opiše događaje kako ih je opisao.

KDŽ-333 je to negirao.

"Na žalost moram reći da se vaša priča poklapa sa pricama drugih navodno preživelih", rekao je optuženi. "Nije navodno nego je tako bilo", uzvratio je svedok. "Vi ste educirani da opišete događaje, vi ste to izmislili. Ja kažem da možda vi niste bili tamo", tvrdio je Karadžić.

"Onda ste vi bili sigurno ... Bio sam tamo dovučen, svezali su nas i ubijali, ne može niko da tvrdi da to nije bilo", odgovorio je

KDŽ-333.

Tokom ispitivanja, svedok je potvrdio je da je 1992-95 bio pripadnik Armije BiH u Srebrenici, uz napomenu da se to svodilo na "držanje linija odbrane". Na pitanje optuženog kako je moguće da mu metak prođe ispod pazuha, a da ga ne ozledi, odgovorio je da to ne može da objasni, ali da je tako bilo.

Karadžić je danas, na kraju unakrsnog ispitivanja drugog svedoka Žan-Renea Rueza (Jean), tvrdio da je "možda i 40 odsto" žrtava pronađenih u masovnim grobnicama posla pada Srebrenice "umrlo na drugim mestima i na drugi način".

Proces Karadžiću biće u Hagu nastavljen sledeće nedelje. Bivši predsednik RS optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva nad civilima u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN 1992-95.