Dajte tih milion dolara da se prehrani sirotinja koje je u Srbiji sve vise...

Школе, браћо, школе, а не звона и прапорце... (Доситеј)

пише Слободан Турлаков, 25.11.2011

+++

њихову већу и видљивију бригу о свему ономе што наш српски народ доживљава од вековних непријатеља. Али, узалуд. Све би се свршило са тзв. „Саопштењима“, у којима је бивало све одвагано, да се нико не нађе „увређен“, од оних којих су свуда, где год су стигли, сатирали српски православни род. Не једном сам указивао и истицао пример, да не кажем дозивао пок. Патрирха Гаврила Дожића, који је, попут римског папе, Лава XIII, срчано и одлучно бранио српски род и његово право на живот достојан човека! Да вас, драги моји Срби, не замајавам, свуда се и на сваком кораку, ма то било и у СПЦ, ради против нас Срба, наших виталних интереса, са жељом да се изазове раздор међу нама, свеједно по ком питању, тек да се крвимо и свађамо међу собом, до сатирања..

Дошли смо дотле, да је епископ тврдошки Григорије, по повратку делегације СПЦ из Америке, чији је он шеф био, позивао српског спасиоца, генерала Младића, да се преда Хагу, да пође примером нашег спасиоца Господа Исуса Христа, који је, не питајући се је ли суд праведан или није, стао пред њега храбро и одлучно! Шта више, тражио је и да „Српска демократска странка“ у Републици Српској, промени име! На крају је рекао и једну срамотну лаж, да СПЦ никад није била национална и сршска, већ увек отворена! Аман, сотоно, у мантији српског епископа, зар те није страх од Бога, ако те није стид од српског народа! Још од св. Саве, наша је црква вазда била црква српског народа, и као таква, непрестано бдијући над његовом судбином!

Ја сам такве „мисли“, које су потицале, како је тај сотона рекао, из става „новог таласа у СПЦ“, где год сам могао раскринкавао, позивајући и Сабор и Синод да осуде ове богухилне и антисрпске изјаве. Али, бадава! Тај Гаврило биран је и у Синод, мислим да је још увек у њему. Било је чак речи о њему као кандидату за новог патријарха српског!

Кад је епископ Иринеј (Добријевић), амерички Црногорац, постављен за аустралијско-новозеландског епископа, није ми било потаман. Искрено да кажем, сумњао сам неће ли он , у Америци рођен и тамо васпитаван, бити далеко од тамошњих верника, оних који су прихватили рашчињеног владику Дионизија… (Ах, свашта се дешавало и дешава у нашој СПЦ!), и ето, моја се сумња, на жалост, остварила. Срећом , браћо, Ви сте одлучни и храбри у својој вери и у свом српству, те нећете дозволити да се унесе међу Вас било какав раскол, ма ко га чинио, и у име кога, што сам видео и у нашем „Новинару“, који је данас донео Ваше одлуке са заседања у Аделаиди.

У њима Ви помињете да ћете уколико не добијете одговор од Сабора архијереја СПЦ у Београду, крајем децембра одржати свој аустралијски сабор, на коме ћете одлучити о свим питањима, поготову о оним који иду да се унесе „нови, слободнији, дух“ у наше стародревно православље.

Међутим, јуче је објављено саопштење из Патријаршије, по коме, „Сабор СПЦ, неће бити ове јесени, већ тек у мају идуће године.“ Јер, прочитајте ово: „Нема хитних питања, па се зато изгубила потреба за јесењим заседањем“…

Другим речима, они су преко Ваше Резолуције, прешли на свој „дневни ред“, на оно што су и до сада „радили“, на успављивању и замирању активности и живота унутар наше Цркве, а на добробит и неузнемиравање демократске власти у Србији, са којом хоће да живе у братској љубави и слози.

Дакле, слободно држите свој Сабор, не очекујући никакав саучесни „абер“ из Београда, јер нема ко да га срочи! А и зашто би, кад им није речено да га сроче!

Некада је царскоруски историчар Кључковски писао: „На западу има цркве, али нема Бога. На истоку има Бога, али нема цркве!“

А ја сам, поводом случаја епископа Дионизија, допунио пок. Кљуковског, нашом истином.. “Код нас Срба, нема ни цркве, ни Бога“

Примите моје срдачно српско поздравље,

Слободан Турлаков.